Godina izdanja: 1994
ISBN: 86-7455-167-X
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Niš : Prosveta 1994 145 strana

odlična očuvanost

1. Ko je Jovan Filipović?

Jovan Filipović (1819–1876) bio je srpski pravnik, sudija, ministar pravde i prosvete i jedan od značajnih predstavnika rane srpske pravne misli. Njegova Filosofija prava iz 1839. smatra se prvim samostalnim sistematskim delom iz filozofije prava u Srbiji.

Delo nastaje u veoma ranom periodu razvoja moderne srpske države, kada pravni sistem još nije bio razvijen kao kasnije.

Zbog toga je Filipovićevo pitanje veoma osnovno:

Šta je pravo, odakle ono potiče i na kojim načelima treba da bude zasnovano?

2. Osnovna tema knjige

Filipović filozofiju prava shvata kao nauku koja treba da istražuje:

izvore prava

i

načela prava.

Posebno ga zanima prirodno odnosno umno pravo.

Drugim rečima, nije dovoljno pitati:

„Šta zakon kaže?“

Potrebno je pitati i:

„Da li je taj zakon pravedan i da li odgovara razumu i prirodnom pravu?“

To je osnovna filozofska dimenzija njegovog dela.

3. Prirodno pravo

Najvažniji pojam kod Filipovića jeste:

PRIRODNO / UMNO PRAVO

Prirodno pravo nije isto što i pravo koje je napisala država.

Ono predstavlja viša načela pravde koja proizlaze iz:

ljudske prirode,
razuma,
moralnosti,
načela pravednosti.

Zato se može napraviti razlika:

pozitivno pravo
→ ono što je država propisala

prirodno pravo
→ ono što je pravedno po razumu i prirodi stvari.

4. Pravo i moral

Filipović veoma snažno povezuje:

pravo + moral.

Za njega pravo nije samo sistem državnih naredbi i zabrana.

Pravo mora imati moralnu osnovu.

Zato se pravni poredak ne može posmatrati potpuno odvojeno od pitanja:

dobra,
pravde,
dužnosti,
odgovornosti,
slobode.

Ovo je jedna od ključnih karakteristika njegove pravne filozofije. Izvor koji opisuje delo posebno naglašava da Filipović spaja prirodno pravo sa moralom.

5. Pravo i razum

U samom kasnijem naslovu dela pojavljuje se izraz:

„umno pravo“

To pokazuje koliko je važan razum.

Čovek nije samo biće koje mora da sluša postojeće zakone.

On je racionalno biće sposobno da razume:

pravdu,
nepravdu,
dužnost,
slobodu,
odgovornost.

Zato razum može da bude merilo za procenu prava.

6. Šta je pravda?

Jedno od centralnih pitanja filozofije prava jeste:

Šta je pravedno?

Kod Filipovića pravo treba da bude povezano sa pravdom.

Zakon sam po sebi nije dovoljan.

Ako je neko pravilo suprotno osnovnim načelima pravde i razuma, postavlja se filozofsko pitanje njegove legitimnosti.

Dakle:

zakon ≠ automatski pravda

7. Izvori prava

Filipović istražuje izvore prava.

To znači da pokušava da odgovori na pitanje:

Odakle pravo dobija svoju obaveznost?

Možemo razlikovati:

prirodu,
razum,
moral,
društveni život,
državnu vlast,
pozitivne zakone.

Posebno je važno da pozitivni zakon nije jedini mogući izvor normativnosti.

8. Pozitivno pravo

Pozitivno pravo jeste pravo koje je formalno ustanovljeno u određenoj državi.

Na primer:

zakoni,
propisi,
pravne norme,
državne odluke.

Filipovićeva filozofija, međutim, ne završava se na pozitivnom pravu.

On pita:

Na osnovu čega pozitivni zakon treba da bude pravedan?

Odgovor traži u višim načelima prirodnog/umnog prava.

9. Čovek kao pravno i moralno biće

Čovek je kod ove filozofije važan kao:

razumno + slobodno + moralno biće.

Iz toga proizlazi mogućnost:

prava,
dužnosti,
odgovornosti,
slobode.

Čovek nije samo objekat zakona.

On je subjekt prava.

10. Prava i dužnosti

Jedna od osnovnih ideja filozofije prava jeste da se:

prava ↔ dužnosti

nalaze u odnosu.

Ako čovek ima određeno pravo, drugi ljudi imaju odgovarajuću obavezu da ga poštuju.

Na primer:

pravo na slobodu

podrazumeva

dužnost drugih da tu slobodu ne povređuju.

Zato pravo ne znači apsolutnu samovolju.

11. Sloboda

Sloboda je važna, ali nije isto što i:

„mogu da radim šta god hoću“.

Pravna sloboda mora biti usklađena sa:

pravima drugih,
moralom,
pravdom,
društvenim poretkom.

Zato je prava sloboda uređena sloboda, a ne proizvoljnost.

12. Država

Država ima važnu funkciju u ostvarivanju prava.

Ona treba da:

ustanovljava pravni poredak,
štiti prava,
obezbeđuje pravdu,
održava društveni mir.

Ali država nije sama sebi cilj.

Njena vlast mora biti opravdana pravom i pravdom.

13. Pravo i društvo

Pravo nastaje u vezi sa društvenim životom ljudi.

