ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Predrag Lazarević: BEZ PRAVA NA ĆUTANJE, Srpska stranka Krajine i Posavine Banja Luka 1996, str. 245.
Izabrani tekstovi i razgovori.
Očuvanost 3; pomalo pohabana po rikni i ivicama.

Предраг Гуго Лазаревић (Бања Лука, 28. мај 1929 — Бања Лука, 23. септембар 2014) био је српски књижевник, књижевни теоретичар и критичар,посланик у Народној скупштини Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Садржај
Биографија

Познато је да је породица Предрага Лазаревића више од 200 година присутна у Бањалуци. Његов отац Тодор Лазаревић, четврти бан Врбаске бановине био је доктор права и члан Младе Босне. Предраг је одрастао у кући која је располагала библиотеком од преко десет хиљада књига. Школовао се у Бањалуци и Београду, гдје је завршио Трећу београдску гимназију и Филозофски факултет, група Југословенска књижевност са светском.

Прво је био професор у бањалучкој Гимназији (1954-56), а затим у Учитељској школи (1956-58). Након тога је постао замјеник управика Народног позоришта и драматург, а потом и управник (1958-64). Професор на Педагошкој академији је био 23 године (1966-89) и декан (1970-72), након чега је именован за директора Народне и универзитетске библиотеке Петар Кочић у Бањалуци (1989-1999). На Педагошкој академији је предавао теорију и историју књижевности. Први је добитник награде „Ђуро Дамјановић“ Удружења књижевника Српске.[1] Бавио се и преводилачким радом. Предраг Лазаревић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године. Одлуком Вијећа Универзитета у Бањој Луци 2011. додијељена му је титула почасног доктора наука српске књижевности.[2]

Преминуо је 23. септембра 2014. у својој кући у Бањалуци у 85. години живота.
Политичко дјеловање

Током деведесетих показао је спремност на јавни ангажман са националним предзнаком. Био је једини српски интелектуалац западно од Дрине, који је укључен у недовршену иницијативу за формирање Српског националног савјета у Београду.[3] Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је близак СДС, иако никад није био члан исте. Био је оснивач и предсједник Српске странке Крајине и Посавине, касније је промијенила име у Српска странка Републике Српске. Ова странка престала је да постоји 2009. када се чланство колективно придружило СДС. На општим изборима 2008. предводио је Српску коалицију за Републику Српску.
Библиографија

У листовима и часописима Бања Луке, Београда, Новог Сада, Српског односно Источног Сарајева и Сарајева објавио је више од двјеста радова и педесетак интервјуа о књижевности, позоришту и ликовним умјетностима, а од деведесетих година 20. вијека и о актуелним друштвено-политичким питањима. Приредио је неколико издања домаћих и страних писаца, сарађивао на изради Речника књижевних термина (Београд, 1985) и објавио више књига:

Вихори и пркоси Крајине (коаутор, 1962),
Миле Бекут - човек и песник (1979),
Народно позориште Босанске Крајине 1950-1980 (коаутор, 1980),
Читање као преиспитивање (1988),
Без права на ћутање (1996),
Сатира мотивисана родољубљем (2002),
Преокупација или књиге + изложбе - позориште (2005),
Огледи из Крлежине драматургије (2009)
Окрајци о књижевности, настави књижевности, изложбама, позоришту и политици (2010)