Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-84497-48-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Sergej Kara-Murza -Demontaža naroda *6669*12-2022
`političko, ideološko i moralno razoružanje većine, i njeno pretvaranje u pasivno-nenaoružan objekat tuđe volje“.
Demontaža Naroda Sergej Kara-Murza
Sergej Georgijevič Kara-Murza autor, prevod sa ruskog Sava Rosić
Izdavač: InformatikaAD Beograd 2015.g ISBN 978-86-84497-48-4
Broširani povez-na preklop;573 strana, ćirilica; format:24 cm;težina 870.grama
stanje: nekorišteno

Cilj je, po Kara-Murzi, da se izvrši „političko, ideološko i moralno razoružanje većine, i njeno pretvaranje u pasivno-nenaoružan objekat tuđe volje“.

Od nekih 10 posto stanovništva, u skladu sa projektom demontaže, treba stvoriti novi demos, koji bi, zatim, „preuzeo na sebe funkciju kontrole nad stanovništvom i civilizovanog predavanja nacionalnog blaga globalnim gazdama“. Konačni zadatak je da se napravi novi ruski narod.
Opis
Nastavljajući kretanje po putu zadatom reformama Gorbačova i Jeljcina, Rusija se tako duboko zaglibila u krizu da se sada može raditi samo o revolucionarnom kidanju nastalih vrzinih kola.
Sačinjavanje „projekta budućnosti“ i izlaz iz sadašnje krize odvijaće se srazmerno novom sklapanju naroda od većine stanovništva uz vaspostavljanje njegovog kulturnog i svetonazornog jezgra. Već je očigledno da će se to vaspostavljanje svetonazornog jezgra odvijati uz kontinuitet istorijskog civilizacijskog puta Rusije.

Pod revolucionarnim dejstvima ovde se podrazumevaju ciljani programi usmereni na brzu i duboku promenu društvenih institucija koje su tokom reforme bile nastrojene (ili su se „samonastrojile“) na demontažu rusijskog naroda i institucionalnih matrica životnog ustrojstva Rusije. Vrsta i tehnologija takvih revolucija predstavljaju temu posebnog razgovora.
Ako se taj revolucionarni projekat bude ostvarivao u režimu sadejstva a ne protivdejstva sa vlašću i državnim aparatom, onda će kriza biti prevaziđena bez teških potresa. U suprotnom će doći do sukoba raznih delova društva sa vlašću i međusobno – i proći ćemo novi krug spirale haosa.
Građani kojima je neprihvatljiv gubitak...
…državne, ekonomske i kulturne nezavisnosti Rusije čine ogromnu većinu stanovništva. Ali ona je pocepana i neorganizovana, naš narod je tokom godina reforme bio „demontiran“, rasut. Ipak se zajednica građana koja ima obeležja rusijskog državotvornog naroda može preporoditi u kratkom roku. Ona je gotovo sazrela za to i samo čeka „okidač“, idejnu i organizacionu matricu, pa da njeno kristalizovanje i sklapanje započne. Ta većina čini rastresitu, ali ipak zajednicu – nezavisno od socijalnog položaja, uzrasta i nacionalnosti ljudi koji je čine. Raskol koji se u Rusiji odigrao uglavnom nije prošao po tim linijama podele – prepreke nastale na tim linijama nisu nesavladive. Sačinjavanje „projekta budućnosti“ i izlaz iz sadašnje krize odvijaće se srazmerno novom sklapanju naroda od većine stanovništva uz vaspostavljanje njegovog kulturnog i svetonazornog jezgra. Već je očigledno da će se to vaspostavljanje svetonazornog jezgra odvijati uz kontinuitet istorijskog civilizacijskog puta Rusije. Do liberalne Reformacije Rusije (poput protestantske Reformacije u Zapadnoj Evropi) nije došlo. I liberalizam, i demokratija, i tržište u Rusiji gradiće se na suštinski drugačijim osnovama nego na Zapadu. Uostalom, isto se dešava i u svim drugim civilizacijama koje su preživele ekspanziju Zapada u Novo doba.


Za taj projekat vaspostavljanja neophodna je...

