Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-86525-51-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Fedon 2013 223 strane

odlična očuvanost

Druga filipika protiv Marka Antonija

Ciceronovo delo je jedna od najpoznatijih rimskih političkih beseda. Puni naslov je In Marcum Antonium Oratio Philippica Secunda – Druga filipika protiv Marka Antonija.

Napisana je 44. godine pre n. e., nakon ubistva Julije Cezara. Ciceron u njoj napada Marko Antonijea i predstavlja ga kao čoveka koji ugrožava Republiku, zakone i rimske političke slobode.

Važno: beseda je napisana kao govor, ali nije stvarno održana pred Antonijem. Ciceron ju je napisao i objavio kao politički odgovor na Antonijeve napade.

1. Istorijski kontekst

Da bi se razumela Druga filipika, najvažnije je znati šta se dogodilo pre nje.

44. p. n. e.

Julije Cezar je ubijen 15. marta 44. p. n. e.

U Rimu nastaje politička kriza.

Glavne ličnosti su:

Ciceron,
Marko Antonije,
Oktavijan,
republikanci okupljeni oko Bruta i Kasija.

Ciceron se nada da je moguće obnoviti Republiku.

Antonije, međutim, postaje sve moćniji.

Ciceron ga zato predstavlja kao najveću političku opasnost.

2. Zašto „Filipika“?

Naziv Filipike Ciceron je preuzeo po govorima grčkog govornika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa II.

Kao što je Demosten napadao Filipa, tako Ciceron napada Antonija.

Zato:

Demosten → Filip II

Ciceron → Marko Antonije

Naziv odmah daje besedi borbeni politički karakter.

3. Osnovna Ciceronova teza

Ciceron pokušava da ubedi Rimljane da je:

Antonije opasnost za Rimsku Republiku.

Prema Ciceronu, Antonije:

zloupotrebljava vlast,
krši zakone,
manipuliše Senatom,
koristi Cezarovo ime za sopstvene interese,
ugrožava slobodu građana,
ponaša se kao tiranin.

Ciceron zato sukob sa Antonijem predstavlja kao:

sloboda ↔ tiranija

4. Ciceronov napad na Antonijev karakter

Jedan od najvažnijih elemenata besede jeste lični napad.

Ciceron ne napada samo Antonijevu politiku.

On napada njegov:

karakter,
moral,
način života,
političku prošlost,
privatno ponašanje.

Antonije je prikazan kao:

neumeren,
pohlepan,
razvratan,
nasilan,
neodgovoran,
politički opasan.

Ovo je tipična rimska invectiva – žestoki govor protiv političkog protivnika.

5. Ciceron i moralna politika

Kod Cicerona politika i moral nisu odvojeni.

Dobar državnik mora biti:

častan,
umeren,
odgovoran,
posvećen državi,
sposoban da kontroliše sopstvene strasti.

Loš političar je onaj koji svoje:

lične želje → stavlja iznad interesa države.

Zato Ciceron Antonijev privatni život koristi kao argument protiv njegove političke sposobnosti.

6. Napad na Antonijevu vezu sa Cezarom

Antonije se poziva na Cezarovu političku zaostavštinu.

Ciceron, međutim, tvrdi da Antonije zloupotrebljava Cezarovo ime i autoritet.

Ciceron želi da pokaže:

Antonije nije pravi naslednik Cezara, već čovek koji koristi Cezarovu moć za sopstvenu korist.

Ovo je veoma važno jer se neposredno posle Cezarove smrti vodila borba za političko nasleđe.

7. Ciceron kao branilac Republike

Ciceron sebe predstavlja kao:

branitelja Republike

i

branitelja rimske slobode.

Njegov politički ideal je res publica.

To znači državu koja nije privatna imovina jednog čoveka.

Nasuprot tome stoji:

regnum / dominatio / tiranija

odnosno vlast jednog čoveka koja uništava republikanski poredak.

8. Senat

Senat ima ogromnu važnost u Ciceronovoj političkoj viziji.

Ciceron smatra da Senat mora biti:

nezavisan,
odgovoran,
čuvar zakona,
zaštitnik Republike.

Antonije, prema Ciceronu, pokušava da:

potčini Senat sopstvenoj političkoj volji.

Zato je sukob sa Antonijem istovremeno i borba za autoritet Senata.

9. Sloboda

Jedna od ključnih reči Ciceronove političke misli jeste:

LIBERTAS

Libertas = sloboda.

Ali rimska politička sloboda ne znači samo „raditi šta želiš“.

Ona znači:

život pod zakonima,
odsustvo tiranije,
političko učešće,
zaštitu građanskih prava,
očuvanje republikanskog poretka.

Zato Ciceron Antonijevu vlast prikazuje kao pretnju libertas Romana.

10. Republika

Drugi ključni pojam je:

RES PUBLICA

Doslovno:

javna stvar / zajednička stvar

Res publica je država koja pripada zajednici građana, a ne jednom čoveku.

Ciceron želi da sačuva:

res publica

od:

lične vlasti i tiranije.

11. Ciceronova retorika

Druga filipika je odličan primer rimske političke retorike.

Ciceron koristi gotovo sve velike retoričke tehnike:

Ethos

Predstavlja sebe kao:

časnog,
iskusnog,
patriotskog,
odgovornog državnika.
Pathos

Pokušava da izazove:

strah,
bes,
ponos,
mržnju prema tiraniji,
ljubav prema Republici.
Logos

Koristi:

političke događaje,
zakone,
prethodne postupke Antonija,
hronologiju,
argumente.

Dakle:

ethos + pathos + logos

12. Ironija

Ciceron je majstor ironije.

