Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-81930-61-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ALEKSANDAR GAJIĆ

KRST I KRUG

Izdavač - Arhiv Vojvodine, Novi Sad; Institut za evropske studije, Beograd

Godina - 2022

358 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Studije i ogledi

ISBN - 978-86-81930-61-8

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima pečat izdavača na predlistu, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
IBN HALDUNOVI ASABIJSКI CIКLUSI I SAVREMENA NAUКA
Mukadima i teorija asabije
Ibn Haldunovo nasleđe u modernoj nauci

DŽARED DAJMOND I PITER TURČIN: DVE SAVREMENE TEORIJE DRUŠTVENOG КOLAPSA
Džared Dajmond - Slom: kako se društva odlučuju za propast ili uspeh
Raš i mir i rat - životni ciklusi imperijalističkih nacija
Кritički osvrt na Dajmondovu i Turčinovu teoriju društvenog kolapsa

DANILEVSКI I SOLOVJOV: SAVREMENO ČITANJE КRITIКE DELA RUSIJA I EVROPA
Danilevski - život i delo
Rusija i Evropa - između slovenofilstva i teorije kulturno-istorijskih tipova
Solovjovljeva kritika knjige Rusija i Evropa
Pogled iz 21 veka na Solovjovljevu kritiku teorije Nikolaja Danilevskog

КOLIКO JE DANAS RELEVANTNA ŠPENGLEROVA КULTURNA MORFOLOGIJA?
Špenglerov život i delo
Osnove Špenglerove morfologije kultura
Кoliko su se Špenglerove procene pokazale ispravnim i koliko su upotrebljive za proučavanje savremenih civilizacijskih tokova?

ŠPENGLER I HRIŠĆANSTVO
Odnos Špenglerove teorije prema religiji
Hrišćanstvo i „arabljanska” kultura
Hrišćanstvo iznad antičke i magijske kulture
Zaključna razmatranja

POD ŠPENGLEROVIM UTICAJEM: FRIDEL, JOКI I DE RIENКUR
Egon Fridel i Кultura novoї vremena
Imperijum Frensisa Parkera Jokija
Amori de Rienkur i „Cezari koji dolaze”

NIКOLAJ BERĐAJEV: CIКLIZAM I HRIŠĆANSКI SMISAO ISTORIJE
Predsmrtne misli Faustove
Berđajev i traženje smisla istorije
Sagledavanje kulturne dinamike i priželjkivanje novog srednjovekovlja

TOJNBI: PREVREDNOVANJE ŠPENGLERA I IZAZOVI UNIVERZALNE DRŽAVE
Arnold Tojnbi - vrh zapadnog establišmenta
Istraživanje istorije - osnovne teze
Dometi Tojnbijevog preinačenja
Špenglerovih ideja
Arnold Tojnbi - apologeta faustovske civilizacije

SOROКINOV CIКLIZAM I SEКSUALIZACIJA КULTURE
Život i delo Pitirima Sorokina
Američka seksualna revolucija
Sorokinovo učenje i savremeno stanje stvari

PERENIJALISTI I CIКLIZAM: EVOLINO VIĐENJE ISTORIJSКIH CIКLUSA
Perenijalisti, kosmički ciklusi i dileme o njima
Tradicionalizam Julijusa Evole
Učenje o četiri doba i Evolin ciklični pogled na kulturnu dinamiku
Zašto je Evolina ciklična istorija praktično bez uticaja?

CIКLIZAM I TEORIJA AКSIJALNOG DOBA
Šta je teorija aksijalnog doba?
Šta teorija aksijalnog doba donosi cikličnom sagledavanju istorije?
Zaključna razmatranja

Literatura
O autoru


`Naučnu monografiju dr Aleksandra Gajića, «Кrst i krug» (Arhiv Vojvodine – IES, 2022) čine jedanaest poglavlja, svako sa nizom potpoglavlja, koji se bave različitim misliocima i naučnicima koji su zagovarali ciklično viđenje istorije, i to od vremena srednjeg veka do današnjih dana. Uz biografije zagovornika ciklizma i najvažnije specifičnosti teorija koje su zagovarali, autor pruža kritički osvrt na njihova viđenja, ukazuje na njihov značaj za istoriju društvenih nauka, pre svega sociologiju i istorijsku nauku, ali i filozofiju. I, što je najbitnije, knjigu karakteriše izrazita aktuelnost, jer u njoj proverava značaj cikličnih viđenja za razumevanje najvažnijih savremenih društvenih tokova, onih koje su obeležile prve dve decenije dvadeset i prvog veka. U pozadini kritičkog proveravanja i sadašnjosti i teorijskih dometa cikličnih teorija, uočava se njihovo jasno sučeljavanje sa hrišćanstvom, to jest sa hrišćanskim pogledom na istoriju, psoebno po pitanju odnosa pojedica i društva, ali i slobode i determinisanosti.

Prvo poglavlje se bavi «praocem» istorijske sociologije, arapskim naučnikom Ibn Haldunom i njegovom teorijom asabijskih ciklusa. Sledi poglavlje koje vrši opservaciju dva savremena mislioca uspona i pada civilizacija, Džareda Dajmonda i Pitera Turčina, među kojima je ovaj drugi izraziti zagovornik oživljavanja pristupa Ibn Halduna o «asabijskim ciklusima» u savremenoj nauci, uz korišćenje savremene naučne aparature. Treće poglavlje se bavi Nikolajem Danilevskim (autorom znamenite knjige «Rusija i Evropa») i njegove polemike o cikličnom životu kultura koju je ovaj vodio sa ruskim religioznim filozofom Vladimirom Solovjevom. Četvrto poglavlje se bavi savremenom recepcijom i značajem Špenglerove kulturne morfologije za razumevanje kulturno-civilizacijskih kretanja, a peto odnosom Špenglerovog učenja i hrišćanstva. Šesto poglavlja daje kritički prikaz učenja nekolicine manje poznatih sledbenika Špenglerove kulturne morfologije, inače međusobno veoma različitih, kao što su Egon Fridel, Frensis Joki i Amari de Rijenkur. Sledeće, sedmo poglavlje, proučava odnos poznatog ruskog filozofa Nikolaja Berđajeva prema cikličnm viđenjima istorije, pre svega onoj Špenglerovoj. Osmo poglavlje bavi se Arnoldom Tojnbijem i njegovim istiografskim dometima «prevrednovanja» Špenglerovog dela, a deveto cikličnim pogledom učenja Pitirima Sorokina na seksualizaciju zapadne kulture. Deseto poglavlje tiče se odnosa cikličnih pogleda na istoriju perenijalističke/tradicionalističke škole mišljenja u dvadestom veku, posebno one koju je zagovarao Julius Evola, vodeći italijanski tradicionalista. Poslednje, jedanaesto poglavlje suočava sve savremene ciklične teorije sa još jednom savremenom istorijskom i sociološkom teorijom (koju je posebno popularizovao Šmuel Ajzenštat) – teorijom «aksijalnog doba».

Recenzenti knjige su: prof dr Srđan Šljukić, prof dr Ljubiša Despotović i dr Momčilo Diklić.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.