pregleda

Ljiljana Bulatović - KOSOVO NE DAM TE ZABORAVU


250 din
Cena:
200 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

drinos (6459)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 14618

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ljiljana Bulatović: KOSOVO - NE DAM TE ZABORAVU, Interpress Beograd 1999, str. 220.
Kosovo, Metohija, novinske reportaže i tekstovi.
Očuvanost 4.
Sadržaj na slikama.

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ

Лауреат је награде Савеза писаца Русије ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, 2009. године – за храброст, верност и постојаност у служењу јединству православних народа.
Лауреат је ДИПЛОМЕ ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, на Првом Словенском форуму уметности Првог Славенског књижевног форума 2010. године, за допринос развитку књижевности и јединству словенских народа – за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ.

Рођена је (Дрљевић) 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Живи у Београду.
Члан је Савеза писаца Русије.
Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Удружења писаца "Десанка Максимовић" у Торонту, члан Удружења књижевника "Поета" и Удружења новинара Србије.
Један је од оснивача и члан Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу.
Председник је Скупштине Хуманитарне организације "Браниоци отаџбине", почасни је члан Борачке организације Сребреница.
Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се углавном истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, бавећи се брањеним и за постојеће режиме непријатним темама.
Од 1975. била је новинар - уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа "Експрес Политика", главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања "Политикин Свет" (смењена од стране тзв. демократских снага 1991. године), потом била новинар "Илустроване Политике", дописник московског недељника "Обшћаја газета".
У пензији је (од 1999. год.), између нових књига, пише за београдске листове и часописе: "Гром", "Сведок", "Ревија 92", "Печат", "Правда" , "Вечерње новости", многе руске сајтове фондск.ру, рускаја.линија, руск.ру.
Члан је Издавачког савета Часописа савеза Писаца Русије РОДНАЈА ЛАДОГА (Петроград).
Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике: "Била једном чета девојачка"(1985.), "Призренски процес" (1987.), "Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма"(1993.), "Исповести" (1995.), "Генерал Младић" (од 1996. – шест издања), "Косово, не дам те забораву" (1999.), "Записи из пожара" (поезија, 2000.), "Радован" (од 2002. - три издања), "Завет мајке Радована Караџића" (2003. два издања), "Ламент над Косовом" (2004.), "Зар је злочин бранити отаџбину" (2005.), "Истинита Сребреница" (2005. - два издања), "Ореол или омча за Ратка Младића" (2006.), "Српске мученице Сребренице" (2007.) "Крици и опомена – страдање Срба у Насеровим логорима" (2008.), "Рапорт команданту – посвећена генералу Младићу" (2009. и 2010.) и на енглеском језику скраћено издање "О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини".
Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) посебно значајне књиге "Српско питање" (1991.), која је окупила на ту тему елитне српске интелектуалце.
Књига "Генерал Младић" објављена је на руском језику у Москви 1998. године.
Као члан ХО "Браниоци отаџбине 1998/99" током 2003. и 2004. године организовала је и водила протестне трибине по читавој Србији, под именом "Зар је злочин бранити отаџбину", посвећене одбрани од хашке оптужнице команданата и припадника Приштинског корпуса Војске Србије и Црне Горе. На трибинама у Лесковцу, Бабушници, Краљеву, Врбасу, Чачку, Косовској Митровици и Београду, уз војнике, официре, родитеље страдалих војника, говорили су и такви ауторитети правних наука, као што су проф др Смиља Аврамов и академик Коста Чавошки.
Као борац за очување достојанства српског народа кроз неговање документарне истине о савременој историји, о истинитим ратним и послератним догађајима у Сребреници, на основу вишегодишњих истраживања, Љиљана Булатовић је говорила на многим трибинама и научним скуповима у Сребреници, Новом Саду, Суботици, Београду, Москви, Подгорици и др. За ширу јавност њено најзапаженије излагање било је јула 2005. године на трибини посвећеној десетогодишњице ослобођења Сребренице, на Правном факултету у Београду, у организацији НВО Номоканон, али и на Конференцији о "Страдању Срба у бирчанском крају – злочину без казне", у Сребреници 27.октобра 2006. године.
Од 1991. године не припада ниједној странци, нити партији.
Редовно је учествовала на научним скуповима Српске радикалне странке "Војислав Шешељ" у Београду и Новом Саду против постојања и деловања хашког трибунала и на посебној трибини "Истина о Сребреници" у Београду.
Љиљана Булатовић је имала излагање и на међународном научном скупу у Москви "Деловање хашког трибунала – садржај, резултати, ефективност", у организацији Центра за изучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске науке Руске академије наука и НВО "Историјски пројекат Сребреница", 22 и 23. априла 2009. године.

BESPLATNO SLANJE U SRBIJI ZA SVE KUPOVINE PREKO 2000 DINARA!
Knjige preuzimate: 1. preporučenom poštom - tiskovina ili paket, plaća se unapred na račun ili postnet uputnicom u pošti. Poštarina je od 90 do 150 rsd, paketi 250 rsd.
2. pouzećem postekspres kurirskom službom. Poštarina je od 280 dinara pa naviše zavisi od težine.

