Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Gljivarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Stanje: Dobro, ima posvete
Izdavač: Nolit, Beograd
Izdato: 1986
Korica: Meka
Pismo: Latinica



Ovo se ne kupuje svaki dan, stanje proverite na slici!

U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail,
proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu..

Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :)

Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga!

SRETNA Kupovina

Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem:
http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

---- POS ----


PREDGOVOR

Sredinom 1981. godine pročitao sam jedan članak o gajenju bukovače. Pokušao sam kod nas nabaviti opširniju literaturu, ali nisam uspeo, osim po nekoliko stranica u knjigama o gljivama. Nakon upornog traženja, uspeo sam naći knjigu o gajenju bukovače u NR Mađarskoj i u Zapadnoj Nemačkoj.
Krajem 1981. godine počeo sam gajiti bukovaču i proizvoditi miceliju za lične potrebe, jer tada kod nas nigde se nije moglo nabaviti ni seme bukovače. Tokom 1983. u subotičkoj nedeljnoj reviji „7 NAP“ objavio sam niz članaka na mađarskom jeziku o gajenju bukovače. Zainteresovanim čitaocima bila je obezbeđena micelija, pa su mogli paralelno sa objavljivanjem članaka obaviti sve potrebne poslove oko gajenja. Čitaoci su posle referisali o svojim uspesima i problemima gajenja. Na svako postavljeno pitanje detaljno sam odgovarao. Za čitaoce sam proizvodio i slao miceliju. Iz postavljenih pitanja sam uvideo da i ova opširna serija članaka nije bila dovoljna da proizvođači bukovače, tokom gajenja, dobiju odgovore na sva pitanja iz prakse. Akcija je bila vrlo uspešna i tada sam odlučio da sve oko uzgoja bukovače opširnije napišem. Tako se rodila ideja o knjizi iz te oblasti.
U međuvremenu sam dalje gajio gljive u sve većem obimu. Postao sam i pravi, strastveni sakupljač gljiva u prirodi. Završio sam i višu školu poznavanja gljiva na Fakultetu za hortikulturu u Budimpešti i ste- kao diplomu poznavaoca gljiva, (ekspert za gljive). Tokom 1984. godine obišao sam u NR Mađarskoj skoro sve institute, kombinate, zadruge, koje se bave proizvodnjom micelije i gljive. Nadam se da će ova knjiga delimično ispuniti prazninu koja postoji kod nas u literaturi o gajenju bukovače. Knjiga se zasniva prvenstvena na literaturi o bukovači u NR Mađarskoj.
Mađarska gljivarska škola je poznata u celom svetu. Između dva svetska rata Mađarska je zauzimala treće pa četvrto mesto u gajenju šampinjona. Posle drugog svetskog rata, u nedostatku kapitala, gajenje šampinjona se dalje nije razvijalo istim tempom kao u zapadnoevropskim zemljama.
Od šezdesetih godina, sa uvođenjem novih tehnologija u gajenju gljiva, sa dinamičnim razvitkom gajenja bukovače, Mađarska je mnogo doprinela razvitku evropskog i svetskog gljivarstva. U gajenju bukovače danas ona se nalazi sasvim blizu vrha u Evropi. Oktobra 1984. u Budimpešti je održan Svetski simpozij o gajenju šampinjona i bukovače. Opširno sam pisao i o proizvodnji micelije, jer je bez kvalitetnog i jeftinog reprodukcionog materijala nemoguće gajiti bukovaču.
Namerno sam skratio obim knjige sa ciljem da čitaocu pružim osnovno znanje o gajenju bukovače, koje će mu pomoći da počne gajenje na malo, a kasnije po potrebi, i u većem obimu. Nadam se da će ova knjižica doprineti napretku proizvodnje bukovače.
Gajenje bukovače je nova, perspektivna grana poljoprivrede i u nas. Do kraja stoleća najverovatnije će u celom svetu dobiti ogromne razmere. Po japanskim stručnjacima, svaka zemlja može proizvesti veliku količinu hrane pomoću bukovače na poljoprivrednim otpadnim materijalima, a pomoću te četvorodimenzionalne poljoprivrede gotovo da udvostruči sadašnji obim proizvodnje hrane.
Na kraju, želim da se zahvalim svima koji su svojom pomoći i savetima doprineli pisanju ove knjige. Mada je nemoguće nabrojati sve moje saradnike, ipak bih istakao nekoliko imena: Katalin Vermeš, Ana Csipa Peter, Lenke Cseh, Ilona Cseh, Jozsef Balazs Piri, Istvan Berta, Ferenc Jakus, Istvan Szekeres, Attila Kovacs, Istvan Balazs, Janos Virag, a za savete na poboljšanju teksta posebno se zahvaljujem recenzentima i Mr Vladislavu Polaku uredniku „Nolita“.

Dr Šandor Koso

Sadržaj

Predgovor
Svet gljiva
Bukovača kao namirnica
Da li su gljive biljke
Ishrana gljiva
Razmnožavanje gljiva
Sirovine na kojima se može uzgajati bukovača
Slama
Priprema materijala za proizvodnju
Kukuruzovina
Ostale sirovine
Prostorije za gajenje bukovače i njihovo osposobljavanje za proizvodnju
Vlaženje i termička obrada supstrata
Metod potapanja
Metoda delimične sterilizacije
Parenje na 100° C
Inokulacija supstrata
Inkubacija
Fruktifikacija – period plodonošenja
Gajenje bukovače na drvenom materijalu
Industrijsko gajenje bukovače
Sorte bukovače
Fiziološke promene na gljivama
Bolesti bukovače i zaštita gljiva
Štetočine bukovače
Kratak pregled sredstava koja se koriste za zaštitu bukovače protiv bolesti i štetočina
Micelija bukovače
Proizvodnja čistih kultura
Proizvodnja prenosnih materijala
Proizvodnja materijala za razmnožavanje
Utrostručenje micelije
Proizvodnja aktivne micelije
Šematski prikaz razmnožavanja micelije bukovače
Najčešće greške tokom gajenja bukovače
Konzerviranje bukovače
Saveti za čuvanje i pripremanje bukovače
Pripremanje jela od bukovače
Literatura