pregleda

Stevan Doronjs Doronjski – odbrana autonomije Vojvodine


Cena:
1.000 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Čurug,
Žabalj
Prodavac

gostezo (2719)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3939

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 2011
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 978-86-87723-16-0
Jezik: Srpski

Stevan Doronjski – odbrana autonomije Vojvodine *2000G*2019
autor-i: Ranko Končar, Dimitrije Boarov, ISBN 978-86-87723-16-0
Izdavač: Novi Sad: Muzej Vojvodine, 2011,g
Tvrd povez-omot,latinica,str. 879., format 24 cm
stanje: nekorištena
Odbrana autonomije Vojvodine
Knjiga Dimitrija Boarova „Stevan Doronjski - Odbrana autonomije Vojvodine” zapravo je saga o želji Vojvođana da odlučuju o svom životu. Reč je o knjizi koja je ne samo biografija Doronjskog, već je to knjiga koja osvetljava period socijalističke Jugoslavije, kojem u našoj istoriografiji nije posvećeno dovoljno pažnje, rekao je na promociji istoričar Slobodan Bjelica.
Recenzent knjige Aleksandar Kasaš rekao je da je pitanje autonomije Vojvodine „bilo i ostalo važno” i ocenio da je to i političko i ekonomsko pitanje.
On je objasnio da su se autori oslanjali na istorijsku građu i na direktne dnevničke beleške Doronjskog.
Knjiga Ranka Končara i Dimitrija Boarova Stevan Doronjski –
odbrana autonomije Vojvodine autentično raspravlja o istorijskim procesima
i zbivanjima od kraja Drugog svetskog rata do početka osamdesetih godina
prošloga veka, koja su se dešavala prvenstveno u Vojvodini i Srbiji, ali i
na širem prostoru nekadašnje Jugoslavije. Pisana je na osnovu lične građe
(ostavštine) Stevana Doronjskog (1919-1981) – jednog od aktivnih učesnika
tih događanja, tako da se prilikom čitanja stvara osećaj kao da je njen autor
sam Doronjski, a ne Končar i Boarov. Umeće stvarnih autora da nam prenesu
atmosferu, kao i njihov stil pisanja, omogućuju čitaocu da i on postane
svojevrsni akter toga vremena.
Za nas se često može čuti da pripadamo grupi naroda koja „pati
od viška istorije“. Možda bi neko zbog toga pomislio da nam je prošlost
prebogata. Ali ne radi se o tome, nego o našoj spremnosti da činjenice o
sopstvenoj istoriji menjamo po nekoliko puta – u zavisnosti od potreba.
Zapravo, gotovo ironično zvuče reči „da ne treba da brinemo budućnosti – jer
nam je izvesna, nego prošlosti - koja nam je iz dana u dan sve neizvesnija“.
Možemo reći da je knjiga Stevan Doronjski – odbrana autonomije
Vojvodine izašla u pravom trenutku, jer period i tematika koju ona obrađuje
danas nailaze na brojna kontroverzna, paušalna, aproksimativna i hipotetička
tumačenja, koja imaju nameru da „objasne“ i „opravdaju“ sadašnje stanje u
društvu. Izmene i revizije prošlosti, koje su dobile na intenzitetu u poslednjih
nekoliko godina, motivisane su, pre svega, ideološko-političkim razlozima.
Na samom početku autori ističu da je seme vojvođanske autonomije
posejano još daleke 1690. godine u pozivnom pismu Leopolda I - Literae
invitatorie upućeno patrijarhu Arseniju III. Ali trebalo je da prođe više od
150 godina da to seme počne da klija, kada je nakon revolucionarne 1848.
ustavno konstituisana zasebna krunska oblast Srpsko vojvodstvo i Tamiški
Banat. Međutim, mladica autonomije nije uspela da se održi, a u sve burnijim
vremenima koja su nailazila gotovo da nije imala istorijske šanse za izdanak
- sve do polovine XX veka, kada je posle Drugog svetskog rata počela da
cveta i daje prve plodove.
Današnja Vojvodina (u teritorijalnom smislu), ulazi u sastav NR
Srbije 10. avgusta 1945. godine, odlukom III zasedanja AVNOJ-a kao
Autonomna Pokrajina.
Iako su već tada bila prisutna glasna razmišljanja o njenom zasebnom
konstitutivnom delu federacije, doneta je odluka o njenom uključenju u
pravni okvir Srbije. O atmosferi koja je vladala uoči tog zasedanja najbolje
svedoče reči Edvarda Kardelja upućene Stevanu Doronjskom i Jovanu
Veselinovu koje su glasile: „Morate se uklopiti u Srbiju!“.
Ni pitanje vojvođanskih administrativnih granica nije bilo drugačije
rešeno. Odlukom Komisije za razgraničenje (gde je od pet članova samo jedan
bio iz Vojvodine), dotadašnji sastavni delovi Vojvodine - prostor Baranje i
Zapadnog Srema pripojeni su NR Hrvatskoj, dok je Zemun sa okolinom
ušao u „uži“ sastav NR Srbije. A kada je Stevan Doronjski postavio pitanje
Jovanu Veselinovu - jedinom vojvođanskom članu Komisije za razgraničenje
– „kako je sve ovo bilo moguće?“, dobio je odgovor da „nisu važne granice
unutar Jugoslavije, nego da je važna revolucija!“
Kvasac atonomije“, kako autori nazivaju prvi statut AP Vojvodine,
„umešen“ je 24. maja 1948. godine, ali je „testo“ već splaslo osam meseci
kasnije kada je na osnovu odluka II Plenuma CK KPJ usvojen program
mera poznat pod nazivom „Kolektivizacija sela“. Odluka o kolektivizaciji
bila je inicirana nakon Staljinovog pisma upućenog Titu u kom kritikuje
Komunističku partiju Jugoslavije i njenu politiku na selu koja je omogućila
„porast kapitalističkih elemenata“.
...................U drugom delu ove voluminozne knjige predstavljene su
memoarske i dnevničke beleške, kao i stenogramski zapisi sa najznačajnijih
političkih sastanaka na kojima je prisustvovao Stevan Doronjski (razgovori
vojvođanskog političkog rukovodstva sa Josipom Brozom 1959. i debata oko
ustavnog statusa Vojvodine uoči usvajanja Ustava iz 1963).
Knjiga je odmah po objavljivanju skrenula pažnju javnosti, kako
zbog samih autora, tako i zbog sadržaja. Ona predstavlja značajan doprinos u
spoznaji istorije druge Jugoslavije - posebno zbog autentičnog prezentovanja
sukoba i sporova oko statusa Vojvodine. Pisana na primarnoj građi, može
se smatrati jednim od osnovnih izvora za izučavanje položaja Vojvodine u
drugoj polovini XX veka.

