Godina izdanja: 1994
ISBN: 86-7963-010-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvano.

Autor - osoba Slapšak, Svetlana, 1948-
Naslov Ogledi o bezbrižnosti : srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat / Svetlana Slapšak
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1994
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1994 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 204 str. ; 20 cm
(broš.)
Predmetne odrednice Intelektualci -- Nacionalizam -- Srbija
Intelektualci, srpski -- Rat -- Jugoslavija
Jugoslavija -- Raspad -- 1991-1994

SADRŽAJ
Uvod, ili protiv nostalgije 7
Mehanizam stvaranja stereotipa: Politikina rubrika „Odjeci i reagovanja”, januar–juni 1990. 11
Srpske alternative: ima li ih? 31
Dve neobjavljene kritike 44
Kako je počelo 57
Odsustvo prostora: književnost Milorada Pavića 69
Instantni i distantni disidenti 78
Republikanci 83
Pretorijanci 86
Udarac elitnom nacionalizmu 89
Timor mortis Slobodana Selenića i jednoznačnost 94
Saputnička proza: „Lagum” Svetlane Velmar-Janković 100
Vemik Dobrice Ćosića: najveći i najslabiji 110
Kritika i moć: kritika Predraga Palavestre 121
Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću 127
Kultura denuncijacije 132
Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe? 137
Fijakerska logika na pilećim nogama: misao i delo Željka Simića 145
Akademska prevara 150
Srpski pisci, od davnina za ili protiv 158
Smrt jezika smrti 166
Nacionalna izdaja 171
Pisci i dijalog 174
O srpskim ratničkim tradicijama 178
Nova pesnica 181
Mleko je oganj na kome ključa život: papa i Košta Čavoški 185
Zdravo domoljublje, kao takvo: odgovor Kosti Čavoškom 190
Ogled o bezbrižnosti 194
San o kritici 200

Napomena: Tekstovi u knjizi su, ako nema oznake o vremenu pisanja ili objavljivanja, dosad neobjavljeni. Najveći deo tekstova objavljen je u „Vremenu”, pojedini u „Književnoj reči”, „Književnim novinama”, „Borbi”, „Republici” i stranim časopisima.
Autor


Svetlana Slapšak (1948, Beograd), klasičnu gimnaziju završila je u Beogradu, gde je diplomirala, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je jedna od troje urednika satiričnog časopisa studenata Filozofskoga fakulteta u Beogradu Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem, 1970. Pasoš oduzet od 1968. do 1973, pa ponovo 1975–1976. i 1988–1989. Saslušavana, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Dobila je univerzitetsku stipendiju kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu 1972–1988. Optužena u sudskom procesu posle denuncijacije iz Instituta, izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja organizovanog u Institutu, na sudu oslobođena svake krivice (1988). Predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije 1986–1989, sastavila i izdala preko pedeset peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila je članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila 1993, posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima.
Sa mužem Božidarom vodila mirovne akcije od 1986. i za vreme rata pružila gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama, organizovala sa njima letnju školu za bosanske izbeglice-tinejdžere (1993), koja se zbog velikog zanimanja od prvobitne tri nedelje produžila na četiri meseca. Nekoliko polaznika se zatim upisalo na univerzitete u Sloveniji. Izbačena iz UKS-a 1996, kako je navedeno – zbog negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Sastavila knjigu o dečjim pravima na bosansko-srpsko-hrvatsko-crnogorskom i na slovenačkom, koja je razdeljena svim osnovnim školama i centrima za izbeglice u Sloveniji. Knjiga je prevedena na romski jezik 2006.
Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (od 2003), koordinator studijskih programa na ISH-u (Institutum Studiorum Humanitatis), postdiplomskog fakulteta za humanistiku u Ljubljani (od 1997), dekanka ISH-a (2003–2013). Penzionisana 2014. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je predavala srpsku i hrvatsku književnost (1985–1992) na slavistici i Balkanske žene (1995–2012) na sociologiji kulture. Glavna urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš“ u Ljubljani (2009–2013), umetnička direktorka SKC „Danilo Kiš“ od 2013, direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani (2009).
Nagrade: „Miloš Crnjanski“ za knjigu eseja 1990; American PEN Freedom of Expression Award 1993; Helsinki Watch Award 2000; Helen Award, Montreal, 2001; Nagrada „Mirko Kovač“ za knjigu eseja 2014.
Objavila (napisala i/ili uredila) preko šezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda), preko hiljadu petsto eseja, jedan roman, dve drame, libreto, nekoliko komada za Karađoz – pozorište senki, koje je uvela u Sloveniju, prevode sa grčkoga, novogrčkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovenačkoga. Pisala je kolumne u Književnoj reči, Teleksu, Vremenu, Nezavisnom i drugim časopisima, kao i na portalu Peščanik. U mariborskom Večeru piše rubriku jednom nedeljno već osamnaest godina. Novije knjige: Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov, Ljubljana, Narodna galerija, 2011; Mikra theatrika: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (Knjižnica Mestnega gledališča ljubljanskega, zv. 156), Ljubljana, 2012; Zelje in spolnost: iz zgodovinske antropologije hrane, Beletrina, Ljubljana, 2013; Antička miturgija: žene, XX vek, Beograd, 2013; Leteći pilav: antropološki eseji o hrani, XX vek, Beograd, 2014; Kuhinja z razgledom, Goga, Novo Mesto, 2016, Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti, Prosvjeta, Sarajevo, 2016.
Za roman Ravnoteža (Laguna) dobila je Vitalovu nagradu za 2016. godinu, a 2017. dobila je Nagradu mira ženskog odbora slovenačkog PEN-a. Godine 2018. objavila je roman Škola za delikatne ljubavnike.

MG P56