pregleda

SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI I GEOPOLITIKA

Cena:
2.890 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
CC paket (Pošta)
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (6319)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 10420

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično stanje kao novo

Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika
Vanja Glišin, Ljubiša Despotović


Savremeni međunarodni odnosi kao naučna disciplina imaju izraženu temporalnu dimenzionalnost jer su predmetno fokusirani na sinhornijske aspekte međunarodnih odnosa sagledanih u interakciji subjekata međunarodne politike. Čak i onda kada se u svojim istraživačkim zahvatima poziva na dijahronijske uvide iz političke istorije i egzemplare svetske politike. Njena povremena zagledanost u značajne istorijske događaje iz prošlostij bitna je pre svega radi izvlačenja pouka i eventualnih pravilnosti koje će joj poslužiti radi boljeg sagledavanja sadašnjosti ili anticipacije budućnosti u međunarodnim odnosima.
Geopolitika je relativno mlada nauka, nastala na prelazu iz 19. u 20. vek kada je šveđanin Rudolf Kjelen prvi put upotrebio izraz geopolitika. Geopolitika se javlja u vremenu podeljenog sveta između tri velika carstva kako bi pružila novo shvatanje političke realnosti. Geopolitiku karakterišu disciplinarna kompleksnost, teorijska višedimenzionalnost i realpolitička funkcionalnost, kao neophodni preduslovi za objektivno razumevanje i ozbiljno tumačenje međunarodnih odnosa. Drugačije rečeno, geopolitika je ključ za razumevanje međunarodnih odnosa, zbog čega ona kao sintezna nauka zaslužuje više pažnje nego do sada na akademskoj, političkoj i društvenoj sceni.



