Materijal: Keramika
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

UTZSCHNEIDER & Cie,Sarreguemines-Sedam tanjira `Bertha`

Tehnika izrade: Flow Blue

Dimenzije

Prečnik: 23,5 cm
Visina: 3 cm

Ukupna težina: 2800 g

Na četiri tanjira glazura je ispucala na naličju, na dva tanjira i na licu i na naličju, na jednom tamna mrlja u unutrašnjosti, na jednom glazura pohabana na ivici - na posebnoj slici označeno je strelicom. Na svim tanjirima sitni tragovi pribora u unutrašnjosti.

Žig na dnu:

BERTHA (unutar floralnog okvira)
SARREGUEMINES

Nema podataka o vremenu korišćenja žiga. Model `Bertha` fabrika u Sarregueminesu proizvodila je krajem 19. i početkom 20. veka.

Fabrika “Utzschneider & Cie.”, u francuskom gradu Sarreguemines (Sargemin), u regionu Lorene, proizvodi porcelan i keramiku od oko 1775. U toku dva veka, mali porodični posao, započet tokom Revolucije, prošao je dug put. Paul Utzschneider (Pol Ucšnajder) i Paul de Geiger (Pol de Žežer), pravi umetnici svog posla, doveli su mali grad Sarreguemines u sam vrh evropske industrije posuđa.
Prvu fabriku otvorio je 1790. godine Nicolas-Henri Jacobi (Nikola-Anri Žakobi) zajedno sa dva partnera. Neprijateljski stav lokalnog stanovništva, teško dobavljanje sirovine, oštra konkurencija engleskih i francuskih fabrika i nemiri zbog revolucije učinili su da Jacobi odustane od posla.
1800. godine fabriku je preuzeo Paul Utzschneider, poreklom iz Bavarske, i posao je uskoro krenuo nabolje. Napoleon I postao je jedan od glavnih klijenata, i fabrika je isporučivala keramičke pločice kojima su dekorisani zidovi Pariskog metroa. Istovremeno, Utzschneider je uveo nove postupke dekoracije, i ekspanzija je bila takva da je morao da otvara nove radionice.
1836. godine Utschneider je upravljanje fabrikom prepustio svom zetu, Alexandre-u de Geiger-u (Aleksandr de Žežer), koji je nastavio da ga uspešno vodi. 1838. godine Alexandre de Geiger se pridružio koncernu “Villeroy & Boch”, što se pokazalo dobrim potezom, i posao se dalje uvećavao.
1871. godine, zbog nemačke aneksije pokrajine Mozel, Alexandre de Geiger napustio je Sarreguemines i preselio se u Pariz, a upravljanje fabrikom preuzeo je njegov sin Paul de Geiger (Pol de Žežer). Izgrađene su dve nove fabrike, u Digoinu (Digon) i Vitry-le-François (Vitri-le-Fransoa). Pol de Geiger je umro 1913. godine a upravljanje kompanijom preuzela je porodica Cazal (Kazal).
Tokom Drugog svetskog rata fabrika je bila rekvirirana od 1942. do 1945. godine i za to vreme njome je nastavio da upravlja koncern “Villeroy & Boch”.
1978. godine fabriku je kupila grupa Lunéville-Badonviller-Saint-Clément (Ludenvil-Badonvile-San-Klemon) porodice Fenal, što se pokazalo presudnim za istoriju fajansa u Sarregueminesu. Fabrika u Vitry-le-François nastavila je da proizvodi sanitarnu keramiku, fabrika u Digoinu ugostiteljsku keramiku a fabrika u Lunévile-Saint-Clémentu umetničke i dekorativne figure.
2002. godine 26 zaposlenih i menadžera postali su akcionari fabrike. Oni su preuzeli upravljanje fabrikom i pokušali da održe proizvodnju, ali je sud 9. januara 2007. godine naložio likvidaciju. Za manje od mesec dana, sve aktivnosti u fabrici su prestale.

“FLOW BLUE” (flou blu, “razliveno, zamagljeno plavo”) je vrsta porcelana koja se proizvodila u Staffordshireu (Stafordšajr), u Engleskoj. Prodavana je od oko 1820. godine uglavnom na američkom tržištu. “Flow blue” porcelan bio je sličan tradicionalnom plavo-belom porcelanu, osim što je plava boja namerno zamagljena, što se postizalo dodavanjem šolje kreča ili amonijaka u toku pečenja. Najznačajniji proizvođači takvog porcelana u Engleskoj su bili Wedgwood, Johnson Brothers, Minton, Royal Doulton i Swansea.
Zanimljiva osobina “flow blue” porcelana bio je i tzv. “efekat plavog mermera”. Predmeti proizvedeni na ovaj način, gledani izdaleka, izgledali su kao isklesan komad mermera, prošaran plavim žilama.
Do I svetskog rata, američki proizvođači su postepeno preuzimali domaće tržište “flow blue” porcelana, što je dovelo do povlačenja proizvođača iz Engleske, gde i inače ovakvi predmeti nisu nikad postali popularni. Interesovanje za njih oslabilo je u obe zemlje između dva svetska rata, ali je u Americi ponovo oživelo posle 1960. godine.

(129/1-55/188-kp/1604)