3. lično preuzimanje.
_________________________________________________
Račun: 205-9001005917386-97 Komercijalna banka .
--------------------------------------------------
- Za kupovine preko 2000 dinara besplatno slanje u Srbiji klasičnom poštom putem tiskovine ili paketa.
--------------------------------------------------------------
- Knjige su korišćene ili antikvarne u dobrom stanju, ocena očuvanosti 3, 4, 5.
--------------------------------------------------------------
- Ako šaljem knjigu na drugu adresu obavestite me odmah po kupovini a svakako pre uplate. Potrebno je da kupac ima preciznu adresu za prijem pošiljke, puno ime, tačan naziv ulice, broj kuće ili zgrade sa brojem stana. Ako se šalje na adresu firme navesti njen naziv.
-------------------------------------------------------------
- Za inostranstvo šaljem posle uplate preko Western Uniona ili MoneyGrama ili preko međunarodne poštanske uputnice iz država u kojima je moguća ta uplata uz napomenu da je međunarodna poštarina izuzetno visoka od 5 do 25 evra /zavisi od težine pošiljke/.
-------------------------------------------------------------
- LIČNO PREUZIMANJE JE U NASELJU CERAK NA ADRESI PRODAVCA / Beograd-Čukarica/. POSTOJI I MOGUĆNOST U KASNIM POPODNEVNIM SATIMA NA ZELENOM VENCU.
-----------------------------------------------------------
Katalog knjiga:
http://drinos.kupindo.com/kupindo

Predmet: 27469545
Ljiljana Bulatović: KOSOVO - NE DAM TE ZABORAVU, Interpress Beograd 1999, str. 220.
Kosovo, Metohija, novinske reportaže i tekstovi.
Očuvanost 4.
Sadržaj na slikama.

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ

Лауреат је награде Савеза писаца Русије ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, 2009. године – за храброст, верност и постојаност у служењу јединству православних народа.
Лауреат је ДИПЛОМЕ ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, на Првом Словенском форуму уметности Првог Славенског књижевног форума 2010. године, за допринос развитку књижевности и јединству словенских народа – за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ.

Рођена је (Дрљевић) 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Живи у Београду.
Члан је Савеза писаца Русије.
Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Удружења писаца "Десанка Максимовић" у Торонту, члан Удружења књижевника "Поета" и Удружења новинара Србије.
Један је од оснивача и члан Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу.
Председник је Скупштине Хуманитарне организације "Браниоци отаџбине", почасни је члан Борачке организације Сребреница.
Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се углавном истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, бавећи се брањеним и за постојеће режиме непријатним темама.
Од 1975. била је новинар - уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа "Експрес Политика", главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања "Политикин Свет" (смењена од стране тзв. демократских снага 1991. године), потом била новинар "Илустроване Политике", дописник московског недељника "Обшћаја газета".
У пензији је (од 1999. год.), између нових књига, пише за београдске листове и часописе: "Гром", "Сведок", "Ревија 92", "Печат", "Правда" , "Вечерње новости", многе руске сајтове фондск.ру, рускаја.линија, руск.ру.
Члан је Издавачког савета Часописа савеза Писаца Русије РОДНАЈА ЛАДОГА (Петроград).
Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике: "Била једном чета девојачка"(1985.), "Призренски процес" (1987.), "Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма"(1993.), "Исповести" (1995.), "Генерал Младић" (од 1996. – шест издања), "Косово, не дам те забораву" (1999.), "Записи из пожара" (поезија, 2000.), "Радован" (од 2002. - три издања), "Завет мајке Радована Караџића" (2003. два издања), "Ламент над Косовом" (2004.), "Зар је злочин бранити отаџбину" (2005.), "Истинита Сребреница" (2005. - два издања), "Ореол или омча за Ратка Младића" (2006.), "Српске мученице Сребренице" (2007.) "Крици и опомена – страдање Срба у Насеровим логорима" (2008.), "Рапорт команданту – посвећена генералу Младићу" (2009. и 2010.) и на енглеском језику скраћено издање "О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини".
Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) посебно значајне књиге "Српско питање" (1991.), која је окупила на ту тему елитне српске интелектуалце.
Књига "Генерал Младић" објављена је на руском језику у Москви 1998. године.
Као члан ХО "Браниоци отаџбине 1998/99" током 2003. и 2004. године организовала је и водила протестне трибине по читавој Србији, под именом "Зар је злочин бранити отаџбину", посвећене одбрани од хашке оптужнице команданата и припадника Приштинског корпуса Војске Србије и Црне Горе. На трибинама у Лесковцу, Бабушници, Краљеву, Врбасу, Чачку, Косовској Митровици и Београду, уз војнике, официре, родитеље страдалих војника, говорили су и такви ауторитети правних наука, као што су проф др Смиља Аврамов и академик Коста Чавошки.
Као борац за очување достојанства српског народа кроз неговање документарне истине о савременој историји, о истинитим ратним и послератним догађајима у Сребреници, на основу вишегодишњих истраживања, Љиљана Булатовић је говорила на многим трибинама и научним скуповима у Сребреници, Новом Саду, Суботици, Београду, Москви, Подгорици и др. За ширу јавност њено најзапаженије излагање било је јула 2005. године на трибини посвећеној десетогодишњице ослобођења Сребренице, на Правном факултету у Београду, у организацији НВО Номоканон, али и на Конференцији о "Страдању Срба у бирчанском крају – злочину без казне", у Сребреници 27.октобра 2006. године.
Од 1991. године не припада ниједној странци, нити партији.
Редовно је учествовала на научним скуповима Српске радикалне странке "Војислав Шешељ" у Београду и Новом Саду против постојања и деловања хашког трибунала и на посебној трибини "Истина о Сребреници" у Београду.
Љиљана Булатовић је имала излагање и на међународном научном скупу у Москви "Деловање хашког трибунала – садржај, резултати, ефективност", у организацији Центра за изучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске науке Руске академије наука и НВО "Историјски пројекат Сребреница", 22 и 23. априла 2009. године.
27469545 Ljiljana Bulatović - KOSOVO NE DAM TE ZABORAVU

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.