…načelna obnova političkog sistema države uz pojavu organizacionih oblika (stranaka i pokreta) izgrađenih polazeći od civilizacijskog a ne klasnog prilaza. Ti organizacioni oblici moraju biti primereni savremenom istorijskom izazovu Rusije kao civilizacije. Jezik, programi, način delovanja i organizacija političkih snaga koje se takvog projekta late moraju odgovarati onim pretnjama Rusiji koje su tokom savremene krize sazrele.Partije, to jest „delovi“, predstavljaju tvorevinu klasnog građanskog društva. One zastupaju interese raznih socijalnih skupina u „ratu svih protiv svih“ vođenom u civilizovanim okvirima. Vladajući krugovi, koji su započeli demontažu SSSR-a, pokušavali su da tokom gorbačovske perestrojke stvore višepartijski sistem koji bi „narezao“ naše društvo zavisno od socijalnih interesa. To nije uspelo, realno imamo dva „odlivka“ stare, neklasne KPSS – Jedinstvenu Rusiju i KPRF, a takođe treću pseudopartiju podjednako neklasnog obeležja – Liberalno-demokratsku partiju Rusije. One stranke koje su nastale kao doista buržoaske i prožete klasnom svešću (Savez desnih snaga i Jabuka) – posustale su i takođe se pomeraju ka „nadklasnoj“ vrsti. U celini, čitav taj po zapadnom šablonu stvoreni sistem stranaka nije uzmogao da odgovori na istorijski izazov i već se vidi da neće ni moći. Te stranke govore jezicima koji nisu u stanju da izraze suštinu naše krize. Tokom ispitivanja 2000-2003. zapažena je postojana tendencija pomeranja masovne svesti ka ideji „departizacije“ društva – krajem tog razdoblja preko 72% ispitanika ili odbija da odredi svoju poziciju u okviru postojećeg političkog spektra, ili ima poteškoće oko samoidentifikacije.
To znači da se odvija spontano prevazilaženje raskola društva i višepartijske podele, skupine stanovništva ponovo se pribiraju u narod. Stvaranje u RF velikog pokreta („kvazi-stranke“) civilizacijske vrste moguće je i potrebno. Takva stranka „nove vrste“ neće odstraniti već spremne stranke, već će ih „prožimati“, zbirajući iz njih sve aktivne građane koji se podjednako odnose prema pretnjama sa kojima se Rusija suočava kao celina. Taj pokret će i postati organizaciona osnova na kojoj će se taj narod zbrati i steći samosvest. Budući zbran na svetonazornoj osnovi, sačinjenoj u ruskoj kulturi i kulturi naroda Rusije u celini, s njihovom predstavom o svetu, čoveku i pravdi, taj pokret niti može niti će imati bilo kakve genetske veze s rasizmom i fašizmom.
Ogromno mnoštvo ljudi takvu mogućnost čeka...
…i čim se pojave „zameci kristalizovanja“ takvog pokreta i objave njegovi prvi programski dokumenti, proces njegovog punjenja bi vrlo brzo krenuo. Naše istorijsko iskustvo pokazuje da u presudnim trenucima upravo politička snaga okupljena radi prevazilaženja pretnje narodu, pretnje civilizacijske vrste, stiče u Rusiji masovnu podršku i biva sposobna da ga sjedini radi Opšteg dobra. Mi posedujemo iskustvo takvog „sklapanja“.„Pobornici rodne grude“ među boljševicima, istupajući pod klasnim parolama, rešavali su u stvari civilizacijsku protivrečnost prve trećine XX veka. Upravo zato i naši, i zapadni liberali i trockisti, uprkos svoj međusobnoj omrazi oko socijalnih pitanja, zajednički mrze boljševike – zbog toga što im je uspelo da u Sovjetskom Savezu „sklope“ narod koji je uzmogao da izvede modernizovanje zemlje i odbije novu „tevtonsku najezdu“.
U našoj krizi su socijalno i nacionalno tesno isprepleteni. Prevazilaženje patološke socijalne nepravde koja je traumatizovala većinu stanovništva Rusije, sprečavanje privredne i kulturne pošasti koja sazreva, moguće je samo pomoću programa koji istovremeno i skupa rešava socijalne i nacionalne protivrečnosti, kroz vaspostavljanje Rusije kao celine. Narodi se ne zbiraju izjavama, već vaspostavljanjem čitavog mnoštva privrednih, socijalnih, kulturnih veza između ljudi, oblasti, narodnosti.