pregleda
Zmajeva riznica iz Nevena, Cirilica !
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 2 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14507
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Tv
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!
Neven je list za decu. Osnovao ga je, uređivao i izdavao Jovan Jovanović-Zmaj - čika Jova. Priređivan je i štampan u Novom Sadu i Zagrebu. Prvi broj izašao je 1880.
Čika Jova, u najavi lista za decu i kaže da će se list zvati Neven, verovatno u nameri da postane dugovečan. Prvi broj izlazi 1880. godine, ali ne kako je Zmaj želeo u Beogradu, već u Novom Sadu iz štamparije Arse Pajevića. Izlazi sa prekidima do marta 1908. godine. U listu su navedene pesme i priče klasika svetske književnosti, kao i odabrani literarni segmenti iz poezije samog Zmaja. U svakom broju novina su i stranice razbibrige — rebusi, koji treba da relaksiraju prethodnu ozbiljnost, ali i da uz osnovnu nameru zadrže visok stepen pažnje i odgovornosti kroz igru. Zato Zmaj sve vreme instistira na igri, kao legitimnoj metodologiji usvajanja i najozbiljnijih znanja. Deci su često postavljene i zagonetke i pitalice, što je dvojako koristilo. Razvijalo je kod dece domišljatost, ali, i na najprimereniji način, podsećalo i čuvalo narodnu mudrost i tradiciju. Dečji list je, i svojom suštinom i načinom prilaza dečjem čitaocu, bio primeren, tako da i za ovo vreme nije anahron, što i jeste kvalitet svake ozbiljne namere.[3]
Najava lista
Sam čika Jova ga u `Srpskim novinama` najavljuje:[4]
NAGOVEST Osećajući u narodu potrebu, a u sebi neodoljivu volju, a po nešto još i snage za taj posao, pokrenuću u Beogradu list za decu.- za jedinu uzdanicu našu... List će se zvati: NEVEN... Cena će mu biti umerena, mada ću na svakog godišnjeg pretplatnika šiljati po jedan besplatan egzemplar kojem siromašnom detetu, koje mi pretplatnik označi (a ima ih dosta u Bosni i Hercegovini pa i svugde)... U Beogradu posle Božića 1879, Dr Jovan Jovanović.
U programskoj pesmi objavljenoj u prvom broju Nevena - Pozdrav deci - Zmaj je naznačio kako karakter lista, tako i karakter književnog stvaralaštva u njemu. Oni treba da budu jednostavni i jasni, da su podstrek za rad i pouka za život, da sadrže nadu i zbilju, da su vedri i zanimljivi. [5]
Značaj Nevena
Pojava časopisa je izuzetno značajna u srpskoj književnosti za decu. Uređivačkom politikom i svojim poetskim i proznim stvaralaštvom, prvenstveno prilozima u Nevenu, Zmaj je dao presudan doprinos žanrovskom izdvajanju književnosti za decu i stvaranju posebnog vida umetnosti reči za mlade. [5]
Periodičnost
„Najbolji i najpopularniji srpski dečji list“ izlazi od 1880. do 1908. Trajaće čitavih 28 godina. [6] Izlazi dva puta mesečno osim jula i avgusta.[7]
Urednici
List je uređivao Jovan Jovanović Zmaj. Jedno vreme, zbog Zmajevog odsustvovanja, list je uređivao njegov brat Kornel Jovanović. Kasnije, zbog bolesti i zauzetosti uredništvo prepušta Đoki Mihajloviću. Od Zmajeve smrti 1904, uređuje ga učitelj Kuzman Milovanović.[8] Zmaj se u Nevenu koristio iskustvom uređivanja Radovana, lista koji je izlazio samo u prvoj polovini 1876. godine, kada su objavljena 4 broja. Urednik je bio Stevan V. Popović, a Zmaj je u njemu svesrdno uređivao. Programski akcenat lista je bio na zabavi i pouci, pa je ipak nešto kasnije Zmaj pokrenuo svoj list sa književnim prilozima za decu koji su imali umetničku vrednost. Pokretanje Nevena je izazvalo i prekid dugog ličnog, saradničkog i književnog prijateljstva između čika Jove i čika Steve. [5]
Promena podnaslova
