Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-84771-15-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Drecun, Milovan, 1957- = Drecun, Milovan, 1957-
Naslov Alahovi ratnici / Milovan Drecun
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2008
Izdavanje i proizvodnja Beograd : M. Drecun, 2008 (Beograd : Draslar partner)
Fizički opis 320, [32] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm
(karton)
Napomene Autorova slika
Tiraž 1.000
O autoru: str. 318
Bibliografija: str. 314.
Predmetne odrednice Al Kaida (organizacija) -- Balkanske države
Međunarodni terorizam
Džihad
Islamski fundamentalizam -- Balkanske države

REČAUTORA
Kraj dvadesetog i početak dvadeset prvog veka na bezbednosnom planu obeležen je, između ostalog, delovanjem i jačanjem islamističkog terorizma koji predvodi teroristička organizacija Al Kaida. Izvedeni su spektakularni teroristički napadi na Njujork i Vašington, SAD; London, Velika Britanija i Madrid, Španija. Evropa je sve češće na meti napada islamističkih terorista. Islamski džihad (sveti rat) je na evropsko tle došao početkom 90-tih preko BiH, i nastavio da se širi postajući jedan od najtežih bezbednosnih izazova sa kojima se stari kontinent i celokupna međunarodna zajednica suočavaju. Za razumevanje te opasnosti neophodno je razotkriti islamističku infrastrukturu na Balkanu, koji predstavlja kapiju evropskog džihada i njegovu logističku bazu. Mišljenja o značaju i kapacitetu balkanske baze globalnog džihada su podeljena. Nema ni zaokruženih analiza i studija na tu temu.
Ova knjiga treba da doprinese izgradnji realne slike o strukturi i kapacitetu te balkanske baze džihada i da upozori međunarodnu zajednicu i javnost da se više ne sme izgubiti ni trenutak vremena, već da je neophodno organizovanom međunarodnom akcijom saseći u korenu islamističku ekstremističko-terorističku` mrežu na Balkanu. U protivnom, ona će ozbiljno ugroziti same temelje evropske civilizacije. U analizi balkanske baze, koja je sastavni deo globalne mreže islamističkog džihada u prvom delu koristiću objavljene analize, studije, komentare, knjige i medijske izveštaje, kako srpskih, tako i balkanskih i međunarodnih stručnjaka, vrsnih, dokazanih poznavalaca islamističkog terorizma na Balkanu koji su neosporni autoriteti u toj oblasti. U drugom delu analizu ću zasnovali na poverljivim informacijama i dokumentima nedostupnim javnosti, do kojih sam tokom desetogodišnjeg istraživanja uspeo da dođem boraveći u mestima jakog islamističkog prisustva na Kosmetu, u „Sandžaku`, Makedoniji i Crnoj Gori, kontaktima sa pojedinim pripadnicima nekih islamističkih trupa i organizacija i operativcima i analitičarima pojedinih obaveštajnih službi. Posebna vrednost analize koja će biti predočena u ovoj knjizi je njena zasnovanost na poverljivim dokumentima, analizama i procenama UNMIK policije, KFOR-a, Centralne obaveštajne jedinice na Kosmetu, te internim materijalima obaveštajnih službi pojedinih balkanskih i zapadnih zemalja. Dilemu da li ovu analizu opteretiti sa previše detalja i imena potrebnih stručnjacima ili je prilagoditi široj čitalačkoj publici, zainteresovanoj za problem islamističkog ekstremizma i terorizma, razrešio sam u korist javnosti. Vrednost i značaj ove analize za razumevanje balkanske baze globalnog džihada proceniće čitaoci i stručnjaci.

Milovan Drecun (Vranje, 4. oktobar 1957) srpski je političar, novinar, TV voditelj, žurnalista, vojnopolitički analitičar. Poslanik je u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Milovan Drecun je rođen u oficirskoj porodici. Odrastao je u Surdulici gde je završio i Osnovnu školu, a gimnaziju u Vladičinom Hanu, a Fakultet političkih nauka, međunarodni smer, u Beogradu 1981. godine.
Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu „Narodna armija“, glasilu tadašnje JNA, koji je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovan u „Vojska“. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.
Kosovo je napustio zajedno sa jedinicama Vojske Jugoslavije nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 12. juna 1999. godine. Posle NATO bombardovanja bio je među prvih osam odlikovanih ordenima za hrabrost. Početkom 2000, a nakon javnih izjava i osnivanja partije Preporod Srbije čiji je predsednik, dobio je plaćeno odsustvo u RTS do 1. novembra te godine, a potom je napustio tu TV kuću. Sredinom 2011. godine pratio je zbivanja u Libiji tokom građanskog rata u toj zemlji.
Autor je i voditelj dokumentarne serije „Izazovi istine“, koja se bavi ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i trenutnim međunarodnim odnosima između Istoka i Zapada.
Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), u koju se učlanio 1996. godine. Sredinom juna 2011. godine postao je član Srpske napredne stranke (SNS), a na parlamentarnim izborima 2012, izabran je za narodnog poslanika te stranke. Drecun se služi engleskim jezikom, oženjen je i ima dvoje dece, ćerku i sina.
Dela
Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji koje su veličale herojstvo srpske vojske na KiM tokom rata 1999. godine, kao i o međunarodnoj politici:
Kosmetska legenda
Brate, gde je naša Srbija
Alahovi ratnici
Drugi kosovski boj
Rat za Kosovo

MG134 (N)