ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Nagoveštavajući velike promene do kojih će u Evropi doći usled uspona Kine i Indije na svetskoj sceni, Gidens ukazuje na neophodnost reforme društvenog modela u evropskim državama. Poslednjih godina taj društveni model se našao pod velikim pritiskom zbog pada evropske ekonomske konkurentnosti na globalnom tržištu i rasta nezaposlenosti. U ovoj knjizi Gidens iznosi inovatorski program reformi koji omogućava modernizaciju sistema socijalne zaštite uporedo sa unapređivanjem ekonomske uspešnosti.


Entoni Gidenseminentni je britanski sociolog, direktor Londonske škole ekonomskih i političkih nauka.


Entoni Gidens (engl. Anthony Giddens; rođen 18. januara 1938.) britanski je sociolog poznat po svojoj Teoriji strukturalizma i holističkim pogledima na moderno društvo. Smatran je za jednog od najprominentnijih modernih sociologa, autor je najmanje 34 knjige, objavljene na najmanje 29 jezika, izdajući u proseku više od jedne knjige godišnje. U 2007, Gidens je proglašen za petog najcitiranijeg autora knjiga humanističke prirode.[1][2]

Možemo prepoznati tri značajna razdoblja u njegovom akademskom životu. Prvi podrazumeva davanje u glavnim crtama novu viziju sociologije, predstavljajući teoretsko i metodološko razumevanje polja, osnovano na kritičkoj reinterpretaciji klasičnog shvatanja. Njegova najveća dela u tom periodu su „Kapitalizam i moderna sociološka teorija“ (1971) i „Klasna struktura naprednih društava“ (1973). U drugom periodu Gidens je razvio Teoriju strukturalizma, analizu sociološke strukture i agencije, u kojoj ni jedna ni druga nemaju primat. Njegova dela u to vreme, kao što su „Nova pravila sociološkog metoda“ (1976), „Centralni problemi u socijalnoj teoriji“ (1979) i „Konstitucija društva“ (1984), donela su mu internacionalnu slavu u „sociološkoj areni“.

Poslednje poglavlje se tiče modernizma, globalizacije i politike, posebno uticaja modernizma na društveni i lični život. Ovo razdoblje se odražava njegovom kritikom postmodernizma i diskusijom novog „utopijskog realizma“[3] Trećeg puta u politici, vidljivog u „Posledicama modernizma“ (1990), „Modernizam i samoidentitet“ (1991), „Transformacija intimnosti“ (1992), „Izvan levog i desnog“ (1994) i „Treći put: Obnova socijalne demokratije“ (1998). Gidensova ambicija je da „prekuje“ socijalnu teoriju i da ponovo ispita naše razumevanje razvoja i putanje modernizma.

Gidens je bio direktor Londonske škole ekonomije 1997-2003, gde je trenutno počasni profesor na Odeljenju za sociologiju.

Biografija
Gidens je rođen i odgajan u Edmontonu, u Londonu, odrastavši u porodici siromašne srednje klase, kao sin službenika Londonskog transporta; išao je u Minčendensku školu.[4] Bio je prvi član svoje porodice koji je otišao na univerzitet. Gidens je diplomirao (zajedno na sociologiji i psihologiji) na Univerzitetu u Halu 1959. godine, a magistrirao na Londonskoj školi ekonomije. Zatim je doktorirao na Kraljevom koledžu na Univerzitetu u Kembridžu. Počeo je da predaje socijalnu psihologiju na Univerzitetu u Lesteru 1961. Tamo je — bivajući smatran za čoveka koji razvija britansku sociologiju — upoznao Norberta Elijasa i počeo da radi na sopstvenoj teoriji. Dodeljena mu je funkcija na Univerzitetu u Kembridžu 1969., gde je kasnije pomogao u kreiranju Komiteta za društvene i političke nauke (Social and Political Sciences Committee (SPS, sada HSPS)), kao podjednicu Ekonomskog fakulteta.

Gidens je mnogo godina radio na Kembridžu kao predavač na Kraljevom koledžu i 1987. je bio unapređen na mesto redovnog profesora. On je suosnivač izdavačke kuće „Politi“(1985). Od 1993. do 2003. bio je direktor Londonske škole ekonomije i član Saveta Instituta za istraživanje javnih polisa. Takođe, bio je savetnik Tonija Blera; Blerova vodeća politička ideja, Treći put, je bila Gidensov politički pristup. Bio je istaknut učesnik u britanskim političkim debatama, podržavajući centralnu levicu Laburističku partiju preko pojavljivanja u medijima i člancima u novinama (koji su mahom objavljivani u „Novom državniku“). U junu 2004. dobio je titulu doživotnog plemića i kao Baron Gidens od Sautgejta u londonskoj opštini Enfild[5] i sedi u Domu lordova zastupajući Laburiste. Vlasnik je i 15 počasnih diploma sa raznih univerziteta.