Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

PORZELLANFABRIK RAUENSTEIN - Mala zdela (do 1879.)

Dimenzije

Prečnik: 13,5 cm
Visina: 3 cm

Težina: 170 g

Tamne mrlje na donjem delu, verovatno nastale u proizvodnji.

Žig na dnu:

Dve ukrštene zastavice
Rn

Pošto je žig koji je koristila fabrika u Rauensteinu veoma ličio na poznati žig sa dva ukrštena mača fabrike u Meissenu, morao je biti promenjen. Iz tog razloga uveden je žig sa dve ukrštene zastavice, sa slovima „ R n“ ispod njih (verovatno od prvog i poslednjeg slova u imenu Rauenstein). Žig se koristio do 1879. godine.

1783. godine Friedrich Christian Greiner je povoljno kupio zamak u siromašnom mestu Rauenstein, koji je dugo stajao prazan, i osnovao „ Porzellanfabrik Friedrich Christian Greiner und Sö hne“ (Fabrika porcelana Fridrih-Kristian Grajner i sinovi). Prostorije dvorca pretvorene su u radionicu, a jedan deo u stan za Greinera. Nakon niza eksperimenata, Greiner je u oktobru uspeo da proizvede porcelan zadovoljavajućeg kvaliteta.
Fabrika je proizvodila pre svega pribore za kafu i čaj po uzoru na Meissen. Predmeti su bili pravljeni od debljeg porcelana nego što je bio porcelan iz Meissena, što je postalo popularno kod šireg kruga kupaca. 1794. godine fabrika je već zapošljavala 174 radnika. Već od prvih godina rada, kompanija je izvozila svoje proizvode do Beča – transportujući ih uglavnom volovskim i konjskim zapregama. Željeznica je izgrađena tek 1910. godine.
Posle smrti Johana Fridriha Greinera 1820. godine, naslednici su 1849. i 1859. godine prodali delove kompanije biznismenu G. H. Wirthu. Posle njegove smrti kompaniju su delila tri naslednika, koji su osnovali posebne kompanije. Od 1874. godine ponovo je vlasnik jedan, Christiane Wirth.
1881. godine kompaniju je preuzeo Franklin Georgii, levo-liberalni član pokrajinskog parlamenta u Meiningeru, i uspešno je vodio do svoje smrti, 1900. godine.
1901. godine kompanija je pod uticajem bankara Gustava Struppa pretvorena u akcionarsko društvo „ Rauensteiner Porzellanfabrik“ . 1906. godine fabrika je imala 650 radnika. 1913. godine imala je najširu paletu proizvoda u svojoj istoriji.
1930. godine, zbog neprofitabilnosti i iz konkurentskih razloga, fabrika je zatvorena. Zatvaranjem fabrike konkurentska firma „ Porzellanfabrik Kahla” mogla je računati na preuzimanje tržišta, što je bilo u interesu koncerna Strupp, kojem su do tada pripadale obe fabrike.
Zbog svog kvaliteta, i relativno male ponude na sadašnjem tržištu, proizvodi fabrike iz Rauensteina su posebno na ceni među kolekcionarima.

Prodaje se bez držača za tanjir.
(97/28-16/55-kp/455)