Neven : Čika Jovin list - od 1880. do 1890. godine
Neven : Čika Zmajovin list - od 1891. do prestanka izlaženja, 1908. godine [7]
Poziv na pretplatu NEVEN... Ovaj moj list, koji ću ja uređivati, izlaziće u Novom Sadu, a izdavaštva primio se g. Arsa Pajević... Toliko samo naglašujem da “Neven” nije samo za manju, već i za odrasliju decu...A vi draga dečice, koji već odavno raspitujete za “Čika Jovin list” pritrpite se još za mesec dana, pa ćete ga imati. Ja sam mu dao ime “Neven”. A vi ste ga krstili “Čika Jovinim listom”. Zato sam mu i ostavio oba naslova, i moj i vaš. U zdravlju se skoro vidili. Čika Jova (Dr. Jovan Jovanović)[9]
Autori priloga
Jovan Jovanović Zmaj
Ilija Ognjanović-Abukazem
Đorđe Natošević
Mita Popović
Đorđe Rajković
Jovan Đorđević
Jovan Maksimović
Stevan Sremac
Aleksa Šantić
Svetozar Ćorović
Milorad Šapčanin
Uroš Predić
Štamparije
Prvo izlazi iz štamparije Arse Pajevića u Novom Sadu, zatim u izdanju Srpske štamparije u Zagrebu i najzad kao izdanje Rada, Deoničarskog društva u Rumi. Na kraju se ponovo vraća u Novi Sad.[8]
Ja se sa najvećim zadovoljstvom primam izdavanja `Nevena` (Čika Jovina lista). `Neven` će početi izlaziti od jula ove godine. Izlaziće dvaput na mesec na velikom tabaku u formatu `Radovana`. Biće bogato ilustracijama ukrašen. Arsa Pajević, izdavalac `Nevena`[9]
Tematika
Narodne pesme
Priče
Pripovetke
Pozorišni komadi
Igre i rebusi
Poslovice
Zagonetke
Pitalice
Bajke
Uloga Nevena
Zmaj je smatrao da vaspitnu ulogu Nevena treba ostvariti objedinjavanjem pouke i zabave i to mu je bio glavni zadatak kao urednika lista. Taj cilj je pretežno realizovao sopstvenim prilozima. U Nevenu je objavio svoje najbolje pesme za decu, davao pejzaže, štampao svoje prevode, svoje ili prevedene i prepevane basne i drugo. Napise je ilustrovao i propratio najčešće sopstvenim crtežima, ali je unosio slike i crteže koje je preuzimao iz drugih časopisa i listova za decu, naročito mađarskih i nemačkih. [10] U vreme svog izlaženja Neven je bio glavna zabava i lektira srpskoj decu. On je na svojim stranicama ispisao svedočanstvo ogromne Zmajeve ljubavi za decu. Koliko je njegova sadržina, kao i tehničko uređenje, bilo literarno i profesionalno, pokazuje činjenica da bi mogli biti primerena lektira i današnjem detetu. Čika Jovin rad na Nevenu je epohalan za srpsku literaturu, a moglo bi se reći i jedinstven u čitavoj svetskoj književnosti tog vremena. Bolestan, do kraja života je ispunjavao stranice časopisa. Čak i posle njegove smrti je izlazio sa njegovim prilozima jer je čika Jova ostavio u svojoj sobi jedan mali orman pun rukopisa za Neven. [8] U njemu su zastupljena i moralna, religiozna, intelektualna i zdravstveno-fizička, a specifičnost je i što se jedino u njemu sreću elementi estetskog vaspitanja, koje je Zmaj svesno ugrađivao u list, shvatajući ga kao umetničko vaspitanje, koje je po svojim ciljevima usmereno ne samo na razvijanje ljubavi i poštovanja prema umetnosti, na razvijanje estetskog ukusa, nego i na moralno usavršavanje pojedinca. Još jedna specifičnost Nevena je i prisutnost široko shvaćenog i zastupljenog ekološkog vaspitanja. [11]
Afirmacija detinjstva
U Nevenu se afirmiše detinjstvo kao nešto kvalitativno drugačije od odraslog doba. Uvažava se dečiji subjektivitet, podstiče se samostalnost, radoznalost, autentičnost deteta. U Nevenu se oseća blagost i sluh za dečji svet. Zmaj je prvi uspeo da se sadržinom i jezikom približi detetu (predškolskom isto tako kao i onom starijeg školskog uzrasta).
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 73950665