Ljudi žive zajedno i zato su potrebna pravila koja uređuju:

odnose među pojedincima,
vlasništvo,
obaveze,
odgovornost,
porodicu,
društveni poredak.

Ali pravna pravila moraju biti zasnovana na opštim načelima, a ne samo na sili.

14. Pravo i sila

Ovo je veoma važno filozofsko pitanje:

Da li je nešto pravo samo zato što ima podršku državne sile?

Filipovićeva prirodnopravna orijentacija vodi ka odgovoru:

Ne.

Sila može da natera čoveka da nešto uradi, ali sama sila ne stvara moralnu opravdanost.

Zato treba razlikovati:

moć

od

legitimnosti.

15. Filipović i Kant

U literaturi o Filipoviću posebno se navodi da je pristalica prirodnog/umnog prava, ali i da se u svojoj filozofiji prava suprotstavlja nekim pozicijama Tomazijusa i Kanta, naročito u načinu povezivanja prava i morala.

Ovo je važno zato što pokazuje da Filipović nije samo prepisivao postojeće evropske teorije, već je pokušavao da izgradi sopstvenu sistematizaciju filozofije prava.

16. Zašto je knjiga istorijski važna?

Njena važnost nije samo u pojedinačnim teorijskim stavovima.

Ona predstavlja početak sistematskog bavljenja filozofijom prava u modernoj Srbiji.

Pojavljuje se 1839. godine, veoma rano u razvoju moderne srpske pravne države. Izvori je opisuju kao prvo samostalno delo iz opšte teorije prava u Srbiji.

Zato je važna i za:

istoriju srpske filozofije

i za:

istoriju srpskog prava.

17. Odnos čoveka i države

Filipovićeva filozofija se može razumeti kroz odnos:

POJEDINAC ↔ DRŽAVA

Pojedinac ima prava.

Država ima vlast.

Ali državna vlast mora biti usmerena ka:

pravdi + opštem dobru + zaštiti prava.

Dakle, država ne treba da bude proizvoljna vlast nad čovekom.

18. Glavna struktura Filipovićeve misli

Može se zapamtiti ovako:

RAZUM

↓

PRIRODNO / UMNO PRAVO

↓

MORAL

↓

PRAVDA

↓

POZITIVNI ZAKON

↓

DRUŠTVENI POREDAK

Drugim rečima, pozitivno pravo treba da bude u skladu sa višim načelima pravde i razuma.

KLJUČNI POJMOVI

Filosofija prava – filozofsko istraživanje prirode, izvora, svrhe i načela prava.
Prirodno pravo – pravo zasnovano na prirodi čoveka, razumu i univerzalnim načelima pravde.
Umno pravo – pravo shvaćeno kroz razum i racionalna načela.
Pozitivno pravo – pravo koje je ustanovila i propisala određena država.
Pravda – osnovno načelo prema kojem pravo treba da bude uređeno.
Pravo – sistem normi i načela koji uređuje odnose među ljudima.
Moral – sistem vrednosti i pravila o dobru i ispravnom postupanju.
Razum – sposobnost čoveka da spoznaje i procenjuje načela prava i pravde.
Dužnost – ono što je čovek obavezan da učini ili poštuje.
Pravna obaveza – obaveza ustanovljena pravnom normom.
Sloboda – mogućnost čoveka da deluje u granicama prava i prava drugih.
Pravna osoba – subjekt koji može imati prava i obaveze.
Država – politička zajednica koja ustanovljava i sprovodi pravni poredak.
Pravna norma – pravilo ponašanja koje uređuje društvene odnose.
Izvori prava – osnove iz kojih pravo proizlazi ili dobija svoju obaveznost.
Legitimnost – opravdanost vlasti ili pravne norme.
Legalitet – usklađenost sa važećim zakonom.
Opšte dobro – dobrobit zajednice kao celine.
Pravni poredak – uređena celina pravnih normi i institucija.
Odgovornost – obaveza da se snose posledice sopstvenog postupanja.
Priroda čoveka – skup osnovnih osobina čoveka iz kojih prirodnopravna teorija izvodi određena prava i dužnosti.
Individualna prava – prava koja pripadaju pojedincu.
Društveni poredak – uređeni sistem odnosa u zajednici.
Vlast – legitimna moć odlučivanja i upravljanja.
Sila – mogućnost nametanja ponašanja prinudom; sama po sebi ne znači pravdu.
Prirodnopravna teorija – teorija prema kojoj postoje viša načela prava nezavisna od konkretnog pozitivnog zakona.
Filozofija države – razmišljanje o osnovama, svrsi i legitimnosti države.
Jovan Filipović – srpski pravnik i autor prve sistematske Filosofije prava u Srbiji.

JOVAN FILIPOVIĆ
↓
1839.
↓
PRVA SISTEMATSKA FILOZOFIJA PRAVA U SRBIJI
↓
PRIRODNO / UMNO PRAVO
↓
RAZUM
↓
MORAL
↓
PRAVDA
↓
PRAVA + DUŽNOSTI
↓
DRŽAVA I ZAKON
↓
OPŠTE DOBRO

Filipovićeva Filosofija prava iz 1839. polazi od prirodnog odnosno umnog prava i nastoji da pravo zasnuje na razumu, moralu i pravdi, pri čemu pozitivni zakoni i državna vlast treba da budu usklađeni sa višim načelima pravednosti.