isključivo slanje pošiljka preporuka-nikako običnom poštom -NEŠALJEM POUZEĆEM-samo ako postignemo dogovor
BANCA INTESA-DINARSKI RAČUN: 160-5600100632689-89
/moguće i preko post-neta. ŠALJEM ZA INOSTRANSTVO**SLANJE INOSTRANSTVO ISLJUČIVO SAMO DOGOVOR PRE KUPOVINE-preko Pay Pala-plaćanje---** SENDING ABROAD ONLY ONLY DEAL PRE-PURCHASE-payment via Paypal---PLAĆANJE IZ INOSTRANSVA-PREKO PAY PAL-a ili WSTERNUNION
-OBAVEZNO IME AUKCIONARA NA UPLATI.-PRVOM PORUKOM-OBAVEZNO-JASNO POTVRDITI:
KUPOVINOM PREDMETA- OBAVEZNO POTVRDITI ADRESU I PODATKE PRIMAOCA-TELEFON--1. OPCIJU SLANJA- 2. -OPCIJU PLAĆANJA-PORUKOM NA KUPINDU- NESNOSIM ODGOVORNOST AKO SE NEPOTVRDI I POŠALJEM KAKO JE U PODATCIMA ČLANA SA KUPINDA.
Troškove slanja snosi kupac koji bira i način slanja-isključivo preporukom.
--- NEŠALJEM PREDMETE U INOSTRANSTVO - ISLJKUČIVO ŠALJEM SAMO AKO POSTIGNEMO PREDHODAN DOGOVOR PRE KUPOVINE/.plaćanje preko pay pal,...dogovor

