ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dragutin D. Nikolić - Stojan Protić ili Onaj koji je imao pravo


Nova Iskra, Beograd 1993. godine na 84. strane.



Knjiga je odlicno ocuvana.



Stojan M. Protić (Kruševac, 16/28. januar 1857 — Beograd, 28. oktobar 1923) je bio srpski političar, državnik i publicista, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke u Srbiji. Više puta je bio ministar finansija. Posle Prvog svetskog rata obrazovao je prvu vladu Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i bio je prvi njen premijer.

Za mesto lidera Radikalne stranke sukobio se sa Pašićem, ali je izgubio i vođa stranke je postao Pašić. U Hrvatskoj i Sloveniji se verovalo da se razišao sa radikalima jer je bio prijatelj Hrvata i Slovenaca, ali ispostavilo se da je to mišljenje bilo pogrešno jer se on kao i većina radikala zalagao za Veliku Srbiju.


Izdavao je i uređivao časopis „Delo“ i list „Odjek“ i napisao je odgovor na austrougarski ultimatum Srbiji 1914. godine.

Stojan Protić je napisao sledeća dela: „O Makedoniji i Makedoncima“ (1880), „Albanski problem i Srbija i Austrougarska“, „Srbi i Bugari u Balkanskom ratu“, „Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske“..

Majski prevrat 1903. godine srušio je dinastiju Obrenovića i doveo do velikog zaokreta Srbije. Bilo je to vreme dominacije radikala koji su pod demokratski nastrojenim vladarima Karađorđevićima pokazali svoje mogućnosti. Pred oslobodilačke ratove Srbije državu su uređivali i pripremali, kao elitna `kumovska` trojka, Laza Paču, Andra Nikolić i Stojan Protić. Protić je od početka 20. veka napravio impresivnu državničku karijeru. On je neprekidno, sve do posleratnog raskola u Radikalnoj stranci (odnosno razlaza sa Pašićem) na mestu gde se donose najvažnije državne odluke. Postao je ministar unutrašnjih dela krajem maja 1903. godine i njegova je velika zasluga što je u državi učuvan red, pa Austrougarska nije imala povod da okupira srpske pogranične krajeve.[8] Od 29. maja 1903. do 16. maja 1905. bio je ministar unutrašnjih dela u vladama Jovana Avakumović, Save Grujića i Nikole Pašića i ponovo od 17. aprila 1906. do 30. maja 1907. u Pašićevoj vladi. Od 11. februara 1909. do 8. maja 1912. bio je ministar finansija u koncentracionoj vladi Stojana Novakovića i u dve sledeće vlade Nikole Pašića i Milovana Milovanovića, i istovremeno zastupnik ministra unutrašnjih dela u Pašićevoj vladi od 12. septembra 1910. do 25. juna 1911.

Za ministra unutrašnjih dela ponovo je izabran od 30. avgusta 1912. do 22. novembra 1914. Ministar finansija drugi put je bio od 10. juna 1917. do 20. decembra 1918. i paralelno sa tim bio zastupnik ministra inostranih dela od 3. novembra do 20. decembra 1918.