ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Aleksandar Dugin - Osnovi geopolitike I-II

Geopoliticka buducnost Rusije
Prostorno misliti

Ekopres, Zrenjanin, 2004.
Mek povez, 450+398 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Александар Гељевич Дугин (рус. Алекса́ндр Ге́льевич Ду́гин; Москва, 7. јануар 1962) руски је филозоф, геополитичар, књижевник и универзитетски професор. Професор је на Московском државном универзитету Ломоносов и члан Саветодавног одбора председника Думе.

Дугинов утицај на руску владу и на председника Владимира Путина је предмет различитих тумачења.[1] Он нема званичне везе са Кремљом,[2] али се у западним медијима често помиње као „Путинов мозак“[3] и да је одговоран за обликовање руске спољне политике.[4][5][6][7] Други тврде да је Дугинов утицај ограничен и да је увелико преувеличан,[8][9][10] на основу тога што подударност између његових ставова и званичне руске спољне политике не имплицирају узрочност.[11]
Ставови

Зачетник је идеје новог евроазијатства, а близак је високим политичким и војним круговима у Русији. Присталица је традиционализма, критичар марксизма и либерлизма.

Због радикалне критике униполарног света и либерализма, као и због политичког активизма по питању сукоба у Украјини, САД су му забраниле улазак у њихову земљу.

Дугин не гледа благонаклоно на либерализам и Запад, посебно хегемонију САД.[12] Он тврди: „Ми смо на страни Стаљина и Совјетског Савеза“.[13] За себе каже да је конзервативац: „Ми, конзервативци, желимо јаку, чврсту државу, желимо ред и здраву породицу, позитивне вредности, јачање значаја религије и Цркве у друштву“. Он додаје: `Хоћемо патриотски радио, ТВ, патриотске стручњаке, патриотске клубове. Хоћемо медије који изражавају националне интересе`.[14] Познат је по својим традиционалистичким, анти либералним ставовима који су неки аутори на Западу окарактерисали као фашистичке.[15][16][17][18][19][20]

Он је теоретизирао оснивање „евро-азијске империје” способне да се бори против западног свијета који предводе САД.[21][22][23] У том смислу, био је организатор и први вођа ултранационалистичке Национал-бољшевичке партије од 1993. до 1998. (заједно са Едуардом Лимоновим), а потом и Националног бољшевичког фронта и Евроазијске партије, која је тада постала невладина организација. Дугинова евроазитска идеологија стога има за циљ уједињење свих народа који говоре руски у једној земљи.[24][25]

Пре него што је 2008. избио рат између Русије и Грузије, Дугин је посетио Јужну Осетију и предвидео: „Наше трупе ће заузети главни град Грузије Тбилиси, целу земљу, а можда чак и Украјину и полуострво Крим, који је историјски део Русије, ионако. `[26] После тога је рекао да Русија „не треба да се заустави на ослобађању Јужне Осетије, већ да иде даље“, и „морамо да урадимо нешто слично у Украјини“.[27] Дугин је 2008. изјавио да Русија треба да понови грузијски сценарио у Украјини, односно да је нападне.[28] Септембра 2008, после руско-грузијског рата, није крио љутњу према Путину, који се није усудио да „обнови Царство“.[29]

Дугин предлаже да се петој колони одузме руско држављанство и да се депортује из Русије: „Сматрам да је потребно пету колону депортовати и одузети им држављанство.[30] Међутим, 2007. Дугин је тврдио: „Више нема противника Путинове политике, а ако их има, они су психички болесни и треба их послати на профилактички здравствени преглед“.[31][32] Током 2014. Дугин је у интервјуу за Шпигел потврдио да сматра да су Путинови противници ментално болесни.[33] У једној од својих публикација, Дугин је увео термин шеста колона и дефинисао је као „пету колону која се само претвара да је нешто друго“,[34] они који су за Путина, али захтевају да се он залаже за либералне вредности ( за разлику од либералне пете колоне која је конкретно против Путина). Током руске војне интервенције у Украјини 2014. године, Дугин је рекао да је цела руска шеста колона чврсто стала за украјинског олигарха Рината Ахметова.[35] Дугин сматра да, „треба да се боримо против пете и шесте колоне“.[36]

Према Дугину, требало би забранити читав интернет: „Мислим да Интернет као такав, као појаву, вреди забранити јер никоме не даје ништа добро.[37]

Отворено је китиковао Путина што није успео да одбрани руске градове као што је Херсон, који је ослобођен од руске контроле 11. новембра 2022.[38][39]
Лични живот

Дугина је у руској православној цркви у Мичуринску крстила његова прабака Елена Михаиловна Каргалцева када је имао шест година. Од 1999. формално је пригрлио огранак старовераца, руског верског покрета који је одбацио реформе званичне Руске православне цркве из 1652–1666.[40]

Дугинова прва жена била је Евгенија Дебрјанскаја, руска активисткиња. Имају сина Артура Дугина, коме су дали име у част Артура Рембоа.[41] Дугин је имао ћерку Дарју Дугину са својом другом женом, филозофом Наталијом Мелентјевом. [42] Дана 20. августа 2022, Дарја Дугина је убијена у експлозији аутомобила бомбе када је аутомобил који је возила експлодирао у близини предграђа Москве.[43][44][45] Нејасно је да ли је она била мета или је њен отац, за кога се очекивало да путује са њом, али је у последњем тренутку прешао у други аутомобил.[44]

Против њега су санкције увеле САД, Канада, Јапан и Украјина.[46][47][48][49]
Дела

Неколико Дугинових књига је на енглеском језику објавила издавачка кућа Arktos Media.[50][51]