Sadržaj:
I SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI
Uvod
1. NASTANAK SMO KAO NAUČNE DISCIPLINE .
2. POKUŠAJI ODREĐENjA (DEFINISANjA) SMO KAO
NAUČNE DISCIPLINE
3. KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ MEĐUNARODNIH ODNOSA
3.1. Dodatak
3.1.1. Evropa, skica za jednu istoriju dominacije i propadanja u međunarodnim odnosima
3.1.2. Početak dvadesetog veka — vrh evropske dominacije i moći
3.1.3. Uspon Evrope: države, nacije, privreda
3.1.4. Evropa i ostatak kolonijalnog sveta — početak i kraj evropske nadmoći
4. TEORIJSKI PRISTUPI U PROUČAVANjU
SAVREMENIH MEĐUNARODNIH ODNOSA
4.1. Istorijski pristup međunarodnim odnosima
4.2. Sistematski pristup u proučavanju međunarodnih odnosa
4.2.1. Balans sile
4.2.2. Bipolarnost
4.2.3. Univerzalnost
4.3. Normativni pristup u proučavanju međunarodnih odnosa .
4.3.1. Idealističko-liberalni koncept
4.3.2. Realistički pristup
4.3.3. Neorealizam
4.4. Politikološki pristup u proučavanju međunarodnih odnosa .
4.5. Eklektički pristup proučavanju međunarodnih odnosa
5. NEKE DOKTRINE KOJE su UTICALE NA KARAKTER MEĐUNARODNIH ODNOSA
5.1. Doktrina o ograničenom suverenitetu
5.2. Doktrina domina ili „trulih jabuka”
5.3. Doktrina stožernih ili pivot država
5.4. Doktrina o odmetničkim državama
5.5. Bušova doktrina „novog intervencionizma”
5.6. Konspirologija i kriptopolitika — doktrine o tzv. teorijama zavere
5.6.1. Politika kao primarni kontekst zavere
5.6.2. Pokušaji definisanja (određenja) zavere .
5.6.3. Dva moguća pristupa istraživanju zavere
5.6.4. Neke od omiljenih metodologija delovanja zaverenika
5.6.5. Tajna kao središnje mesto kriptopolitike
6. GLOBALNI POREDAK MOĆI U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA .
6.1. Bipolarni ili dvopolarni poredak moći
6.2. Monopolarnost ili jednopolarni poredak moći
6.3. Multipolarnost ili višepolarni poredak moći
7. POLOVI U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM
ODNOSIMA
7.1. Supersila
7.2. Velike sile
7.3. Regionalne sile
8. MOĆ I VRSTE MOĆI U SVETSKOJ POLITICI
8.1. Politička moć
8.2. Tvrda moć
8.2.1. Vojna moć
8.2.2. Ekonomska moć
8.3. Meka moć kao pametna moć
8.4. Mrežno društvo, mrežni ratovi i sajber prostor
8.5.nDisperzija (rasipanje) moći i njena tranzicija na tzv. nedržavne aktere .
9. MODERNA NACIONALNA DRŽAVA U
GLOBALIZACIJSKIM PROCESIMA PERSPEKTIVE MODERNE DRŽAVE U POSTVESTFALSKOM PORETKU .
9.1. Globalna moć i delovanje novih globalnih aktera
10. MEĐUNARODNI (SVETSKI) POREDAK
10.1. Kapitalizam kao svetski sistem .
10.2. Ideja svetske države — svetska vlada Literatura
Šeme
Šema 1. Novi globalni akteri
II GEOPOLITIKA
1. UVOD U GEOPOLITIČKE NAUKE
1.1. Pojmovno određenje geopolitike
1.2. Geopolitika i druge nauke
1.2.1. Politička geografija
1.2.2. Geostrategija
1.2.3. Geoekonomija
2. GEOPOLITIČKE ŠKOLE, DOKTRINE I TEORIJE
2.1. Geopolitička misao antike i srednjeg veka
2.2. Geopolitičke škole: artikulisanje geopolitičkih ideja
2.2.1. Nemačka geopolitička škola
2.2.2. Anglosaksonska geopolitička škola
2.2.3. Ruska geopolitička škola
2.2.4. Od klasične ka kritičkoj geopolitici
2.2.5. Antiamerikanizam Tomasa Molnara
2.3. Geopolitička učenja od bipolarizma do multipolarizma
2.3.1. Neoevroazijstvo
2.3.2. Neoatlantizam
2.3.3. Mondijalizam
2.3.4. Postmoderna geopolitika
2.4. Geopolitika bipolarnog i unipolarnog sveta
2.4.1. Geopolitičke ambicije i geostrateška nadmetanja velikih sila u periodu hladnog rata
2.4.2. Kraj hladnog rata i početak unipolarizma
2.5. Geopolitika Bliskog istoka
2.5.1. Geopolitički položaj Irana
2.5.1.1. Američko-iranski odnosi u svetlu geopolitike
2.5.1.2. Geopolitičke implikacije Islamske revolucije na američko-iranske odnose
2.5.1.3. Američka geopolitička igra u odnosima sa Iranom nakon 1979. godine
2.5.2. Sirija u bliskoistočnom geopolitičkom čvoru
2.5.2.1. Razlozi za početak Sirijskog konflikta .
2.5.2.2. Sukob globalnih i regionalnih sila u Siriji
2.5.2.3. Epilog Sirijskog konflikta
2.5.3. Posledice bliskoistočne krize po Evropu
2.6. Geopolitika Balkana
2.6.1. Balkan između geografije i geopolitike
2.6.1.1 Geografske karakteristike Balkanskog poluostrva
2.6.1.2. Geopolitička obeležja Balkana
2.6.1.3. „Zapadni Balkan” kao geopolitička manipulacija
2.6.2. Balkan u geopolitičkom čvoru
2.6.2.1. Balkan između evroatlantizma i neoevroazijstva .
2.6.2.2. Srednjoevropski kontinentalizam i Balkan .
2.6.2.3. Neoosmanizam i Balkan
2.6.2.4. Perspektive globalnih i regionalnih sila na Balkanu
2.7. Geopolitika Srba i srpskih zemalja
2.7.1. Geografska slika Srbije i srpskih zemalja
2.7.2. Duhovni opstanak i srpsko nacionalno buđenje u 19. veku
2.7.3. Srpski narod pod imperijalnom presom
2.7.3.1. Na raskršću svetova .
2.7.3.2. Srpske zemlje u geopolitičkom čvoru
2.7.4. Civilizacijska konverzija i opstanak i/ili nestanak .
2.7.4.1. Mapiranje tokova civilizacijske konverzije
2.7.4.2. Srpska lutanja i izgubljena Evropa
2.7.5. Srpske zemlje u kontekstu aktuelnih procesa balkanizacije
2.7.5.1. Posthladnoratovska destrukcija srpskih zemalja
2.7.5.2. Medijska priprema agresije na
SR Jugoslaviju
2.7.5.3, „Milosrdni anđeo” kao nosilac balkanizacije
2.7.5.4. Posledice balkanizacije
Literatura


Skuplje knjige možete platiti na rate.

International shipping
Paypal only
(Države Balkana: Uplata može i preko pošte ili Western Union-a)

1 euro = 117.5 din

For international buyers please see instructions below:
To buy an item: Click on the red button KUPI ODMAH
Količina: 1 / Isporuka: Pošta / Plaćanje: Tekući račun
To confirm the purchase click on the orange button: Potvrdi kupovinu (After that we will send our paypal details)
To message us for more information: Click on the blue button POŠALJI PORUKU
To see overview of all our items: Click on Svi predmeti člana

Ako je aktivirana opcija besplatna dostava, ona se odnosi samo na slanje kao preporučena tiskovina ili cc paket na teritoriji Srbije.

Poštarina za knjige je u proseku 133-200 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte. Postexpress i kurirske službe su skuplje ali imaju opciju plaćanja pouzećem. Ako nije stavljena opcija da je moguće slanje i nekom drugom kurirskom službom pored postexpressa, slobodno kupite knjigu pa nam u poruci napišite koja kurirska služba vam odgovara.

Ukoliko još uvek nemate bar 10 pozitivnih ocena, zbog nekoliko neprijatnih iskustava, molili bi vas da nam uplatite cenu kupljenog predmeta unapred.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno zavisno od lokacije prodatog predmeta.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
Ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu.
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici na našoj adresi ili u okolini po dogovoru. Dostava na kućnu adresu u Novom Sadu putem kurira 350 dinara.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu, zavisno od njene težine (do 2 kg), može biti od 170-264 din. Slanje vise knjiga u paketu težem od 2 kg 340-450 din. Za cene postexpressa ili drugih službi se možete informisati na njihovim sajtovima.
http://www.postexpress.rs/struktura/lat/cenovnik/cenovnik-unutrasnji-saobracaj.asp

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po vašim prijateljima/rodbini ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa ako se podudare termini knjige mogu doneti lično. Skuplje pakete mogu poslati i po nekom autobusu, molim vas ne tražite mi da šaljem autobusima knjige manje vrednosti jer mi odlazak na autobusku stanicu i čekanje prevoza pravi veći problem nego što bi koštala poštarina za slanje kao mali paket preko pošte.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

Ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine, osim kada je očigledno naša greška u pitanju.

Predmet: 79733077
odlično stanje kao novo

Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika
Vanja Glišin, Ljubiša Despotović


Savremeni međunarodni odnosi kao naučna disciplina imaju izraženu temporalnu dimenzionalnost jer su predmetno fokusirani na sinhornijske aspekte međunarodnih odnosa sagledanih u interakciji subjekata međunarodne politike. Čak i onda kada se u svojim istraživačkim zahvatima poziva na dijahronijske uvide iz političke istorije i egzemplare svetske politike. Njena povremena zagledanost u značajne istorijske događaje iz prošlostij bitna je pre svega radi izvlačenja pouka i eventualnih pravilnosti koje će joj poslužiti radi boljeg sagledavanja sadašnjosti ili anticipacije budućnosti u međunarodnim odnosima.
Geopolitika je relativno mlada nauka, nastala na prelazu iz 19. u 20. vek kada je šveđanin Rudolf Kjelen prvi put upotrebio izraz geopolitika. Geopolitika se javlja u vremenu podeljenog sveta između tri velika carstva kako bi pružila novo shvatanje političke realnosti. Geopolitiku karakterišu disciplinarna kompleksnost, teorijska višedimenzionalnost i realpolitička funkcionalnost, kao neophodni preduslovi za objektivno razumevanje i ozbiljno tumačenje međunarodnih odnosa. Drugačije rečeno, geopolitika je ključ za razumevanje međunarodnih odnosa, zbog čega ona kao sintezna nauka zaslužuje više pažnje nego do sada na akademskoj, političkoj i društvenoj sceni.



