U životu ljudi predodređenih za velika postignuća dođe trenutak kad moramo da stanemo pred ogledalo smisla i zapitamo se: Za što, iako obdareni hrabrim lavljim srcem, živimo kao miševi? Moramo se pogledati pravo u umorne oči i zapitati za što traćimo toliko vremena na svakog ometača pažnje, za što ustuknemo pri pomisli da otkrijemo svetu svoje pravo ja, za što tako brzo bežimo od konflikata i za što pristajemo da nas pokreć u strahovi, nesigurnosti i nisko samopouzdanje. Moramo se zapitati za što tako pokorno u čestvujemo u mahnitoj trci društva, tako što dopuštamo sebi da u đemo u njegove lavirinte osrednjosti i zadovoljavamo se delićima nagrade dok priroda nudi neograničenu slobodu, moć i obilje smelima, odlučnima i kreativnima, nezavisnima ‒ svakom od nas . Moramo da se zapitamo da li smo zbog želje da se osećamo sigurno i prihvaćeno zapravo robovi vladajućeg mišljenja ‒ i dosade. Moramo da se zapitamo: Kada ćemo biti spremni da se uzdignemo na drugi nivo postojanja? Moramo objaviti svoju ličnu moć i slobodu.