Jezik: Srpski

САДРЖАЈ

Уводник......................................................................................... 5

ТЕМА БРОЈА
БИХ И РЕПУБЛИКА СРПСКА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА НАКОН ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Брано Миљуш
Поводом 15 година Деjтона: Босна и Херцеговина – земља вечите транзицијe..................................................................... 9
Здравко Тодоровић
Рађање Републике Српске: мировни планови за Босну и Херцеговину 1992 – 1995........................................................ 29
Ненад Кецмановић
Будућност Републике Српске у маказама Сједињених Држава и Европске уније...................................................................... 45
Драган Ђукановић и Ана Јовић Лазић
Босна и Херцеговина између захтева међународне заједнице и нејединства домаћих актера................................................. 63
Душко Глодић
Утицај процеса европских интеграција на изградњу правног система Босне и Херцеговине................................................. 75
Александар Савановић
Београд између косова и српске: митолошки југ и стварни запад........................................................................ 93
Матеј Савић
Регионална сарадња у контексту европских интеграција из угла Босне и Херцеговине и Републике Српске..................... 103

Дoсије
Милорад Додик
О суду и тужилаштву БиХ, или како је БиХ настала и како (не) може да опстане................................................................ 117

Огледи
Љубомир Кљакић
Европска унија као „мека“ империја и Срби.......................... 135
Зоран Килибарда, Ивица Ђорђевић
Производња опијума и рат против тероризма – „Неком рат, неком брат“.............................................................................. 165
Александар Јазић
Пропаганда у Другом светском рату...................................... 189

О „ГОВОРУ МРЖЊЕ“ и „УДРУЖЕНОМ ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ“
Бранислав Ристивојевић
Говор мржње у европским кривичним правима..................... 211
Горан В.Ђорђевић
„Заједнички злочиначки подухват “ и пракса међународног суда на ратне злочине.............................................................. 243

In memoriam
Марио Калик
Михаило Марковић (1923–2010)............................................ 267

Осврти, рецензије, прикази
Богдана Кољевић
Време понижења – о самоокупацији и реисторији (Добрица Ћосић, У туђем веку, I део) ................................... 279
Бојан Вранић
Реалност политичке теорије (Ненад Кецмановић, Елементи владавине) ........................... 282
Лорна Штрбац
Демократија на заласку? (Зоран Видојевић, Демократија на заласку – ауторитарно-тоталитарна претња) ......................................................... 285
Дејан Петровић
Јанусовско лице стваралаштва (Алберт Ротенберг, Креативност и лудило – нова открића и стари стереотипи) ............................................................. 293
Драгомир Анђелковић
У ватреном обручу (Ђорђе Вукадиновић, Између две ватре)............................... 297

Contents......................................................................................... 307

