Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K47
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Šećerna repa[1] je gajena biljka sa visokom koncentracijom saharoze u korenu. Ona je dvogodišnja biljka ali se u povrtarstvu gaji kao jednogodišnja. Gaji se kako bi se iz nje dobio šećer.

Šećerna repa ima mesnat koren bele boje, sa ravnom krunom. Postolje se sastoji od korena i rozetom listova. Šećer se formira tokom fotosinteze u listovima, a potom se skladišti u korenu.

Koren repe sadrži 75% vode, oko 20% šećera, i 5% pulpe. Sadržaj šećera može da varira između 12% i 21%, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Šećer se u korenu nalazi u vidu pulpe i nije rastvorljiv u vodi, uglavnom sastoji od celuloze, hemiceluloze, lignina i pektina. Šećerna repa raste isključivo u umerenoj zoni, za razliku od šećerne trske, koja raste isključivo u tropskim i suptropskim predelima. Prosečna težina korena šećerne repe iznosi između 0,5 i 1 kg. Listovi šećerne repe su brojni i široki, rastu u pramenom delu krune korena, koja je obično u nivou ili neposredno iznad površine zemlje imaju sjajnu zelenu boju i narastu do visine od oko 35 cm.[2]

Istorija šećerne repe
Moderna šećerna repa datira iz sredine 18. veka iz pokrajIne Šleska gde je kralj Prusije podsticao naučnike da pronađu novi način za ekstrakciju šećera. Andreas Margraf je 1747. godine izolovao šećer iz korena šećerne repe gde je pronađen u koncentraciji od 1.3-1.6%. Takođe je pokazao da se šećer može ekstraktovati iz šećerne repe u istoj količini kao kad se ekstraktuje iz šećerne trske. Utvrđeno je da bela šećerna repa ima najbolje osobine za gajenje, a vremenom je kroz selekciju kolićina šečera rasla na 6 do današnjih 20%. Zahtevom kralja dolazi do otvaranja prve fabrike za proizvodnju šećera od korena šećerne repe. Fabrika se otvara u Kunernu 1801. godine.

Šećerna repa se ubrzo prenosi i u Francusku, gde je Napoleon otvorio posebne škole za proučavanje postrojenja za preradu šećera iz šećerne repe. On je takođe naredio da se poseje 28.000 hektara koji bi služili proizvodnji novih vrsta pri selekciji šećerne repe. Ovo je bio odgovor na britanske blokade šećerne trske tokom Napoleonovih ratova, koji je na kraju stimulisao brz rast industrije za proizvodnju šećerne repe u Evropi. Od 1840. godine oko 5% proizvodnje svetskog šećera potiče od šećerne repe, a od 1880. taj broj je porastao više od deset puta na preko 50%. Šećerna repa je uvedena u Severnu Ameriku posle 1830.godine, a prva komercijalna proizvodnja početkom 1879. godine na farmi u Alvaradu, Kalifornija. Šećerna repa je takođe uvedena i u Čile preko nemačkih doseljenika oko 1850. godine.

Stvaranje
`Koren repe, kada se kuva, daje sok sličan sirupu od šećera, koji je dobija izgled sirupa crvene boje.` Ovo je napisao naučnika 16-og veka, Olivier de Serres, koji je otkrio postupak za dobijanje šećera sirup iz korena šećerne repe. Međutim, pošto kristalisanjem šećerne trske je već bio dostupan i obezbeđen bolji ukus, taj proces nikada nije prihvaćen. Ova priča karakteriše istoriju šećerne repe. Konkurencija između šećerne repe i šećerne trske za kontrolu tržišta šećera traje oduvek. Upotreba šećerne repe za ekstrakciju šećera kreće od datuma 1747., kada je Andreas Sigismund Marggraf, profesor fizike u Akademiji nauka u Berlinu, otkrio postojanje šećera u povrću sličnim u svojim svojstvima šećernoj trsci. Istraživanjem raznih vrsta povrća našao da je najbolji izvor za dobijanje šećera od nekog povrća bio koren šećerne repe. Uprkos uspehu Marggraf u izolaciju čistog šećer iz korena repe, njihova komercijalna proizvodnja šećera nije krenula sve do početka 19. veka. Marggrafov učenik i naslednik Franc Karl Ahard počeo je selektivno uzgoj šećerne repe iz `Beli Silesian` stočne repe 1784. godine.Do početka 19-og veka, njegova repa imala je oko 5-6% saharoze od (suve) težine, u poređenju sa oko 20 % u modernoj sorti. Pod pokroviteljstvom Fridrih Vilhelm III, otvorena je prva fabrika šećera na svetu ,1801. godine u Cunern (Polish: Konari), ciji je glavna sirovina za prepadu bila šećerna repa.

Francuska

Francusko postrojenje za preradu šećerne repe, 1843. godina
Francusko postrojenje za preradu šećerne repe je u funkciji od 1840. godine. Rad Achard u privlači pažnju Napoleona Bonaparte, koji je imenovao komisiju naučnika da idu u Šlezije da istraže fabriku Achard. Po povratku, izgrađene su dve male fabrike u blizini Pariza. Iako ove fabrike nisu bile u potpunosti uspešne, postignuti rezultati veoma su zainteresovali Napoleona. Zbog ratova sa Engleskom i njihove blokade i revolucije na Haitiju protiv njegovog brata doveo je do toga da uvoz šećerne trske postane neodrživ. Napoleon je iskoristio priliku koju je nudila prerada šećerne repe da se nadomesti manjak. Napoleon je 1811. izdao zakon o namenskom izdvajanju milion franaka za osnivanje škola o šećernoj repi i uverio poljoprivrednike da zasadi velike zasade šećerne repe sledeće godine. On je takođe zabranio dalji uvoz šećera sa Haitija. Broj mlinova značajno je porastao tokom 1820. godine i 1830., dostiže vrhunac od 543 mlina u 1837.godini, a broj je pao na 382 mlina u 1842.godini, uprkos tome te godine se proizvelo oko 22,5 miliona kilograma šećera.