Chameleon i Watermelon Man su dva značajna dela Herbieja Hancocka, koja predstavljaju ključne tačke u njegovoj karijeri i razvoju jazza.

Watermelon Man je prvobitno napisan 1962. godine za Hancockov debi album *Takin` Off*. Ova kompozicija je brzo postala jazz standard, poznata po svojoj kombinaciji hard bop stila i afro-kubanskih ritmova. U ovoj verziji, Hancock je koristio klasične jazz instrumente, uključujući trubu i tenor saksofon, dok su solisti Freddie Hubbard i Dexter Gordon dodali svoj pečat. Popularnost pesme dodatno je povećala verzija Mongo Santamaríe, koja je postala hit na pop chartovima.

Hancock je 1973. godine ponovo snimio Watermelon Man za svoj album *Head Hunters*, transformišući ga u funk klasik. Ova verzija koristi sintisajzere i karakterističan ritam koji se oslanja na afroameričke muzičke tradicije. U ovoj interpretaciji, Hancock je dodao inovativne elemente, uključujući zvukove koji imituju pygmejsku muziku, što dodatno obogaćuje kompoziciju.

Chameleon, takođe sa *Head Hunters*, predstavlja još jedan vrhunac Hancockove karijere. Ova pesma je poznata po svom složenom ritmu i bogatom aranžmanu, koji kombinuje jazz sa funk elementima. U ovoj kompoziciji, Hancock koristi klavinet kako bi stvorio prepoznatljiv zvuk koji se oslanja na ritmičku interakciju između različitih instrumenata.

Oba dela su ključna u razvoju muzike 1970-ih godina, pokazujući Hancockovu sposobnost da inovira unutar jazza dok se povezuje s popularnim muzičkim trendovima. Njihova trajna popularnost i uticaj na druge muzičare govore o njihovoj važnosti u istoriji muzike.