УВОДНИК
На почетку 21. века српско је друштво суочено са можда најтежим политичким и егзистенцијалним изазовима у новијој историји. Зато се интердисциплинарна теоријска – пре свега – политиколошка, социолошка, филозофска, правна и културолошка артикулација главних националних питања и изазова појављује као незаобилазан задатак и, истовремено, интелектуални и морални императив пред којим напросто није допустиво окретати главу и затварати очи. То је разлог због којег смо одлучили да главни темат овог броја Нове српске политичке мисли посветимо питању стварања и будућности Републике Српске, која, уз све недаће и проблеме, представља можда једини опипљив и одржив успех српске националне политике у последњих осамдесет година.
Деценију и по након потписивања Дејтонског мировног споразума испоставило се да су малобројни појединци из редова српске политичке, академске и медијске елите који су од почетка подржавали његово потписивање заиста били у праву у погледу његовог историјског значаја и значења. Данас је, наиме, јасно да Дејтонски споразум представља окосницу субјективитета и суверенитета Републике Српске, као и главни путоказ и ослонац њеног развоја и одржања. Полазећи од те интерпретативне платформе, наши аутори анализирају савремене политичке, друштвене и геополитичке изазове који се изнова стављају пред српски народ са друге стране Дрине, настојећи при томе да објективним сагледавањем искушења, достигнућа и проблема, тематизовањем прошлости и садашњости БиХ и Републике Српске, укажу на могуће одговоре и решења која, истовремено, одговарају духу новог века, актуелном односу снага, али и интересима и стремљењима оних који на овом подручју живе.
Већина радова у овом темату изворно потиче са научних скупова одржаних током 2009. и 2010. у Београду и Бањалуци под називима „Република Српска – стање и перспективе“, односно „Петнаест година Дејтонског споразума“, а чији су организатори и реализатори, уз подршку Владе и Представништва Републике Српске у Београду, били Центар за националну стратегију и Нова српска политичка мисао. У том смислу, ови различити ауторски прилози чине нераскидиву целину са текстовима из специјалног издања НСПМ („Петнаест година Дејтонског споразума и будућност Републике Српске“), док је одлуку уредништва да дијалог и разматрања о Републици Српској и БиХ „продужи“ и у овом редовном издању потребно разумети као позив на континуитет, али и као подсећање на одсудну важност ове теме у садашњем и будућем времену.
Разматрајући питање БиХ као земље „вечите транзиције“, односно анализирајући мировне планове за БиХ у периоду 1992-1995, а нарочито усредсређујући се на проблем будућности Републике Српске с обзиром на политичке претензије САД и ЕУ, аутори окупљени у овом издању НСПМ-а указују на пресудни утицај и амбивалентност деловања великих сила на овом делу Балкана. Аналогно, научна истраживања о БиХ као држави која је располућена између захтева „међународне заједнице“ и нејединства домаћих актера, као и контекстуални приступи у којима се питање Републике Српске појављује у склопу српског националног питања у целини и/или као део питања регионалних односа, чине незаобилазан локални оквир, који употпуњује, заокружује и, разуме се, додатно компликује укупну слику.
У рубрици „Досије“ доносимо инструктивно излагање председника Републике Српске Милорада Додика, који се бави питањем суда и тужилаштва БиХ, као и континуираним настојањима – под различитим изговорима – да се дерогира Дејтонски споразум и непрестано смањују надлежности Републике Српске. Истраживања у рубрици „Огледи“ (Љ. Кљакић, З. Килибарда, И. Ђорђевић, А. Јазић) фокусирана су на феномен „новог империјализма“, прилике у Европској унији, амерички „рат против тероризма“, као и поучну, а помало потиснуту тему психолошког рата и пропаганде у Другом светском рату.
Други (под)темат овог броја Нове српске политичке мисли тиче се проблема „говора мржње“ (Бранислав Ристивојевић) и „удруженог злочиначког подухвата“ (Горан Ђорђевић) те, као такав, садржајно кореспондира тј. чини специфични наставак теме о Републици Српској и БиХ. Неконвенционални In memoriam Мариа Калика посвећен је делу професора Михаила Марковића, једног од највећих српских филозофа и интелектуалаца друге половине двадесетог века. Коначно, у рубрици „Осврти, рецензије, прикази“ представљене су најновије књиге Добрице Ћосића, Ненада Кецмановића, Зорана Видојевића, Алберта Ротенберга и Ђорђа Вукадиновића.

РЕЗИМЕИ
Брано Миљуш
Поводом 15 година Деjтона: Босна и Херцеговина – земља вечите транзицијe
Сажетак: Спољна политика Републике Србије поштује правила позитивних вредности и принципе међународних односа, примењујући их у поштовању добросуседских односа са државом Босном и Херцеговином. Ова политика садржи конструктиван приступ у разумевању историографије, транзиције, Дејтонског и Париског споразума, регионализма, регионалне безбедости у друштвеним реформама. Такође се суочава са препрекама попут митоманије.
Кључне речи: Србија, Босна и Херцеговизна, спољна политика Србије, добросуседски односи

Здравко Тодоровић
РАЂАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: МИРОВНИ ПЛАНОВИ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ 1992–1995
Сажетак: У овом чланку износи се историјат мировних планова за Босну и Херцеговину од 1992. до 1995. године, даје се преглед понуда и износи историјат различитих мировних посредовања и њихових неуспјеха: Кутиљеров план, Венс-Овенов план, Овен-Столтенбергов план, План Контакт групе и Дејтонско-париски мировни план, који је резултовао истоименим споразумом. Иако је Дејтонско-париски споразум довео до стварања Републике Српске, он има и крупне недостатке: губитак значајних територија (Високе Крајине, долине Неретве, простора Сарајева, јужног дијела Озрена и дијелова Посавине), остављање међународној арбитражи да рјешава питање Брчког и стална пријетња кантонизације односно „докантонизације“ БиХ. Република Српска има територију потковичастог облика, у коју је углављен главни просторни клин Федерације Босне и Херцеговине, што отвара врата геостратешким настојањима да се у региону Брчког Република Српска пресијече, или да се кантонизацијом раздроби и, напосљетку, укине.
Кључне ријечи: југословенски ратови, Дејтонско-париски споразум, српско национално питање, етнички сукоби

Ненад Кецмановић
БУДУЋНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У МАКАЗАМА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Сажетак: Овај текст се бави односима Републике Српске, САД и ЕУ. Аутор полази од недавно изнете тезе Гордона Бардоша да САД више немају интереса за РС и БИХ, те да желе да се повуку са тих простора. Кроз анализу спољнополитичких интереса САД, аутор полемише са Бардошевом тезом, показујући њену неоснованост. Даље, текст указује на потенцијалне сукобе САД и ЕУ око политичке контроле БИХ и РС, али и разматра улогу Турске као регионалног играча у овој игри моћи. Аутор указује да су РС и БИХ и даље дио спољнополитичке стратегије САД, јер се преко њих може остваривати контрола над европским пословима и интересима на Западном Балкану, и даје пет могућих објашњања зашто то може бити случај.
Кључне речи: РС, САД, ЕУ, споља политика, контрола.

