Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-7956-111-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NIKOLA SAMARDŽIĆ

LIMES - istorijska margina i poreklo posebnosti Jugoistočne Evrope

Izdavač - Heraedu, Beograd

Godina - 2017

358 strana

22 cm

Edicija - Vrt

ISBN - 978-86-7956-111-4

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
UVOD

GRANICE ISTORIJE
1. Morfologija istorijskog neuspeha
2. Poreklo samoće: istorijski i antropološki prostor
3. Turski Limes
4. Prva balkanizacija Jugoistočne Evrope
5. Ideja i traume nacionalnih granica
6. U svetskom metežu, na evropskoj periferiji
7. Stvarnost i fikcija kulturnih razlika i jugoslovenski debakl
8. Komunizam i nacionalizam

MATERIJALNA KULTURA, KONJUNKTURA, SVAKODNEVICA
1. Politička i tržišna struktura nejednakosti
2. Konsolidacija `Evrope` i „zla kob` Balkana
3. Intimna prošlost `srednjih vremena`

LIMES, PERIFERIJA I POREKLO EVROPSKE IDEJE
1. `Prva` Evropa
2. Sazrevanje uverenja o evropskom jedinstvu.
3. Marginalizacija balkanskog prostora

PREGOVORI, RAZGRANIČENJA I MEĐUNARODNO PRAVO
1. Nova struktura i nove granice Jugoistočne Evrope 1521-1683.
2. Karlovački mir 1699.
3. Požarevački mir 1718.
4. Beogradski mir 1739.

IZ HRONIKE `SREDNJIH VREMENA`: BAJO NIKOLIĆ PIVLJANIN
1. Na granici Turske i Venecije
2. Hajdučija, hajduci i trauma kolektivne identifikacije
3. Harambasca maggiore
4. Glava Baje Pivljanina

`CHERCHEZ LA FEMME`: ULOGA MAJKE U TRADICIONALNOM DEVIJANTNOM PONAŠANJU PREDMODERNOG JADRANSKOG ZALEĐA JUGOISTOČNE EVROPE
1. Capo & consigliere
2. Struktura matrijarhata
3. Mafiosi
4. Terrible Mother?

RUSKI MIT U SRPSKOJ ISTORIJI

BALKANSKA KRIZA I PRVI SVETSKI RAT

TITOV REŽIM I JUGOSLOVENSKA KULTURA: REPRESIJA, KONSOLIDACIJA, KOLABORACIJA

IDEJE ZA SRPSKU ISTORIJU: OBRASCI I POSEBNOST

ISTOČNA EVROPA NAKON 1989. I 2004: NOVA ZNAČENJA I STVARNI PREOBRAŽAJI
1. `Istok” i `Zapad`: stvarnost, mit, konvencija?
2. Istočna Evropa: stalna ili privremena?
3. `Povratak Evropi?`

O nastanku ove knjige
Indeks važnijih pojmova i imena


`Limes prožima istoriju Jugostočne Evrope. Dimenzija granice civilizacija te osećaj rubnog prostora između Istoka i Zapada neprestano se ponavljaju kroz antropologije i kulture ovoga dela Evrope, kroz uzdizanje i pad država i naroda, u tokovima dva milenija prošlosti. Nikola Samardžić uspeo je dati ubedljivu sintezu u kojoj istorija postaje jedini verodostojan pristup dubinskoj spoznaji Balkana, njegovog bivstva i smisla, sintezu doslednu (još uvek) postmodernog vremena u kojem živimo. (Profesor Eđidio Ivetić, Padova)

Nikola Samardžić u jedanaest tematskih celina ispituje istorijske uzroke relativnog zaostajanja Jugoistočne Evrope u odnosu na evropski razvoj u razdoblju rane i zrele moderne istorije. Teme se odnose na strukture svakodnevice, analizu mentaliteta, mesto Jugoistočne Evrope u razvoju ranog kapitalizma, mirovne ugovore i fenomene granica i razgraničenja, na koncepte jezgra i periferije.

Centralni motiv ove studije je uloga granice koja je bila jedan od retkih trajnih činilaca, zajedno s reljefom i klimom, u preobražajima koji su dopuštali da se Jugoistočna Evropa poredi s geografski sličnim prostorima poput Apeninskog ili Iberijskog poluostrva, čiji je razvoj autor istraživao u nekoliko studija o italijanskoj i španskoj istoriji 16. i 17. veka. Od posebne je važnosti uporedna analiza evropskih sistema u periodu 16–20. veka u smislu odnosa centra i periferije, istorijske i kulturne dinamike čije proučavanje privlači sve više pažnje savremene evropske istoriografije, sagledane prvenstveno u zavisnosti od relativne snage svojih administracija i razvoja ekonomije.

Studija je u zaključnim razmatranjima posvećena političkim i kulturnim identitetima Jugoistočne i Istočne Evrope nakon pada Berlinskog zida 1989. kada su se istočne evropske periferije počele uključivati u procese demokratizacije, integracije i intenzivnih ekonomskih promena. (Profesor Vlada Stanković, Beograd)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.