pregleda

Milorad Popović Šapčanin - LJUDI STAROGA KOVA


300 din
Cena:
240 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

drinos (6456)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 14612

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Milorad Popović Šapčanin: LJUDI STAROGA KOVA, Bratstvo-jedinstvo Novi Sad 1987, tvrdi povez, str. 243.
Izabrane pripovetke.
Priredio Dušan Ivanić.
Očuvanost 4.



Милорад Поповић Шапчанин (Шабац, 19. јул 1841 — Београд, 14/26. фебруар 1895), српски књижевник. Био је управник Народног позоришта у Београду од 1880. до 1893, а од 1893. био је администратор краљеве Цивилне листе и крунских добара.
Живот и рад

Милорад Поповић Шапчанин рођен је 7/19. јула 1841. у Шапцу.1)2) Током 1848. његовог оца је кнез Александар Карађорђевић због политичких разлога протерао у Срем.3) Милорад је у Иригу завршио основну и немачку школу, а гимназију је завршио у Новом Саду и Сремским Карловцима.4) Милорадов отац вратио се у Србију након повратка династије Обреновић 1859. и у Шапцу је био постављен за окружног начелника.5) Када је Милораду умро отац морао је да води бригу о породици, па је једно време прекинуо школовање. Завршио је 1864. богословију и вратио се у Шабац.6) Једно време је путовао по Француској, Немачкој и Аустрији и упознавао је европска позоришта. У Шапцу се запослио као писар конзисторије код владике Гаврила, а истовремено је у шабачкој гимназији предавао географију и цртање.7) У Шапцу се задржао две године. Током 1866. запослио се најпре као писар, а онда као секретар Министарства просвете. Био је 1871. члан и секретар иницијативног радног Позоришног одбора.8) Заједно са Јованом Бошковићем и Филипом Христићем постао је 1876. члан Књижевно-уметничког одбора.9) Током 1877. постављен је за привременог управника Народног позоришта, али оставку на то место поднео је након шест месеци.10) Стални управник Народног позоришта био је од 1. марта 1880. до 1893.11) Од 1893. до смрти био је администратор краљеве цивилне листе и крунских добара.

Почео је да пише испрва пјесме, а касније је наставио и са драмама и приповјеткама. Осим тога је радио и на стручној педагошкој књижевности пишући чланке, рецепције и уџбенике. Од пјесама су изашле лирске збирке „Песме“ (1863. и 1866) и „Жубори и Вихори“, и епски спјевови „Невеста Љутице Богдана“ (1886), „Монах“ (1887), и припјев по Еподару Краљево Звоно. За позориште је написао: „Милош у Латинима“ (1886), историјске драме: „Богумили“ (1889), „Душан Силни“ (1890), „Задуџбина“ (1891) по народној пјесми „Зидање Раванице“. Сви ти комади су приказивани у Народном позоришту. Нису приказани ни штампани „Трнова круна“ и „Хипатија“.

Прву приповјетку „Рањеник“ је објавио у „Даници“ 1862. За живота је издао 6 свезака а након смрти су штампане његове „Последње приповетке“. Написао је 26 краћих и 2 веће новеле, „Сањало“ и „Хасан-ага“, затим један дужи путопис: „С Дрине на Нишаву 1877-1878“. Године 1883. објавио је своја „Јавна предавања“, а 1888. чланке „Позориште и драма“.

Као пјесник спада у српске романтичаре другог реда. Лирика му није оригинална, дубока и особена, али је писана са складношћу и вјештином. За његове спјевове се може рећи исто. Већина приповједака се не уздиже изнад сентименталног новинарског приказа, са изузетком „Сањала“, који је једна од најбољих српских новела тога периода. Она је умјерено реалистичка и изузетно добар историјски документ тадашњег омладинског покрета. Шапчанинове драме су некада биле јако запажене, али су касније углавном пале у заборав.

BESPLATNO SLANJE U SRBIJI ZA SVE KUPOVINE PREKO 2000 DINARA!
Knjige preuzimate: 1. preporučenom poštom - tiskovina ili paket, plaća se unapred na račun ili postnet uputnicom u pošti. Poštarina je od 90 do 150 rsd, paketi 250 rsd.
2. pouzećem postekspres kurirskom službom. Poštarina je od 280 dinara pa naviše zavisi od težine.

3. lično preuzimanje.
_________________________________________________
Račun: 205-9001005917386-97 Komercijalna banka .
--------------------------------------------------
- Za kupovine preko 2000 dinara besplatno slanje u Srbiji klasičnom poštom putem tiskovine ili paketa.
--------------------------------------------------------------
- Knjige su korišćene ili antikvarne u dobrom stanju, ocena očuvanosti 3, 4, 5.
--------------------------------------------------------------
- Ako šaljem knjigu na drugu adresu obavestite me odmah po kupovini a svakako pre uplate. Potrebno je da kupac ima preciznu adresu za prijem pošiljke, puno ime, tačan naziv ulice, broj kuće ili zgrade sa brojem stana. Ako se šalje na adresu firme navesti njen naziv.
-------------------------------------------------------------
- Za inostranstvo šaljem posle uplate preko Western Uniona ili MoneyGrama ili preko međunarodne poštanske uputnice iz država u kojima je moguća ta uplata uz napomenu da je međunarodna poštarina izuzetno visoka od 5 do 25 evra /zavisi od težine pošiljke/.
-------------------------------------------------------------
- LIČNO PREUZIMANJE JE U NASELJU CERAK NA ADRESI PRODAVCA / Beograd-Čukarica/. POSTOJI I MOGUĆNOST U KASNIM POPODNEVNIM SATIMA NA ZELENOM VENCU.
-----------------------------------------------------------
Katalog knjiga:
http://drinos.kupindo.com/kupindo

Predmet: 58896187
Milorad Popović Šapčanin: LJUDI STAROGA KOVA, Bratstvo-jedinstvo Novi Sad 1987, tvrdi povez, str. 243.
Izabrane pripovetke.
Priredio Dušan Ivanić.
Očuvanost 4.



Милорад Поповић Шапчанин (Шабац, 19. јул 1841 — Београд, 14/26. фебруар 1895), српски књижевник. Био је управник Народног позоришта у Београду од 1880. до 1893, а од 1893. био је администратор краљеве Цивилне листе и крунских добара.
Живот и рад

Милорад Поповић Шапчанин рођен је 7/19. јула 1841. у Шапцу.1)2) Током 1848. његовог оца је кнез Александар Карађорђевић због политичких разлога протерао у Срем.3) Милорад је у Иригу завршио основну и немачку школу, а гимназију је завршио у Новом Саду и Сремским Карловцима.4) Милорадов отац вратио се у Србију након повратка династије Обреновић 1859. и у Шапцу је био постављен за окружног начелника.5) Када је Милораду умро отац морао је да води бригу о породици, па је једно време прекинуо школовање. Завршио је 1864. богословију и вратио се у Шабац.6) Једно време је путовао по Француској, Немачкој и Аустрији и упознавао је европска позоришта. У Шапцу се запослио као писар конзисторије код владике Гаврила, а истовремено је у шабачкој гимназији предавао географију и цртање.7) У Шапцу се задржао две године. Током 1866. запослио се најпре као писар, а онда као секретар Министарства просвете. Био је 1871. члан и секретар иницијативног радног Позоришног одбора.8) Заједно са Јованом Бошковићем и Филипом Христићем постао је 1876. члан Књижевно-уметничког одбора.9) Током 1877. постављен је за привременог управника Народног позоришта, али оставку на то место поднео је након шест месеци.10) Стални управник Народног позоришта био је од 1. марта 1880. до 1893.11) Од 1893. до смрти био је администратор краљеве цивилне листе и крунских добара.

Почео је да пише испрва пјесме, а касније је наставио и са драмама и приповјеткама. Осим тога је радио и на стручној педагошкој књижевности пишући чланке, рецепције и уџбенике. Од пјесама су изашле лирске збирке „Песме“ (1863. и 1866) и „Жубори и Вихори“, и епски спјевови „Невеста Љутице Богдана“ (1886), „Монах“ (1887), и припјев по Еподару Краљево Звоно. За позориште је написао: „Милош у Латинима“ (1886), историјске драме: „Богумили“ (1889), „Душан Силни“ (1890), „Задуџбина“ (1891) по народној пјесми „Зидање Раванице“. Сви ти комади су приказивани у Народном позоришту. Нису приказани ни штампани „Трнова круна“ и „Хипатија“.

Прву приповјетку „Рањеник“ је објавио у „Даници“ 1862. За живота је издао 6 свезака а након смрти су штампане његове „Последње приповетке“. Написао је 26 краћих и 2 веће новеле, „Сањало“ и „Хасан-ага“, затим један дужи путопис: „С Дрине на Нишаву 1877-1878“. Године 1883. објавио је своја „Јавна предавања“, а 1888. чланке „Позориште и драма“.

Као пјесник спада у српске романтичаре другог реда. Лирика му није оригинална, дубока и особена, али је писана са складношћу и вјештином. За његове спјевове се може рећи исто. Већина приповједака се не уздиже изнад сентименталног новинарског приказа, са изузетком „Сањала“, који је једна од најбољих српских новела тога периода. Она је умјерено реалистичка и изузетно добар историјски документ тадашњег омладинског покрета. Шапчанинове драме су некада биле јако запажене, али су касније углавном пале у заборав.
58896187 Milorad Popović Šapčanin - LJUDI STAROGA KOVA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.