Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje Organizovani transport: 265 din |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Smederevska Palanka, Smederevska Palanka |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
ANEKS E SPORAZUMA O SUKCESIJI SFR JUGOSLAVIJE I REŠAVANјE PITANјA NEISPLAĆENIH PENZIJA IZ REPUBLIKE HRVATSKE
ANEKS `E` SPORAZUMA O SUKCESIJI SFR JUGOSLAVIJE I REŠAVANјE PITANјA NEISPLAĆENIH PENZIJA IZ REPUBLIKE HRVATSKE
Duško Dimitrijević, Radmila Nikšić
Aneks E sporazuma o sukcesiji SFRJ
Udruženje penzionera iz Hrvatske, Beograd, 2018.
395 strana, tvrd povez, udžbenički format.
Odlično očuvana sem što je malo zaprljana na bočnim stranama.
Велико нам је задовољство, али и част да широј јавности представимо зборник радова Удружења пензионера из Хрватске посвећеног Анексу “Е” Споразума о питањима сукцесији СФР Југославије и решавању питања неисплаћених пензија из Републике Хрватске. Зборник садржи радове изложене на истоименој научној конференцији одржаноj у Београду, 18. октобра 2018. године, под покровитељством Министарства спољних послова, Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и Кровних организација избегличких удружења из Хрватске (Асоцијације и Коалиције). Као што је познато, Споразум о питањима сукцесије СФРЈ закључен је у Бечу 29. јуна 2001. године, између СР Југославије, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Македоније и Републике Словеније као држава сукцесора бивше Југославије. Закључењем наведеног споразума окончан је преговарачки процес у коме су утврђени основни принципи и обавезе држава наследница при имовинскоправној деоби наслеђа СФР Југославије. Споразум је проистекао из непосредне акције Уједињених нација, Европске заједнице и водећих финансијских организација које су државама наследницама пружиле могућност споразумног решавања свих отворених питања. У седам придодатих анекса Споразум дефинише сукцесију покретне и непокретне имовине (Анекс „А“), дипломатско-конзуларне имовине (Анекс „Б“), финансијске активе и пасиве (Анекс „Ц“), архиве (Анекс „Д“), пензија (Анекс „Е“), осталих права, интереса и одговорности (Анекс „Ф“), и приватне имовине и стечених права (Анекс „Г“). Споразум не прејудицира регулисање других питања сукцесије СФРЈ и проблема који су настали након распада државе претходнице. Државе сукцесорке СФРЈ су, на основу овог правног инструмента, прихватиле конкретну правну обавезу да сходно унутрашњем законодавству и на бази реципроцитета, предузму све неопходне мере да би се обезбедила доследна примена Споразума од надлежних државних органа, а у том циљу, и остварење начела слободног приступа тим органима од стране других држава сукцесорки и њихових држављана. С тим у вези, државе сукцесорке СФРЈ прихватиле су обавезу да своја унутрашња законодавства ускладе са одредбама Споразума о питањима сукцесије. Будући да Споразум представља вишестрани међународни уговор, исти би се морао спроводити у пракси bona fide, и у складу са Повељом УН, што практично значи и сходно општем међународном праву. Међутим, и поред декларисане намере страна уговорница да сарађују у примени Споразума и да дефинитивно и делотворно реше сва спорна питања сукцесије СФРЈ, досадашњи резултати примене нису у потпуности задовољавајући. Разлози су делом у непрецизно формулисаним одредбама Споразума, али и у одстуству политичке воље да се приступи њиховој непосредној имплементацији. У том погледу, примена Анекса „Е”, који регулише питања сукцесије пензионих права као посебне врсте стечених имовинских права представља посебан проблем. С обзиром да је свака од држава сукцесорки СФРЈ њиме преузела обавезу да изврши исплату пензија без прављења било какве дискриминације с обзиром на националну и државну припадност, пребивалиште или боравиште корисника, односно на чињеницу да ли су пензије стечене на основу финансирања фондова социјалног осигурања држава сукцесора или из савезног буџета, с правом се очекује да се овај проблем реши. Ово тим пре, јер постоји велики број пензионера на подручју Републике Србије и на подручју других држава сукцесорки СФРЈ, као и у иностранству, који су право на пензију остварили код надлежног пензионог фонда у Републици Хрватској. Будући да је већем броју хрватских пензионера српске националности у другој половини 1991. године обустављена исплата пензија и да је та обустава трајала све до поновне обнове исплата пензија која је почела да тече тек од 1997. године, неопходно је хитно решавање питања исплате доспелих а неисплаћених пензија према свим категоријама оштећених пензионера сходно обавези прихваћеној Анексом „Е”, Споразума о питањима сукцесије СФРЈ. У том смислу, искрено се надамо да ће у предстојећем периоду бити предузете конкретне мере и активности на државном нивоу ради спровођења Анекса „Е“ Споразума о питањима сукцесије СФРЈ, а за шта смо у овом зборнику дали и конкренте предлоге и закључке. Коначно, користимо ову прилику да се захвалимо свима онима који су допринели да се овај зборник реализује, а посебно Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Искрену захвалност изражавамо свим учесницима научног скупа, а нарочито уваженом академику и професору др Тибору Варадију, који је по други пут подржао одржавање једне овакве научне конференције у организацији Удружења пензионера из Хрватске. Нажалост, уважени академик, због објективних околности није могао присуствовати овом скупу. Изражавамо посебну захвалност др Aлeксaндру Гajићу, професору Правног факултета Универзитета у Београду и високом прeдстaвнику Републике Србије у Стaлнoм мeшoвитoм кoмитeту држава сукцесорки СФР Југославије, господину Миодрагу Линти, председнику Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије, Илији Војновићу, председнику Удружења финансијски оштећених пензионера Републике Хрватске из Вуковара, Ивани Ћурко, саветници у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије, Ружици Банди, националној саветници Одељења за демократију и програм људских права мисије ОЕБС-а у Републици Србији, Милојку Шапићу и Милојку Будимиру, председницима Кровних организација избегличких удружења из Хрватске (Асоцијације и Коалиције), као и уваженом господину Јовану Каблару, председнику Удружења пензионера из Хрватске. УРЕДНИЦИ