Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

ROYAL SPHINX, Holland - Šolja i tacna `Balmoral`

Dimenzije šoljica:

Visina: 5 cm
Širina: 6 cm
Prečnik dna: 3,5 cm
Prečnik otvora: 6,5 cm

Dimenzije tacni:

Prečnik: 12 cm
Visina: 1,5 cm

Ukupna težina: 230 g

Veoma sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu tacne.
U unutašnjosti tacne, na jednom mestu naneto je više glazure nego što treba.

Žig na dnu:

BALMORAL
P. Regout (ispod crteža sfinge, u krugu)
Royal Sphix Maastricht (u pastenu oko sfinge)
MADE IN HOLLAND PORSELEIN (u ukrasnom okviru oko kruga)
DETERGENT PROOF (polukružno, ispod okvira)

Fabrika “Petrus Regout & Co.” proizvodila je model “Balmoral” oko 1920. godine.

Petrus Regout (Petrus Rehu, 1801-1878) pripadao je porodici koja se od XVII veka bavila trgovinom staklom i keramikom u holandskom gradu Maastricht (Mastriht). Posle smrti oca, Petrus je sa 14 godina morao da prekine školovanje da bi pomagao majci u poslu. Fabriku “Royal Sphinx” osnovao je 1834. godine. Pored toga što je bio svestran i energičan preduzetnik, Regout je bio i član Senata (Donji dom) holandskog Parlamenta i autor brojnih brošura o socijalnim i ekonomskim pitanjima.
Prvobitno, fabrika je proizvodila predmete od stakla, a dve godine kasnije počela je da proizvodi i jednostavne predmete od fajansa za lokalno tržište. Da bi povećao svoj udeo na tržištu, Regout je morao da se takmiči sa tada veoma popularnom engleskom keramikom. To je bio razlog zašto je zapošljavao engleske stručnjake i radnike, pa čak i uvozio materijal iz Engleske.
Kada su Petrusovi sinovi uključeni u upravljanje fabrikom, promenila je ime u “Petrus Regout & Co.” Najstariji sin, koji se takođe zvao Petrus, postao je poznat po svojim ciničnim odgovorima na optužbe o teškim uslovima rada u njegovim fabrikama, koji su šokirali mnoge. Na primedbu da dečaci rade noćne smene u njegovoj staklari, on je primetio : “Pa dobro, ja znam da momci ponekad uopšte ne idu na spavanje, ali ne vidim da se razboljevaju zbog toga”.
Na početku XX veka, otac i sin Regout postali su personifikacija kapitalističke eksploatacije radnika. Iako je statua Regouta starijeg i dalje u centru grada, pokazalo se politički neizvodljivim da se po njemu imenuje jedna ulica u prestižnom novom naselju Céramique (Keramik) u Maastrichtu.
1879. godine slika sfinge je počela da se koristi kao znak kompanije. Od 1899. kompanija je dobila naziv „De Sphinx (v/h Petrus Regout & Co.) “.
Od 1934. do 1954. godine fabrikom je upravljao Adolphe (Adolf) Regout. 1958. godine kompanija se spojila sa “Société Ceramique“ i promenila ime u “N.V. Sphinx-Céramique“. 1960. godine, zahvaljujući kraljevskoj odluci, ime je promenjeno u “Royal Sphinx“.
1994. godine sve akcije kompanije otkupila je švedska kompanija “Gustavberg”, a naziv promenjen u “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“. 1997. godine proizvodnja keramičkih pločica je odvojena u nezavisnu kompaniju, koja je bankrotirala 2008. godine.
Samu fabrika Spinx kupio je 1999. godine finski “Sanitec”. U julu 2009. godine najavljeno je da će proizvodne aktivnosti “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“ u Maastrichtu biti prekinute, jer su pogoni suviše mali da bi bili profitabilni. 2010. godine fabrika u Maastrichtu je zatvorena, pri čemu je više od 100 radnika izgubilo posao, a proizvodnja je preseljena u postrojenja „Saniteca“ u Švedskoj. U Maastrichtu su ostali samo odeljenje marketinga i magacini.

Prodaju se bez držača za tanjir.
(116/30-36/116-kp/1215)