Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NOVA KNJIGA - ali sa posvetom
ĆIRILICA, MEKE KORICE, 80 str

Свака филозофија је тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се напослетку осећати помало несрећним. Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако се у њих нарочито удубљујемо.

Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Ако су среће случајне, несреће нису случајне. За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или нас порок. Зато човек кроз цео живот чини себи самом више зла него добра. Што успемо својом памећу, покваримо нашом ћуди; али што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима; и најзад, што постигнемо својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом.

Човек зна само за дубину и горчину несреће коју је сам доживео, као и за тежину болести коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни болести које други подносе.

Ми смо истински добри само кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Сиротиња је највећа несрећа зато што отрује човека таквим мржњама, а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље.

Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у томе што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство, и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине!