Cena: |
Želi ovaj predmet: | 7 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Džon Miršajmer
Sebastijan Rozato
Када је дошло до окончања Хладног рата 1990. и до пропасти Совјетског Савеза годину касније, Америка је постала једина велика сила на планети. Једно од централних питања са којим су се креатори америчке спољне политике суочили тада било је питање развијања стратегије усмерене на Источну Азију.
Русија, као сукцесор Совјетског Савеза, била је парализована и економски и војно, али је она поседовала снажан нуклеарни арсенал и сировинску основу захваљујући чему би опет евентуално могла израсти у велику силу – бројну, квалификовану популацију и обилне природне ресурсе.
Кина је имала високе стопе економског раста, али је она још била земља у развоју. Мада је поседовала нуклеарно оружје, она није била војна сила првог реда.
Јапан, који је онда представљао другу најразвијенију економију у свету и био најбогатија држава у том региону, ипак је био војно слаб и изузетно завистан од Америке у погледу властите безбедности.
Када је реч о Америци, она је била дубоко уплетена у тај регион одржавајући у њему војно присуство широких размера и обезбеђујући средства за нуклеарно одвраћање својим тамошњим кључним савезницима, укључујући Јапан и Јужну Кореју. Вашингтон је такође одржавао дубоке везе са свим водећим источноазијским економијама...
(тврд повез, 24 цм, стр. 320)