ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .-
Jezik: makedonski
Autor: Strani

Makedonija i Grcija
Bitkata za definiranje nova balkanska nacija

Македонија и Грција - Битката за дефинирање нова балканска нација

Македонија и Грчка – Битка за дефинисање нове балканске нације

Ова књига је написана као одговор на релативно нови спор између Грка и Македонаца. Иако је разматрање овог спора централно за ову дискусију, идеје које су овде описане превазилазе га. Спор између Грка и Македонаца данас има посебан значај у светским догађајима, због значаја који Македонија има на Балкану. Ова мала држава, нова Република Македонија, има дугу историју ангажовања са малим и великим силама самог Балкана, са Западном Европом, Русијом и Турском. Македонија се види као могуће кризно жариште за рат огромних међународних размера.

Група Македонаца у Аустралији замолила је Џона Даласа Шеја да напише памфлет на енглеском који би представио македонску страну историјских догађаја везаних за спор са Грчком око употребе имена Македонија.
Након објективне и истраживачке мисије, летак је прерастао у књигу, а америчка издавачка кућа „Мекфарленд” је први западни издавач који је показао интересовање за његово објављивање. Недавно је, како смо већ писали у нашем недељнику, књига на македонском језику објављена у издању издавача „Макавеј”. У неколико наставака представљамо главне садржајне сегменте књиге Џона Шија.

ЈЕЗИЧКЕ СУПРОТНОСТИ

Данашњи Грци воле да старе Македонце виде као Грке. Ово је део њиховог оправдања за преузимање дела Македоније у раном деветнаестом веку и и данас се користи као оправдање за њихов међународни став. Грчки аргументи се често фокусирају на време Александра јер је његов утицај на ширење хеленске културе у далеке крајеве света неупитан. Јасно је и да извлаче неку сатисфакцију из замишљања неке породичне везе са том необичном особом. Међутим, данашње Грке би одбацили и стари Македонци и стари Грци“, каже Џон Шеј.

Према аутору, Македонци, који су се појавили око 700-800 година пре нове ере, вековима су били мала група која се налазила на веома малој територији. Ова територија је била мали део онога што је данас познато као Грчка Македонија. Језик којим су говорили није био грчки. Грци их нису признавали. Временом су њихови владари тежили да имају културну сродност и политичку моћ са Грцима, па су почели да користе грчке учитеље за своју децу. Негде око четвртог века пре нове ере, македонско племство је често користило грчки у службене сврхе, док су обични људи у својим домовима говорили матерњи македонски.

Проблем данашњих лингвиста је што из изворног македонског језика није сачувана, односно пронађена ниједна реченица.
Са извесним степеном сигурности знамо да је дијалект који је користила Александрова мултикултурална војска дошао из јужних делова Грчке (из региона око Атине) и да је коришћен широм света као трговачки језик. Ниједан лингвиста није прихватио овај језик као изворни језик Македонаца. Дакле, имамо јасне доказе да је грчки језик који су користили Македонци био нови језик. Дакле, не бисмо могли рећи да употреба овог језика доказује било какву лингвистичку повезаност између старих Македонаца и Грка.
Многи академици су закључили да древни македонски језик није био грчки дијалект и да је био у сродству са северним суседима Македоније, Илирима и Трачанима.

Цитат из дела „Македонци” Питера Хила у званичној аустралијској енциклопедији „Аустралијски народи (у Аустралији живи око 200.000 Македонаца), каже:

„Сигурно је да језик којим је говорила Александрова мајка није био грчки. Александар је уживао у предностима грчког образовања и усвојио грчки као језик свог царства, али тврдити да га је то учинило Грком значи рећи да су Ирци и Индијци заправо Британци јер су усвојили енглески језик за одређене административне сврхе“.

МАКЕДОНЦИ НЕРАФИНИСАНИ

Џон Шеј је детаљно, објективно и без икакве пристрасности истражио политичке разлоге употребе грчког језика и ставове Македонаца према њему, као и језички карактер древне Македоније...


MAJ.21/11
odlično očuvana
kao nova