Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Номос земље је необичан спој речи, мешавина старогрчког `nomos` (закон) и немачког `der Erde` (земља) и нипошто није случајан.

Управо старогрчкој речи nomos, тој „проторечи“, Карл Шмит хоће да врати „првобитну снагу и величину“, јер она је, по његовом мишљењу, сачувала изворни смисао упркос искривљавањима кроз преводе и рђаву употребу.

На самом почетку она је, у глаголском облику `nemein`, значила „делити“, односно „напасати“, а као `nomos` - „подела пашњака“, заснивачко присвајање земље.

`Nomos`, према томе, увек упућује на простор. Ниједна институција, нити било какво законодавство, не може да постоји без претходног разграничења на тлу, без установљавања основног права на земљу. Закон је везан за земљу.

Но, Шмит не би био то што јесте када би се задржао на, мање или више, здраворазумском увиду по којем су стабилност, непомеривост, трајност земље, чврстина тла, потребне да би се оформила некаква институција.

Наравно да не може без тла, али је потребно још нешто: чин, одлука, односно `nomos`. Тек тада, одлуком о томе да се успостави некакав поредак, да се установи институција, да се прогласи закон, простор земље постаје оно до чега је Шмиту стало: поредак. Тек тада пашњак постаје политичка чињеница.

Етимологија је, међутим, само почетак једне бруталне и, у својој бруталности, заводљиве теоријске конструкције која ће да урони у европску модерност и покаже да је `jus publicum europaeum`, европско јавно право, један од кључних момената детеологизације рата, или, у нешто скромнијој варијанти, израз избацивања теолошких момената из рата.

Потом ће Шмит да се упусти у разматрање проблема разграничења на мору и ваздуху, дотаћи ће се кризе европског јавног права и оживљавања појма праведног рата, позабавиће се апоријом миротворца, да још мало проврти своје омиљене мотиве теолога, непријатеља и суверена и успут нам удели неколико корисних савета за живот у овом либерално-демократском свету...

тврд повез, заштитни омот, 24 цм, 440 стр.