pregleda
Tajna ostrva Kirin - Enid Blajton, Zlatna Knjiga, 1963
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 1 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14507
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Ilustracije i korice:
Mihailo Pisanjuk
Što može ujak Quentin - sasvim sam - na otoku Kirrin. Nikome ne dopušta posjet - čak ni Georgeu i ostatku Slavne petorke. Ali Quentin zapravo nije sasvim sam na otoku - netko pazi na svaki njegov korak!
Inid Meri Blajton (engl. Enid Mary Blyton; Hamsted, 11. avgust 1897 — Ist Dolič, 28. novembar 1968) bila je britanska književnica. Najpoznatija je po svojim romanima i pripovetkama za decu. Svoja dela je objavljivala i pod pseudonimom Meri Polok (engl. Mary Pollock). Na srpski jezik prevedeno je dosta njenih dela, ali je u starijim izdanjima njeno ime najčešće nepravilno prevođeno kao „Enid Blajton”.[a]
Poznata je po brojnim serijama popularnih romana kreiranih za različite uzraste. Širom sveta je prodato preko 600 miliona primeraka njenih knjiga.[1]
Jedan od njenih najpoznatijih likova jeste Nodi, namenjen najmlađim čitaocima. Glavninu njenog opusa čine romani u kojima deca doživljavaju pustolovine, uz minimalno učešće odraslih. Najpoznatiji su joj serijali „Pet prijatelja“ (21 roman, 1942. do 1963, gde četvoro dece i njihov pas rešavaju kriminalne slučajeve pre policije) i „Tajna sedmorka“ ili „Sedam tajanstvenih“ (15 romana, 1949. do 1963, gde društvo od sedmoro dece rešava različite misterije).
Njeno stvaralaštvo je žanrovski raznovrsno: pripovetke, fantastika, ponekada i magija. Knjige su joj popularne u Komonveltu, ali i u celom svetu. Prevedene su na 90 jezika, a procenjuje se da je za 40 godina stvaralaštva napisala 800 knjiga.
Biografija
Kuća u kojoj je živela Inid Blajton od 1920. do 1924. Na kući postoji tabla na kojoj piše: `Enid Blyton 1897-1968 children`s writer lived here 1920-1924`. Kuća ima status engleskog kulturnog nasleđa
Inid Blajton rođena je 11. avgusta 1897. godine u predgrađu Londona. Njeni roditelji, Tomas Karej Blajton i Tereza Marija Blajton pored Inid imali su još dva mlađa sina. Ubrzo po rođenju teško se razbolela od velikog kašlja. Njen otac, Tomas Blajton, bdio je nad njom iz noći u noć, dok se nije oporavila. Od tada je Inid pratila oca gde god je išao i preko njega je razvila ljubav prema prirodi i životinjama - entuzijazam koji joj je ostao tokom celog života, a takođe i ljubav prema knjigama.
Od 1907. do 1915. pohađala je školi „St. Kristofer” u predgrađu Londona. Bila je podjednako dobra u gotovo svim predmetima osim matematike. Otac je za Inid planirao muzičku karijeru, ali je nju privlačilo pisanje i već u školi je napisala prve priče. Po završetku škole zaposlila se kao učiteljica, što joj je omogućilo da dobro razume dečiju psihologiju. Takođe je neko vreme radila i kao dadilja u porodici sa četvoro male dece. Ponekad je toj deci čitala svoje rane priče i na taj način proveravala koliko su dobro percipirane. Strast prema pisanju nikada nije jenjavala. Prve priče za decu počela je da objavljuje u časopisima, a prvu knjigu, zbirku pesama, objavila je 1922. godine.
Kuća u Bakingemširu u kojoj je Inid Blajton živela sa prvim suprugom, Hjuom Polokom
Maketa kuće u kojoj je živela Inid Blajton od 1938. do 1968. godine
Sa 27 godina Inid se udala za Hjua Poloka, koji je delio njenu strast prema književnosti i pomogao joj da nauči da radi na pisaćoj mašini, što je ubrzalo kreativni proces. Mladi bračni par nastanio se u staroj kući u Bakingemširu u blizini Londona. Ovde je Inid mogla da gaji veliki broj kućnih ljubimaca, a njen omiljeni kućni ljubimac bio je foks terijer Bob. Čak je u jednom časopisu pisala i kolumnu „Pisma od Boba“, smešne beleške koje je pisala u ime svog psa. Inid i Hju dobili su dve ćerke. Ubrzo po udaji napisala je svoj prvi roman Avanture stolice želja. Tokom tridesetih Inid piše dečje priče i romane još aktivnije nego ranije, a broj obožavalaca njenog dela raste. U ovom periodu objavljuje izuzetnu bajku Žuta knjiga vila. Krajem tridesetih brak između Hjua i Inid počinje da se raspada, posle skoro 20 godina. Inid je počela da sumnja da je suprug vara i 1938. odlučuje da žive odvojeno, a 1941. zvanično je podnela zahtev za razvod. Uspeva čak i da dobije zabranu sastajanja Hjua Poloka sa ćerkama.
Inid se ponovo se udala 1943. godine za hirurga Keneta Votersa, posle čega nastupa njen najproduktivniji stvaralački period. Par se nastanio u Dorsetu, gde je Inid napisala svoja najbolja dela. Tokom narednih više od dvadeset godina stvorila je nekoliko serija romana namenjenih različitim starosnim kategorijama.[2]
Inid se u starosti razbolela od alchajmerove bolesti. Umrla je 1968, u 71. godini.[3]
Književni rad
Polica na kojoj se nalaze neke od knjiga Inid Blajton
Inid Bliton je jedan od najomiljenijih autora u dečjoj književnosti. Njene priče ostaju bezvremeni klasici koje obožavaju deca širom sveta. Naročito je poznata po svojim serijalima romana namenjenih različitim starosnim grupama. Njene knjige bile su i ostale izuzetno popularne u Britaniji, Indiji i Australiji. Prevedene su na 40 jezika, uključujući malajski, španski, francuski, finski, nemački, japanski i hebrejski. Prevedene verzije postale su i ostale izuzetno popularne u mnogim delovima Evrope i Azije. Prvi prevodi na srpski jezik pojavili su se 1990. godine.
Tokom svog stvaralačkog perioda Inid Blajton napisala je više stotina knjiga namenjenih mlađoj i starijoj deci. Takođe je veliki broj priča objavila u časopisima. Procenjuje se da ukupan broj njenih objavljivljenih knjiga iznosi oko 600 naslova, ne uključujući decenije pisanja u časopisima. Neki izvori tvrde da je u jednom trenutku pisala i do 10.000 reči dnevno. Takva zapanjujuće plodna produkcija navela je mnoge da veruju da su neka od njenih dela pisali drugi autori, takozvani „duhovi”, ali se nijedan pisac nije javio. Nekoliko naslova napisala je pod pseudonimom Meri Polok, što je njeno srednje ime i prezime prvog muža.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 77869241