Драган Ђукановић и Ана Јовић Лазић
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ИЗМЕЂУ ЗАХТЕВА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И НЕЈЕДИНСТВА ДОМАЋИХ АКТЕРА
Сажетак: Аутори у раду указују на бројне проблеме који прате процес уставних реформи у Босни и Херцеговини. С тим у вези посебно скрећу пажњу на различита виђења будућности земље од стране политичких елита три конститутивна народа – Бошњака, Хрвата и Срба, али и на немогућност представника међународне заједнице да усагласе властите ставове и представе их босанскохерцеговачким политичким актерима. Посебан акценат у овом раду дат је конкретним предлозима Сједињених Америчких Држава и Европске уније у вези са изменама и допунама Устава Босне и Херцеговине током такозваног Бутмирског процеса (2009). Полазећи од чињенице да ће се наредни парламентарни избори у Босни и Херцеговини одржати током октобра 2010. године, аутори закључују да неће бити постигнут минимални политички консензус око уставних промена.
Кључне речи: Босна и Херцеговина, Дејтонски споразум, Устав, Бошњаци, Хрвати, Срби, међународна заједница, Сједињене Америчке Државе, Европска унија, Северноатлантски савез

Душко Глодић
УТИЦАЈ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА НА ИЗГРАДЊУ ПРАВНОГ СИСТЕМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Сажетак:Интегрисање у Европску унију веома је комплексан, дуготрајан и фазно одређен поступак који обухвата нормативну и институционалну димензију. Поред осталог, потребно је усвојити правни оквир европских интеграција и успоставити функционалан административни систем, погодан да се у њему испуњавају обавезе проистекле из чланства у Европској унији. Стратешко опредјељење Босне и Херцеговине јесте стицање статуса пуноправног члана ове организације. Закључивањем Споразума о стабилизацији и приступању односи са Европском унијом уређени су међународним уговором којим се Босна и Херцеговина обавезала да ће свој правни систем усклађивати са аcquis communautaire. Усклађивање прописа, поред преузимања европских нормативних рјешења, подразумијева и усвајање савремених правних института и изградњу адекватног оквира јавне управе.
Кључне ријечи: европске интеграције, Европска унија, аcquis communautaire, Споразум о стабилизацији и придруживању, усклађивање прописа

Александар Савановић
Београд између косова и српске: Митолошки југ и стварни запад
Сажетак: У чланку аутор критички разматра најновије догађаје на Балкану и у БиХ, са посебним освртом на однос Републике Србије према Републици Српској. Аргументишући у прилог тезе да „реал-политичко становиште“ није становиште Републике Србије, обзиром на различит и амбивалентан однос према националним питањима Косова и Републике Српске, аутор разматра узроке и последице идеја о „митолошком југу“ (Косово) и „стварном западу“ (Република Српска). У закључку се истиче да би политичко деловање без консензуса и договора између званичног Београда и званичне Бањалуке, имало дугорочне штетне последице по будућност српског народа.
Кључне речи: Република Српска, Косово, митолошки југ, стварни запад, Дејтонски споразум, реалност.

Матеј Савић
Регионална сарадња у контексту европских интеграција из угла Босне и Херцеговине и Републике Српске
Сажетак: У овом чланку аутор анализира регионалне односе на Балкану у контексту политичке идеје европских интеграција. Разматрајући дипломатске односе, као и целокупну правнополитичку активност Босне и Херцеговине према суседима, са једне стране, али и природу регионалног приступа ЕУ, са друге, фокус истраживања ставља се на уставни оквир спољне политике БиХ и специјалне паралелне везе. Аутор закључује да се спољна политика БиХ у њеним главним приоритетима – а то су процес придруживања ЕУ, регионални односи али и однос према Турској – морају заснивати на поштовању минимума заједничких интереса сва три конститутивна народа.
Кључне речи: регионална сарадње, европске интеграције, БиХ, Република Српска, спољна политика, регионалне интеграције

