Izdavač: Ostalo
Žanr: Ostalo, Pop
Tip: SP
Poreklo: Strani izvođač

INTERNACIONALA I HIMNA SOVJETSKOG SAVEZA (INSTRUMENTALNE VERZIJE)
Vinil 5-,4+ (vizuelna ocena).ZVUK ODLIČAN
Omot 4+

Большой Симфонический Оркестр Всесоюзного Радио - Интернационал

Label:
Мелодия – 33Д 00014457—58
Format:
Vinyl, 7`, Mono, 33 ⅓ RPM, Repress
Country:
USSR

Genre:
Brass & Military
Style:
A Государственный Гимн Советского Союза
Music By – А. В. Александров*
B Интернационал
Music By – П. Дегейтер*
Record Company – ВФГ `Мелодия`
Pressed By – Апрелевский Завод Грампластинок
Conductor – В. Небольсин* (tracks: B), Н. Аносов* (tracks: A)
Orchestra – Симфонический Оркестр Всесоюзного Радио*

Internacionala (franc. L`Internationale) je himna međunarodnog radničkog pokreta. Naziv je dobila po Prvoj internacionali, međunarodnom udruženju radnika osnovanom 1864. godine. Originalni tekst na francuskom napisao je 1870. godine Eugène Pottier (kasnije član Pariške Komune), a uglazbio je Pierre Degeyter 1888.

Internacionala je postala himna čitavog levog spektra političkih pokreta, koji uključuje komuniste, socijaliste, anarhiste i socijaldemokrate te je prevedena na mnoge jezike. U prvoj polovici 20. stoljeća bila je zabranjena u mnogim europskim zemljama, uključujući Kraljevinu Jugoslaviju,[1] zbog stihova koji potiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se pjeva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz sljepoočnicu. Tokom narodnooslobodilačke borbe je izvođena uglavnom u svečanim prilikama, prilikom obeležavanje nekih godišnjica, otvaranja zasedanja i slično.[2]

Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamjenjena Himnom Sovjetskog Saveza te postala partijska himna KPSS. Prvu rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Kots 1902. godine i sastojala se od 3 kitice i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepjevana