Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski

У овој вредној студији др Александра Пећинар покушава да расветли неке непознате димензије периода непосредно након Првог светског рата на Балкану, а посебно у релацијама две пријатељске, суседне земље, тадашње Краљевине СХС и Грчке. У хронолошким оквирима ове студије, дакле у међуратном периоду од 1919. до 1924. који се пре свега може окарактерисати као период „дипломатске борбе за границе условљене војним фактором”, ратни сукоби били су окончани само у Европи, док су се у Русији савезничке трупе бориле до 1919, у Персији до 1921, а у Малој Азији непријатељства су трајала до септембра 1922. године. Ово транзитно време, окарактерисано разарањем утицајних царстава и накнадном реконструкцијом Европе, Балкана и Средњег истока, никако није било период мира, већ један интензиван период поновног формирања граница и сфера утицаја. У том смислу испитивање скоро истовремених процеса стварања и јачања позиције Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца наспрам свог јужног суседа Грчке, узрока малоазијске експедиције и грчког ангажмана у њој, као дела укупне британске спољнополитичке концепције у међуратном периоду, али и настанка руске емиграције и улоге бољшевичког фактора у редефинисању позиције великих сила на Блиском и Средњем истоку, указује и наглашава важност догађаја уско у вези са британским утицајем, сложеном руском позицијом, српско(југословенско)-грчким и италијанско-грчким осцилирајућим релацијама, али и италијанско-југословенским, као и италијанско-француским анимозитетом у источном Медитерану. Компонента војне моћи овде се сада већ појављује као незаобилазан предуслов за формирање тадашње геополитичке стварности Балкана, источног Медитерана и Блиског истока.

300 стр, илустровано