Često Antoniju pripisuje pozitivne osobine samo da bi ih odmah zatim pretvorio u kritiku.

Na taj način:

pohvala → preokret → podsmeh

stvara snažan retorički efekat.

13. Pitanja i direktno obraćanje

Ciceron često koristi:

retorička pitanja,
uzvike,
ponavljanje,
direktno obraćanje Antoniju,
poređenja,
istorijske primere.

Na taj način tekst dobija karakter živog političkog sukoba, iako beseda zapravo nije bila održana.

14. Invectiva

Jedan od najvažnijih pojmova za ovo delo.

Invectiva je žestoki politički ili lični napad na protivnika.

Ciceron koristi:

optužbe,
podsmeh,
moralnu osudu,
prikaz protivnika kao poročnog,
napad na njegov karakter.

Cilj nije samo da se dokaže da je protivnik politički pogrešio.

Cilj je da se pokaže:

da je on kao osoba moralno nedostojan da vlada.

15. Ciceronov odnos prema Cezaru

Ciceron je složeniji nego što se na prvi pogled čini.

On kritikuje Antonijevu politiku, ali ne odbacuje sve što je Cezar uradio.

Njegov glavni problem je pretvaranje Cezarove lične moći u trajnu dominaciju.

Ciceron želi da spreči da rimska Republika postane država u kojoj:

jedan čovek → odlučuje o svemu.

16. Antonije kao novi tiranin

Ciceron Antonija povezuje sa tradicionalnim rimskim strahom od tiranije.

Idealna rimska politička priča izgleda:

Republika → sloboda → zakon

a opasna alternativa:

jedan čovek → lična vlast → tiranija

Antonije je predstavljen kao čovek koji Rim vodi prema ovoj drugoj opciji.

17. Lično i javno

Jedna od zanimljivih osobina besede jeste mešanje:

privatnog života + javne politike.

Ciceron smatra da privatni moral političara pokazuje njegovu sposobnost da upravlja državom.

Ako čovek ne može da kontroliše:

novac,
strasti,
ambiciju,
bes,

onda neće moći da kontroliše ni državnu vlast.

18. Ciceron kao „poslednji republikanac“

U širem istorijskom smislu Filipike su povezane sa Ciceronovim poslednjim pokušajem da odbrani republikanski sistem.

Međutim, Ciceronova politika na kraju nije uspela.

Godine 43. p. n. e. Ciceron je ubijen po nalogu političkih protivnika, u kontekstu Drugog trijumvirata.

Zato Druga filipika ima i tragičnu dimenziju:

Ciceron govori u odbranu Republike u trenutku kada se njen politički sistem već nalazi pred slomom.

KLJUČNI POJMOVI

Filipika – žestoka politička beseda protiv političkog protivnika.
Res publica – rimska Republika; doslovno „javna stvar“.
Libertas – rimska politička sloboda.
Senat – centralna institucija rimske Republike.
Tiranija – vlast jednog čoveka koja potiskuje zakone i slobodu.
Dominatio – samovoljna, gospodarska vlast nad drugima.
Invectiva – lični i politički napad na protivnika.
Retorika – veština uverljivog javnog govora.
Ethos – uveravanje preko karaktera govornika.
Pathos – izazivanje emocija kod publike.
Logos – uveravanje argumentima i logikom.
Ironija – izražavanje suprotnog od doslovno izrečenog, često radi kritike.
Apostrofa – direktno obraćanje osobi ili nekoj zamišljenoj publici.
Retoričko pitanje – pitanje na koje se ne očekuje stvaran odgovor.
Ponavljanje – retorička tehnika naglašavanja određene ideje.
Moralna retorika – povezivanje političke vrednosti sa moralnim karakterom.
Patriotizam – isticanje dužnosti prema državi.
Republikanizam – politički ideal zasnovan na zajedničkoj državi, zakonima i ograničenju lične vlasti.
Tiranoubistvo – ideja da je uklanjanje tiranina opravdano radi spasavanja države.
Cezarizam – politički sistem zasnovan na snažnoj ličnoj vlasti vođe.
Mos maiorum – „običaj predaka“, tradicionalne rimske moralne i političke vrednosti.
Dignitas – lični ugled, dostojanstvo i politički status.
Auctoritas – autoritet i ugled koji daju političku težinu.
Virtus – rimska vrlina, hrabrost i moralna sposobnost.
Res publica libera – slobodna Republika.
Orator – govornik, naročito politički govornik.
Exordium – uvodni deo govora.
Narratio – izlaganje činjenica i događaja.
Argumentatio – iznošenje argumenata.
Peroratio – završni, emocionalno snažan deo govora.
NAJVAŽNIJI LIKOVI
Ciceron

Branilac Republike, Senata i rimske slobode.

Marko Antonije

Glavni protivnik; predstavljen kao pretnja Republici i potencijalni tiranin.

Julije Cezar

Pokojni diktator čije političko nasleđe postaje predmet borbe.

Oktavijan

Cezarov naslednik i kasniji August; u ovom trenutku još uvek mladi politički igrač.

Brut i Kasije

Cezarove ubice i predstavnici republikanske opozicije.

CICERON
↓
REPUBLIKA
↓
LIBERTAS
↓
SENAT
↓
ZAKON
↓
PROTIV ANTONIJA
↓
INVECTIVA + RETORIKA
↓
BORBA PROTIV TIRANIJE

U Drugoj filipici Ciceron kroz snažnu političku i ličnu invectivu prikazuje Marka Antonija kao pretnju rimskoj Republici, Senatu i libertas, suprotstavljajući njegovu ličnu ambiciju republikanskom idealu zakona, političke slobode i zajedničkog dobra.