Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-99938-48-81-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MILENKO STOJIČIĆ

METAKNUTE PRIČE - antologija ratne priče Republike Srpske

Izdavač - Udruženje književnika Srpske, Banja Luka

Godina - 2017

249 strana

20 cm

Edicija - Biblioteka Antologija

ISBN - 978-99938-48-81-3

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor - Repetiranje pera - Smrt kupljena za metak
JOVAN BABIĆ - Pas
RADOVAN VUČKOVIĆ - Trka
JOVAN LUBARDIĆ - Noć Grbavice
SLOBDAN JANKOVIĆ - Tuga
NIKOLA TOMOVIĆ - Cvjetovi na ranilu
PAVLE STANIŠIĆ - Ako sanjaš modre šljive
MOMO KAPOR - Krava
TIHOMIR LEVAJAC - 12
DEJAN ĐURIČKOVIĆ - Nepodnošljiva sumnja
MILADIN ĆULAFIĆ - Osmijeh
BOŠKO LOMOVIĆ - Veliki, žuti pas
STEVKA KOZIĆ-PRERADOVIĆ - Raskršća
OLIVERA STANKOVIĆ - Rastanak
RADMILA TRBOJEVIĆ - Aurora borealis
SLOBODAN BOŠKOVIĆ - Psi
GOJKO VUJANOVIĆ - Čovjekova sudbina
RADOSLAV BRATIĆ - Priča o događaju koji se nije zbio
BRANKO ČUČAK - Kojekude
ZDRAVKO KECMAN - Polen
RADMILA POPOVIĆ - Zakopaj i ćuti
MIROSLAV JANKOVIĆ - Optužujući pogled
TIHOMIR NESTOROVIĆ - Proljeće redova Josifa
STOJAN SRDIĆ - Zimska bašta
RAJKO LUKAČ - Mrlje na ćilimu
RADO DIMITRIJEVIĆ - Pištolj za svijeću
ŠĆEŠAN ALEKSIĆ - Pogibija u Sarajevu
MILOVAN MARČETIĆ - Sreća
ANĐELKO ANUŠIĆ - Starica koja čita zabranjenu knjigu
NENAD GRUJIČIĆ - Prilika bere jagode
MILENKO STOJIČIĆ - Priča za samo takvu priču
BRANKO BRŽANIN BAJOVIĆ - Dnevnik o novom Čarnojeviću
MIROSLAV TOHOLJ - Između nas
MILIVOJ SREBRO - Pismo iz 1993. godine
LJILJANA MAČKIĆ - Bombardovanje
NEBOJŠA JEVRIĆ - ***
LJILJA ĐURIĆ - Brankov rat
DRAGOMIR SIMOVIĆ - Amanita phalloides
MILENKO JEVĐEVIĆ - Konj
MIRKO DEMIĆ - I.N.R.I.
ŽELJKO PRŽULJ - Laki, ne daj me
VESNA KAPOR - Reči za žilice u slepoočnicama
DARKO CVIJETIĆ - Brzokrvni sat
ALEKSANDRA ČVOROVIĆ - Noć u kojoj nismo živjeli
PETER HANDKE - Ljetnji dodatak zimskom putovanju
VALERIJ HAJRUZOV - ***
O autorima



`“Metaknute priče” naziv je prve antologije ratne priče Republike Srpske koju je pripremio banjalučki književnik Milenko Stojičić.

Pisac kaže da ovakav naslov pronicljivom čitaocu sugeriše nove priče.

- Naslov treba da začudi čitača i izazove ga na igru “čaranja” i “otčaravanja”. Tražim naslov koji će, na prvu, pridobiti čitača. Birao sam priče u kojima nije ispaljen nijedan metak, nego su tek “metaknute”, okrznute metkom. Previđao sam lažnu ratnu priču u ruhu i žanrovskom obruču ratne reportaže. Antologičarski imperativ je, prvo, literarni legitimitet priče, u novu formu ušuškati ratni tematikum. Antologija je kompozitna, polifonijska struktura – navodi Stojičić.

On ističe da su se u prvoj antologiji ratne priče Republike Srpske našla četrdeset tri autora, te dodaje da ona otkriva novo literarno dobro. Kako kaže, spominje pokojnog akademika Vučkovića, zatim Dejana Đuričkovića, kojeg je “privoleo” i napisao je ratnu priču koja rat pamti na začudan način. Priču je, dodaje Stojičić, “propisao” i pesnik Nikola Tomović i Milivoj Srebro, kritičar profesor na univerzitetu u Bordou.

- Antologiju “drže” i poznati pripovedači M. Kapor, J. Lubardić, M. Toholj, M. Ćulafič, S. Bošković, R. Bratić (preminuo je, nažalost, i njegova supruga je pronašla u kompjuteru tu priču). Spominjem i M. Demića, B. Čučka, M. Marčetića, N. Grujičića i mnoge druge. Najveći broj autora je iz Republike Srpske – kaže Stojičić.

On navodi da specifikum ratne priče RS, ako je antologija mogući estetički otisak, jeste formalna i sadržinska različnost. Raspon tematikuma je od fizičkog do metafizičkog ratnog bola (neprebola), od smrti koja jeste (smrt za vratom) i koja je sveprisutna u svemu, do promišljanja o smrti u filozofskom ključu.

- Priče su zagrljaj fiktografije i faktografije, jer je slojevit ratni simboličnik. Ratnik u ratu nije samo onaj koji puca, ili samo hrana za topove (Krleža), nego je i onaj koji misli o pucanju, o onome pre i posle pucanja. Pa i mnoge knjige su nastale u grotlu, u vihoru rata, bez one neophodne distance – kaže Stojičić.

Na pitanje iz kog razloga se odlučio na ovakav književni poduhvat, Stojičić kaže da je lečio naš kolektivni kompleks – zaborav.

- Srpski narod sporo pamti, brzo zaboravlja. Mi i zaborav smo sinonimi. Ako mi zaboravimo rat i rat će zaboraviti nas, pa će nam se vratiti. Jednom sam se našalio i tražio da dodeljujemo i godišnju nagradu za zaborav – navodi Stojičić.

Ratne knjige i propuh čitanja

Milenko Stojičić kaže da je, sa druge strane olovke, rat najopisanija tema u istoriji književnosti.

- Izbacimo iz biblioteke ratne knjige, ostaje propuh čitanja. Istorija piše ledenicom, nema srca, hladno pamti samo brojeve, previđa čoveka. Beletristika ima emocionalno pamćenje – pamti čoveka i sve ono, ljudsko, što ga čini čovekom. Piščeva olovka “piše srcem”, pamti suzu, uzdah, tugu – svemu daje formu sećanja koje diše, ritam tuge, bola, melanholije i rezignacije – kaže Stojičić.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.