| Cena: | 
| Želi ovaj predmet: | 1 | 
| Stanje: | Novo | 
| Garancija: | Ne | 
| Isporuka: | DExpress  Post Express Lično preuzimanje  | 
                            
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)  Pouzećem Lično  | 
                            
| Rok isporuke: | 2-3 дана | 
                                                                                        ISBN: Ostalo
                                                                                                                        Godina izdanja: 2021
                                                                                                                        Autor: Domaći
                                                                                                                        Jezik: Srpski
                                                                                
                        Пред читаоцима је друго, допуњено издање одичне књиге Зорана Чворовића Право и православље. Из ње се више него јасно види да је христијанизација у Источном Риму била озбиљно схваћена, и да су Византинци настојали да Еванђеље спроведу у живот државе. 
 
Савремено право, поимање човековог достојанства, људских права и правне једнакости своје порекло дугује – хришћанству. Идући кроз текст ове књиге, биће вам јасно и зашто је тако. Такође, биће  „јасније и зашто се такав рат у Европи и Америци води против хришћанских друштвених норми и сваког трага хришћанског морала“, пише Владимир Димитријевић у предговору. Јер, „да би човечанство коначно било побеђено од стране глобалистичке елите банкократа и других поклоника бога мамона, оно мора бити репаганизовано“. 
 
Зато је ова књига подсетник на дубоке корене онога што данас сматрамо подразумевајућим. Истовремено, она нас опомиње и да секуларизација живота не мора увек да буде напредак. Ако одсечемо оно најхуманије у нашем наслеђу – шта ће нам остати. 
Ауто о књизи Право и православље: 
 
„Aко бисмо тражили најдубљи траг хришћанства у темељима права, онда би се он огледао у речима апостола Павла да нема разлике не само између мушког рода и женског него ни између Јелина и Јудејаца, варвара и Скита, робова и слободњака. 
 
Из тих речи се, у суштинском смислу, доцније у Византији родило начело правне једнакости и законитости. У оваквом хришћанском погледу на једнакост достојанства боголиких личности треба тражити основу савременог концепта људских права. При томе се у овом поређењу не сме неисторично изједначити либерални западноевропски концепт људских права и хришћанско учење. Са протестантизмом и грађанским идеологијама апсолутизована људска права остала су без свог другог лица – обавеза које појединац има према Богу и ближњем. Уз то, појединац своја права остварује у савременом свету не само у условима моралне равнодушност, већ и под надзором државе левијатана, који је у моралној сфери неограничен црквом.“  
 
А5, твр повез, 376 страна