Љубомир Кљакић
ЕВРОПСКА УНИЈА КАО „МЕКА“ ИМПЕРИЈА И СРБИ
Сажетак: Посебни случајеви Републике Српске и Републике Србије, а нарочито њихове перспективе у ближој и даљој будућности, сагледавају се из угла актуелног историјског контекста. У светским пословима већ је постављена империјална хијерархија моћи новог феудалног поретка – интегрисана структура глобалне моћи коју, с једне стране, демонстрирају Сједињене Америчке Државе као „тврда“ империја, а с друге Европска унија као „мека“ империја. У таквом поретку, рат је перманентно стање. Овде имамо посла са узорним случајем дословне примене доктрине милитаристичког „новог либералног империјализма“, која је имала задатак да после тзв. Хладног рата 1989 – 1990. идеолошки легитимише праксу перманентног светског рата и унилатералне примене силе у светским пословима. Овде се то показује критичким осветљавањем доктрине „новог либералног империјализма“ и „нове либералне империје“ у њеном изворном облику – што можемо видети у раду Роберта Купера и других, а нарочито ако сагледамо улогу Тонија Блера.
Кључне речи: милитаризација светских послова, нови феудални поредак, четврта генерација ратовања, „нови либерални империјализам“, ЕУ као „мека“ империја, САД као „тврда“ империја, Срби

Зоран Килибарда и Ивица Ђорђевић
ПРОИЗВОДЊА ОПИЈУМА И РАТ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА – „НЕКОМ РАТ, НЕКОМ БРАТ“
Сажетак: Нагли скок производње опијума у Авганистану који је наступио с доласком коалиционих снага у мисији рата против тероризма, и одржавање те производње на изузетно високом нивоу све до данашњих дана, не даје за право Вашингтону да своје ратовање против тероризма прогласи успешним. Ако је тачно, што углавном нико не спори, да је солидна финансијска подршка један од стубова виталности терористичких организација, те да је новац од илегалне трговине наркотицима, по проценама самих Бин Ладенових прогонилаца на авганистанском ратишту, значајан извор финансирања његових терористичких подухвата, чињеница да та трговина и даље цвета неизоставно наводи на размишљање: или „мисионари“ са Сједињеним Америчким Државама на челу нису у стању да је обуздају, или некима који имају снажан утицај на деловање мисије то није у интересу.
Кључне речи: рат против тероризма, опијум, Авганистан

Александар Јазић
ПРОПАГАНДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Сажетак: У Другом светском рату пропагандне активности достигле су врхунац. Све стране у сукобу максимално су користиле пропагандна средства како према свом становништву тако и према иностранству. Први светски рат показао је државама учесницама Другог светског рата снагу пропаганде у борби за остварење жељених циљева. Једноставније речено, пропаганда је схваћена као средство које је веома ефикасно ако се комбинује са војним средствима. Поред пропагандних средстава која су коришћена у Првом светском рату, дошло је до обимне употребе масовних медија, попут штампе и радија. Пропаганда је у овом периоду развила одређене карактеристике које су јој омогућиле да буде употребљена као средство „психолошког рата“ Други светски рат представља прекретницу у развоју пропаганде јер се видело да, поред свих корисних особина, пропаганда може бити злоупотребљена за остварење циљева који нису позитивни и легитимни.
Кључне речи: Други светски рат, пропаганда, психолошки рат, масовни медији, националсоцијализам, комунизам.

Бранислав Ристивојевић
ГОВОР МРЖЊЕ У ЕВРОПСКИМ КРИВИЧНИМ ПРАВИМА
Сажетак:Писац приступа забранама слободе говора које садржински одговарају говору мржње у упоредним европским кривичним правима. Начин на који државе одређују обим забрана слободе говора у својим унутрашњим кривичним правима јасно говори о вредносном устројству које оне следе. Разлика између тих приступа може да укаже на разлику коју поједина друштва придају достојанству друштвених група или достојанству појединаца, припадника тих група, као објекту заштите.
Кључне речи:Говор мржње, слобода говора, достојанство, друштвене групе, забране, увреда, клевета, подстицање, порицање, холокауст, мржња, Европа, САД

Горан В. Ђорђевић
„Заједнички злочиначки подухват“ и пракса Међународног суда за ратне злочине
Сажетак: Премет расправе представља институт „заједнички злочиначки подухват“ као један од основа који се у поступцима пред Хашким трибуналом користе ради утврђивања кривичне одговорности. Специфичност употребе института заједничког злочиначког подухвата у пракси Хашког трибунала огледа се у чињеници да се путем осуда појединаца за конкретна кривична дела може утврдити одговорност за друга кривична дела, почињена у оквиру оног што се означава као „заједнички злочиначки подухват“. Такође, пракса Хашког трибунала показала је да се учешће у заједничком злочиначком подухвату може односити на већи број лица, обухватајући при томе различите нивое учесника и облике организације, на чему се може заснивати кривична одговорност. У том смислу, аутор указује на значај, комплексност, као и на третирање овог института у пракси Хашког трибунала.
Кључне речи: заједнички злочиначки подухват, завера, индивидуална одговорност, mensrea, actusreus, судска пракса