Књиге

Пути абсолюта Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007). — М., 1990
Конспирология. — М.: Арктогея, РОФ «Евразия», 1992, 2005. — ISBN 5-85928-010-6, ISBN 5-902322-03-0
Гиперборейская теория. — М., 1993
Консервативная революция. —М., 1994
Тамплиеры пролетариата[мртва веза]. — М., 1996
Мистерии Евразии Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007). — М., 1996
Метафизика благой вести[мртва веза]. — М., 1996
Основы геополитики Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015). — М., 1997, 1999, 2000, 2001 (переведена на французский, румынский, сербский, грузинский, итальянский, испанский и английский языки)
Абсолютная Родина[мртва веза]. — М., 1999
Наш путь. — М., 1999. — Евразийский путь. М., 2002
Русская вещь Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007). В 2 т. — М., 2001; 2006
Эволюция парадигмальных оснований науки Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2007). — М., 2002[52]
Философия традиционализма[мртва веза]. — М., 2002. — (Лекции «Нового университета»)
Основы евразийства[мртва веза]. — М., 2002
Проект «Евразия» Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2018). — М., 2004
Евразийская миссия Нурсултана Назарбаева Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2023). — М., 2004. — ISBN 978-5-902322-01-6
Философия политики Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007). — М., 2004
Философия войны Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007). — М., 2004
Конспирология. — М., 2005
Поп-культура и знаки времени. — М.: Амфора, 2005. — 496 с. — ISBN 5-94278-903-7
Обществоведение для граждан новой России. — М., 2007. — ISBN 978-5-90359-03-2
Геополитика постмодерна. — М.: Амфора, 2007. — 384 c. — ISBN 978-5-367-00616-2
Знаки великого норда. Гиперборейская теория. — М.: Вече, 2008. — ISBN 978-5-9533-3352-8 (переиздание «Гиперборейской теории»)
Постфилософия. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2023) — М., 2009
Радикальный субъект и его дубль. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2023) — М., 2009
Четвёртая политическая теория.[мртва веза] — М.: Амфора, 2009
Структурная социология Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2021). — М.: Академический проект, 2010
Логос и мифос. Глубинное регионоведение Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2023). — М.: Академический проект, 2010
Кризис: конец экономической теории. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2023) — М., 2010
Мартин Хайдеггер: философия другого Начала Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2023). — М.: Академический проект, 2010
Социология русского общества. Россия между Хаосом и Логосом Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2023). — М.: Академический проект, 2010
Социология воображения. — М.: Академический проект, 2010
Мартин Хайдеггер: возможность русской философии Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2023). — М.: Академический проект, 2011
Археомодерн Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2023). — 2011
Геополитика. — М.: Академический проект, 2011
Этносоциология. — М.: Академический проект, 2011
Социология геополитических процессов. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2023) — М., 2011
Геополитика России. — М.: Академический проект, Гаудеамус, 2012. — 424 с. — (Gaudeamus). — 1000 экз. — ISBN 978-5-8291-1398-8, ISBN 978-5-98426-122-7
Теория многополярного мира. — М., 2012
В поисках тёмного Логоса. — М., 2012. — 516 с. — ISBN 978-5-8291-1426-8
Международные отношения. Парадигмы, теория, социология. — М., Академический проект, 2014. — ISBN 978-5-8291-1659-0
США и новый мировой порядок. — Vide, 2013 (в соавторстве с Олаво де Карвальо)
Четвёртый путь. — М., 2014. — 683 с. — ISBN 978-5-8291-1625-5
Мартин Хайдеггер. Последний бог. — М.: Академический проект, 2014. — 846 c. — ISBN 978-5-8291-1636-1
Евразийский реванш России. — М.: Алгоритм, 2014. — 256 с. — ISBN 978-5-4438-0855-0
Украина: моя война. Геополитический дневник. — 2015. — ISBN 978-5-227-05690-0
Воображение. Философия, социология, структуры. — М., Академический проект, 2015. — ISBN 978-5-8291-1828-0
Русская война. — М.: Алгоритм, 2015. — 272 с. — ISBN 978-5-09-067988-7-9
Русский Логос — русский Хаос. Социология русского общества. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1736-8
Геополитика. Учебное пособие. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1737-5
Теория многополярного мира. Плюриверсум. Учебное пособие. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1754-2
Мартин Хайдеггер. Метаполитика. Эсхатология бытия. — М.: Академический проект, 2016. — ISBN 978-5-8291-1797-9
Politica Aeterna. Политический платонизм и «Черное Просвещение» — М.: Академический проект, 2020. — ISBN 978-5-8291-2484-7
Постфилософия. Три парадигмы в истории мысли — М.: Академический проект, 2020. — ISBN 978-5-8291-2489-2
В поисках темного Логоса (философско-богословские очерки) — М.: Академический проект, 2021. — ISBN 978-5-8291-3865-3
Интернальные Онтологии. Сакральная физика и опрокинутый мир — М.: Директмедиа Паблишинг, 2022. — ISBN 978-5-4499-3015-6
Антикейменос. Эпистемологические войны. Боги чумы. Великое пробуждение. — М.: Академический проект, 2022. — ISBN 978-5-8291-3927-8
Четвертая Русь. Контргегемония. Русский концепт — М.: Академический проект, 2022. — ISBN 978-5-8291-3932-2
В пространстве Великих снов (путешествия на край утра). Русская вещь-3 — М.: Академический проект, 2022. — ISBN 978-5-8291-3939-1
Бытие и Империя. Онтология и эсхатология Вселенского Царства — М.: АСТ, 2023. — ISBN 978-5-17-151225-5
Постфилософия. Три парадигмы в истории мысли — М.: Академический проект, 2023. — ISBN 978-5-8291-4110-3
Четвертый путь. Введение в четвертую политическую теорию — М.: Академический проект, 2024. — ISBN 978-5-8291-4247-6