Sadržaj:
I SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI
Uvod
1. NASTANAK SMO KAO NAUČNE DISCIPLINE .
2. POKUŠAJI ODREĐENjA (DEFINISANjA) SMO KAO
NAUČNE DISCIPLINE
3. KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ MEĐUNARODNIH ODNOSA
3.1. Dodatak
3.1.1. Evropa, skica za jednu istoriju dominacije i propadanja u međunarodnim odnosima
3.1.2. Početak dvadesetog veka — vrh evropske dominacije i moći
3.1.3. Uspon Evrope: države, nacije, privreda
3.1.4. Evropa i ostatak kolonijalnog sveta — početak i kraj evropske nadmoći
4. TEORIJSKI PRISTUPI U PROUČAVANjU
SAVREMENIH MEĐUNARODNIH ODNOSA
4.1. Istorijski pristup međunarodnim odnosima
4.2. Sistematski pristup u proučavanju međunarodnih odnosa
4.2.1. Balans sile
4.2.2. Bipolarnost
4.2.3. Univerzalnost
4.3. Normativni pristup u proučavanju međunarodnih odnosa .
4.3.1. Idealističko-liberalni koncept
4.3.2. Realistički pristup
4.3.3. Neorealizam
4.4. Politikološki pristup u proučavanju međunarodnih odnosa .
4.5. Eklektički pristup proučavanju međunarodnih odnosa
5. NEKE DOKTRINE KOJE su UTICALE NA KARAKTER MEĐUNARODNIH ODNOSA
5.1. Doktrina o ograničenom suverenitetu
5.2. Doktrina domina ili „trulih jabuka”
5.3. Doktrina stožernih ili pivot država
5.4. Doktrina o odmetničkim državama
5.5. Bušova doktrina „novog intervencionizma”
5.6. Konspirologija i kriptopolitika — doktrine o tzv. teorijama zavere
5.6.1. Politika kao primarni kontekst zavere
5.6.2. Pokušaji definisanja (određenja) zavere .
5.6.3. Dva moguća pristupa istraživanju zavere
5.6.4. Neke od omiljenih metodologija delovanja zaverenika
5.6.5. Tajna kao središnje mesto kriptopolitike
6. GLOBALNI POREDAK MOĆI U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA .
6.1. Bipolarni ili dvopolarni poredak moći
6.2. Monopolarnost ili jednopolarni poredak moći
6.3. Multipolarnost ili višepolarni poredak moći
7. POLOVI U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM
ODNOSIMA
7.1. Supersila
7.2. Velike sile
7.3. Regionalne sile
8. MOĆ I VRSTE MOĆI U SVETSKOJ POLITICI
8.1. Politička moć
8.2. Tvrda moć
8.2.1. Vojna moć
8.2.2. Ekonomska moć
8.3. Meka moć kao pametna moć
8.4. Mrežno društvo, mrežni ratovi i sajber prostor
8.5.nDisperzija (rasipanje) moći i njena tranzicija na tzv. nedržavne aktere .
9. MODERNA NACIONALNA DRŽAVA U
GLOBALIZACIJSKIM PROCESIMA PERSPEKTIVE MODERNE DRŽAVE U POSTVESTFALSKOM PORETKU .
9.1. Globalna moć i delovanje novih globalnih aktera
10. MEĐUNARODNI (SVETSKI) POREDAK
10.1. Kapitalizam kao svetski sistem .
10.2. Ideja svetske države — svetska vlada Literatura
Šeme
Šema 1. Novi globalni akteri
II GEOPOLITIKA
1. UVOD U GEOPOLITIČKE NAUKE
1.1. Pojmovno određenje geopolitike
1.2. Geopolitika i druge nauke
1.2.1. Politička geografija
1.2.2. Geostrategija
1.2.3. Geoekonomija
2. GEOPOLITIČKE ŠKOLE, DOKTRINE I TEORIJE
2.1. Geopolitička misao antike i srednjeg veka
2.2. Geopolitičke škole: artikulisanje geopolitičkih ideja
2.2.1. Nemačka geopolitička škola
2.2.2. Anglosaksonska geopolitička škola
2.2.3. Ruska geopolitička škola
2.2.4. Od klasične ka kritičkoj geopolitici
2.2.5. Antiamerikanizam Tomasa Molnara
2.3. Geopolitička učenja od bipolarizma do multipolarizma
2.3.1. Neoevroazijstvo
2.3.2. Neoatlantizam
2.3.3. Mondijalizam
2.3.4. Postmoderna geopolitika
2.4. Geopolitika bipolarnog i unipolarnog sveta
2.4.1. Geopolitičke ambicije i geostrateška nadmetanja velikih sila u periodu hladnog rata
2.4.2. Kraj hladnog rata i početak unipolarizma
2.5. Geopolitika Bliskog istoka
2.5.1. Geopolitički položaj Irana
2.5.1.1. Američko-iranski odnosi u svetlu geopolitike
2.5.1.2. Geopolitičke implikacije Islamske revolucije na američko-iranske odnose
2.5.1.3. Američka geopolitička igra u odnosima sa Iranom nakon 1979. godine
2.5.2. Sirija u bliskoistočnom geopolitičkom čvoru
2.5.2.1. Razlozi za početak Sirijskog konflikta .
2.5.2.2. Sukob globalnih i regionalnih sila u Siriji
2.5.2.3. Epilog Sirijskog konflikta
2.5.3. Posledice bliskoistočne krize po Evropu
2.6. Geopolitika Balkana
2.6.1. Balkan između geografije i geopolitike
2.6.1.1 Geografske karakteristike Balkanskog poluostrva
2.6.1.2. Geopolitička obeležja Balkana
2.6.1.3. „Zapadni Balkan” kao geopolitička manipulacija
2.6.2. Balkan u geopolitičkom čvoru
2.6.2.1. Balkan između evroatlantizma i neoevroazijstva .
2.6.2.2. Srednjoevropski kontinentalizam i Balkan .
2.6.2.3. Neoosmanizam i Balkan
2.6.2.4. Perspektive globalnih i regionalnih sila na Balkanu
2.7. Geopolitika Srba i srpskih zemalja
2.7.1. Geografska slika Srbije i srpskih zemalja
2.7.2. Duhovni opstanak i srpsko nacionalno buđenje u 19. veku
2.7.3. Srpski narod pod imperijalnom presom
2.7.3.1. Na raskršću svetova .
2.7.3.2. Srpske zemlje u geopolitičkom čvoru
2.7.4. Civilizacijska konverzija i opstanak i/ili nestanak .
2.7.4.1. Mapiranje tokova civilizacijske konverzije
2.7.4.2. Srpska lutanja i izgubljena Evropa
2.7.5. Srpske zemlje u kontekstu aktuelnih procesa balkanizacije
2.7.5.1. Posthladnoratovska destrukcija srpskih zemalja
2.7.5.2. Medijska priprema agresije na
SR Jugoslaviju
2.7.5.3, „Milosrdni anđeo” kao nosilac balkanizacije
2.7.5.4. Posledice balkanizacije
Literatura


79733077 SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI I GEOPOLITIKA

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2025 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.