NEŠALJEM POUZEĆEM. ISKLJUČIVO preporučena pošta,POSTEXPRESS,PAKET,VREDNOSNO PISMO-ZAVISNO OD VREDNOSTI ROBE -lično o trošku kupca.Plaćanje pre slanja plus troškovi dostave a delom i pakovanja-SNOSI KUPAAC-I za veće iznose elektronsko praćenje paketa(PREKO 1000.DIN),za vrednosti-vrednosna pošiljka-(OBAVEZNO -ELEKTRONSKO PRAĆENJE POŠILJKE)-objedinjene pošiljke smanjuju troškove-dogovor moguć
- NOVČANICE ŠALJEM ISKLJUČIVO VREDNOSNIM PISMOM obavezno ime i prezime kupca-na uplati. Prilikom kupovine porukom potvrditi lične podatke i adresu sa kontakt telefonom.
POSTAVLJAJTE PITANJA TIPA-želim, tražim, da li imaš da postaviš na kupindo prodaju okvirna cena -bez ličnih podataka i telefona-poruke korisničkim imenom....
SVE ODGOVORNOSTI PRI SLANJU po poštanskim i kurirskim službama,što se tiče isporuke-oštećenje,gubljenje pošiljke i netačno dati podatci na kupindo portalu ili potvrdnom porukom za slanjepaketa KUPINDO PORUKOM na određenu adresu primaoca snosi kupac. VELIKI IZNOSI-VREDNOSNA POŠILJKA.


