Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-7102-416-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KATRIN OREL

SREDNJA EVROPA - od ideje do istorije

Prevod - Marijana Nenadić

Izdavač - Clio, Beograd

Godina - 2012

360 strana

24 cm

Edicija - Polis

ISBN - 978-86-7102-416-7

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Karte

I DEO - SREDNJA EVROPA - OD CENTRA KA PERIFERIJI
1. Od prosvetiteljstva do „proleća naroda“ (1789-1848)
Politička geografija Srednje Evrope posle Bečkog kongresa
Godina 1848. ili otkrivanje nacije

2. Balkanski izazovi 1866-1918.
Nacionalno pitanje
Jedinstvo i raznolikost Srednje Evrope

3. Od centra ka periferiji (1919-1947)
Projekti ujedinjenja za Srednju i Istočnu Evropu

4. `Istočna Evropa` 1948-1989.

5. Renesansa Srednje Evrope 1989-2004.

II DEO - PREDSTAVE O SREDNJOJ EVROPI
1. Srednja Evropa viđena iznutra
`Neizlečiva nostalgija za Zapadom`
Odbačeni Istok
Mržnja prema sebi
Mesto i slika Austrije
Kulturne razmene
Granice i predstave o teritoriji
Nacionalni stereotipi

2. Srednja Evropa kakvom je drugi vide
Evropeizacija Srednje Evrope
Mitteleuropa: nemačka ili austrijska vizija?
Ruska vizija: panslavizam i slavenofilija
Francuska vizija
Italijanska vizija
Vizija istoričara

III DEO - POLITIČKE KULTURE SREDNJE EVROPE
1. Nacionalni liberalizam ili liberalni nacionalizam?

2. Mit federalizma
Prethodnici 1848. godine
Federalizam kao spas Habzburškog carstva
Federalizam posle 1914. godine
Novo kreiranje Srednje Evrope između dva rata
Federalizam između dva totalitarna režima
Socijaldemokratija i austroslavizam
Agrarni socijalizam
Socijalno hrišćanstvo
Specifični fašizmi Srednje Evrope
Novi mit: `treći put`
Uloga disidenata i novo otkrivanje Srednje Evrope

Zaključak
Bibliografija
Indeks imena


`Knjiga Srednja Evropa spada u red istoriografskih sinteza – obimnih studija, koje omogućavaju dubinske, komparativne uvide u složenost različitih istorijskih i kulturnih nasleđa. U trenutku kada se postavlja pitanje granica ujedinjene Evrope i dometa njenih ambicija, ovom se knjigom čini pokušaj preispitivanja položaja Srednje Evrope unutar evropskog konteksta. Naš današnji stav prema njoj i dalje je pod uticajem hladnog rata koji je učinio da Srednja Evropa izgubi nekadašnje mesto u evropskoj slici. Knjiga na inovativan način spaja dve oblasti interesovanja autorke – istoriju ideja i istoriju međunarodnih odnosa. Konačno, na svojevrstan način osvetljena je i srpska istorija, sagledana iz perspektive Srednje Evrope.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Catherine Horel Cette Europe qu`on dit Centrale Konrad Adenauer Aleksandar Karađorđević Pal Auer Mihail Bakunjin Ištvan Betlen Bethlen Istvan Oto Fon Bizmark Otto Von Bismarck Erhard Buzek Busek Franc Verfel Franz Werfel Karol Vojtila Roman Dmovski Dmowski Mikloš Moric Esterhazi Esterhazy Jožef Etveš Jozsef Eotvos Ignac Zajpel Ignaz Seipel Oskar Jasi Oszkar Jackh Josip Jelačić Karlo Mihalj Karolji Žorž Klemanso Georges Clemenceau Đerđ Konrad Gyorgy Lajoš Košut Lajos Kossuth Rihard Kudenhof Kalergi Milan Kundera Fridrih List Friedrich Klaudio Magris Claudio Tomaš Masarik Masaryk Garrigue Đuzepe Macini Giuseppe Mazzini Klemens Meternih Clemens Metternich Vladimir Mečijar Česlav Miloš Czeslaw Milosz Adam Mihnjik Michnik Adam Mickjevič Bernar Mišel Bernard Michel Benito Musolini Mussolini Imre Nađ Nagy Ištvan Nađatadi Sabo Istvan Nagyatadi Szabo Napoleon Fridrih Nauman Friedrich Naumann Nikolaj Romanov Herman Onken Viktor Orban František Palacki Palacky Jan Patočka Aurel Popoviči Stjepan Radić Karl Rener Renner Ladislav Riger Rieger Hubert Ripka Jozef Rot Joseph Roth Ervin Sabo Szabo Ferenc Salaši Szalasi Sveti Stefan Josif Visarionovič Staljin Andre Tardje Tardieu Laslo Teleki Josip Broz Tito Aleksis De Tokvil Alexis Tocqueville Franjo Tuđman Leo Tun Thun Franc Tun Franz Ferdinand Austrijski Franc Ferdinand Franja Josif Julijus Frebel Julius Frobel Vaclav Havel Oskar Halecki Peter Hanak Elemer Hantoš Johan Gotfrid Herder Johann Gottfried Herder Adolf Hitler Mikloš Horti Mklos Horthy Milan Hodža Štefan Cvajg Stefan Zweig Adam Čartorijski Czartoryski Feliks Švarcenberg Felix Schwarzenberg Karl Šlegel Schlogel