Godina izdanja: 2008.BEOKNJIGA Beograd
ISBN: 978-86-7694-217-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ADD-ADHD Deficit Pažnje i Hiperaktivnost Dece *4610*04-2022
Osobenosti-Dijagnostika-Tretman ( Hipkinetičko ponašanje dece)
Nebojša Jovanović,Tatjana Firevski-Jovanović,Sandra Jovanović: autor-i
Izdavač: BEOKNJIGA Beograd 2008.g ISBN 978-86-7694-217-6
Povez meki karton , strana 239.,latinica,ilustrovano, format:20 x 14 cm, težina 280.grama
stanje: nekorištena-Slikan sadržaj.
Izvodi iz knjige
Uvod
Dijagnoza «Deficit pažnje», «ADD», «ADHD»...nije odomaćena ukliničkoj praksi kod nas. Deca sa problemima pažnje dobijala su, uglavnom,neke druge dijagnoze kako bi se njihova simptomatologija uklopila u slikunekog od problema koji su bliži znanjima naših stručnjaka. To su obično biledijagnoze kao što su : «Pervazivni razvojni poremećaji», «hiperkinetički sindrom», «Poremaćaj ponašanja», i sl.
Knjiga tretira problem dečje hiperaktivnosti i poremećaja pažnje, pojavu koja je sve više zastupljena među decom školskog uzrasta.
Sve više je dece koja imaju probleme sa pažnjom. ADD/ADHD-deficit pažnje sa hiperaktivnim ponašanjem – najčešća je dijagnoza koju dobijaju deca u SAD. Od 7-10% dece uzrasta od 5-18 god. ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremećaji pažnje se sa većom učestalošću javljaju kod dečaka (odnos je ak 6:1 do10:1). Ovi problemi u 70% slučajeva ne nestaju sa odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje nakon puberteta.
Knjiga sadrži kraći uvod u teorijski koncept ovog poremećaja, a zatim opširan i jedinstven praktično-operativni deo sa detaljnim savetima, veoma ilustrativnim primerima, savetima za pristup školskom gradivu, saradnju sa nastavnicima i drugim ključnim tačkama u savladavanju ovog problema.
Ovako koncipirana predstavlja neku vrstu priručnika za roditelje, ali je veoma korisna i za edukaciju i širenje mreže saradnika, stručnjaka ali i edukovanih neprofesionalaca, u sistemu zbrinjavanja hiperaktivnosti.
Studije pokazuju i to da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremećajima pažnje u daleko većem riziku od: neuspeha u školi, ili uspeha uspod njihovih intelektualnih sposobnosti. Statistike pokazuju da je 20-30 % takve dece imalo sukobe sa zakonom, da nakon punoletstva imaju daleko veći broj ( 4 puta više od onih bez ADD) saobraćajnih prekršaja u kojima je neko povređen, da je učestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko veća, da je veća sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti…Deca sa ADD problemima su, od strane nastavnika i sredine u kojoj žive,često doživljena kao lenja, bezobrazna, nevaspitana, nemirna…što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje negativne slike o sebi.
U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opaženo i oblikovano od strane roditelja i vaspitača, ova kombinacija predispozicija se može razviti kao njegova prednost ili nedostatak. ADD nije poremećaj u uobičajenom smislu reči. Deca sa ADD osobinama su, jednostavno, drugačija. Osobe sa ADD strukturom imaju izvesnu neurobiološku razli itost koja dovodi do toga da misle druga ije, ponašaju se drugačije i u e druga ije, pa je potrebno vaspitavati ih i u iti drugačije.
Kako drugačije, potrudićemo se da objasnimo u ovoj knjizi čija je osnovna namena upravo to-pomo roditeljima i vaspita ima da organizuju vaspitni pristup «teškoj»deci. Ponudićemo koncizna znanja o psihi deteta, osobenostima ADD dece i konkretna, precizna uputstva za primenu tih znanja u vaspitanju ADD dece.