Predmet: 57246803
Stevan Doronjski – odbrana autonomije Vojvodine *2000G*2019
autor-i: Ranko Končar, Dimitrije Boarov, ISBN 978-86-87723-16-0
Izdavač: Novi Sad: Muzej Vojvodine, 2011,g
Tvrd povez-omot,latinica,str. 879., format 24 cm
stanje: nekorištena
Odbrana autonomije Vojvodine
Knjiga Dimitrija Boarova „Stevan Doronjski - Odbrana autonomije Vojvodine” zapravo je saga o želji Vojvođana da odlučuju o svom životu. Reč je o knjizi koja je ne samo biografija Doronjskog, već je to knjiga koja osvetljava period socijalističke Jugoslavije, kojem u našoj istoriografiji nije posvećeno dovoljno pažnje, rekao je na promociji istoričar Slobodan Bjelica.
Recenzent knjige Aleksandar Kasaš rekao je da je pitanje autonomije Vojvodine „bilo i ostalo važno” i ocenio da je to i političko i ekonomsko pitanje.
On je objasnio da su se autori oslanjali na istorijsku građu i na direktne dnevničke beleške Doronjskog.
Knjiga Ranka Končara i Dimitrija Boarova Stevan Doronjski –
odbrana autonomije Vojvodine autentično raspravlja o istorijskim procesima
i zbivanjima od kraja Drugog svetskog rata do početka osamdesetih godina
prošloga veka, koja su se dešavala prvenstveno u Vojvodini i Srbiji, ali i
na širem prostoru nekadašnje Jugoslavije. Pisana je na osnovu lične građe
(ostavštine) Stevana Doronjskog (1919-1981) – jednog od aktivnih učesnika
tih događanja, tako da se prilikom čitanja stvara osećaj kao da je njen autor
sam Doronjski, a ne Končar i Boarov. Umeće stvarnih autora da nam prenesu
atmosferu, kao i njihov stil pisanja, omogućuju čitaocu da i on postane
svojevrsni akter toga vremena.
Za nas se često može čuti da pripadamo grupi naroda koja „pati
od viška istorije“. Možda bi neko zbog toga pomislio da nam je prošlost
prebogata. Ali ne radi se o tome, nego o našoj spremnosti da činjenice o
sopstvenoj istoriji menjamo po nekoliko puta – u zavisnosti od potreba.
Zapravo, gotovo ironično zvuče reči „da ne treba da brinemo budućnosti – jer
nam je izvesna, nego prošlosti - koja nam je iz dana u dan sve neizvesnija“.
Možemo reći da je knjiga Stevan Doronjski – odbrana autonomije
Vojvodine izašla u pravom trenutku, jer period i tematika koju ona obrađuje
danas nailaze na brojna kontroverzna, paušalna, aproksimativna i hipotetička
tumačenja, koja imaju nameru da „objasne“ i „opravdaju“ sadašnje stanje u
društvu. Izmene i revizije prošlosti, koje su dobile na intenzitetu u poslednjih
nekoliko godina, motivisane su, pre svega, ideološko-političkim razlozima.
Na samom početku autori ističu da je seme vojvođanske autonomije
posejano još daleke 1690. godine u pozivnom pismu Leopolda I - Literae
invitatorie upućeno patrijarhu Arseniju III. Ali trebalo je da prođe više od
150 godina da to seme počne da klija, kada je nakon revolucionarne 1848.
ustavno konstituisana zasebna krunska oblast Srpsko vojvodstvo i Tamiški
Banat. Međutim, mladica autonomije nije uspela da se održi, a u sve burnijim
vremenima koja su nailazila gotovo da nije imala istorijske šanse za izdanak
- sve do polovine XX veka, kada je posle Drugog svetskog rata počela da
cveta i daje prve plodove.
Današnja Vojvodina (u teritorijalnom smislu), ulazi u sastav NR
Srbije 10. avgusta 1945. godine, odlukom III zasedanja AVNOJ-a kao
Autonomna Pokrajina.
Iako su već tada bila prisutna glasna razmišljanja o njenom zasebnom
konstitutivnom delu federacije, doneta je odluka o njenom uključenju u
pravni okvir Srbije. O atmosferi koja je vladala uoči tog zasedanja najbolje
svedoče reči Edvarda Kardelja upućene Stevanu Doronjskom i Jovanu
Veselinovu koje su glasile: „Morate se uklopiti u Srbiju!“.
Ni pitanje vojvođanskih administrativnih granica nije bilo drugačije
rešeno. Odlukom Komisije za razgraničenje (gde je od pet članova samo jedan
bio iz Vojvodine), dotadašnji sastavni delovi Vojvodine - prostor Baranje i
Zapadnog Srema pripojeni su NR Hrvatskoj, dok je Zemun sa okolinom
ušao u „uži“ sastav NR Srbije. A kada je Stevan Doronjski postavio pitanje
Jovanu Veselinovu - jedinom vojvođanskom članu Komisije za razgraničenje
– „kako je sve ovo bilo moguće?“, dobio je odgovor da „nisu važne granice
unutar Jugoslavije, nego da je važna revolucija!“
Kvasac atonomije“, kako autori nazivaju prvi statut AP Vojvodine,
„umešen“ je 24. maja 1948. godine, ali je „testo“ već splaslo osam meseci
kasnije kada je na osnovu odluka II Plenuma CK KPJ usvojen program
mera poznat pod nazivom „Kolektivizacija sela“. Odluka o kolektivizaciji
bila je inicirana nakon Staljinovog pisma upućenog Titu u kom kritikuje
Komunističku partiju Jugoslavije i njenu politiku na selu koja je omogućila
„porast kapitalističkih elemenata“.
...................U drugom delu ove voluminozne knjige predstavljene su
memoarske i dnevničke beleške, kao i stenogramski zapisi sa najznačajnijih
političkih sastanaka na kojima je prisustvovao Stevan Doronjski (razgovori
vojvođanskog političkog rukovodstva sa Josipom Brozom 1959. i debata oko
ustavnog statusa Vojvodine uoči usvajanja Ustava iz 1963).
Knjiga je odmah po objavljivanju skrenula pažnju javnosti, kako
zbog samih autora, tako i zbog sadržaja. Ona predstavlja značajan doprinos u
spoznaji istorije druge Jugoslavije - posebno zbog autentičnog prezentovanja
sukoba i sporova oko statusa Vojvodine. Pisana na primarnoj građi, može
se smatrati jednim od osnovnih izvora za izučavanje položaja Vojvodine u
drugoj polovini XX veka.
57246803 Stevan Doronjs Doronjski – odbrana autonomije Vojvodine

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.