Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-86563-84-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Filozofski fakultet 2011 225 strana

odlična očuvanost

Među otvorenim pitanjima u vezi sa profesijom nastavnik i obrazovanjem nastavnika, kao jedno od najaktuelnijih i istovremeno najmanje razjašnjenih, može se uočiti razumevanje koncepta refleksivne prakse. Postoje ozbiljni pedagoški razlozi da se ovaj koncept istraži:

još uvek nisu dovoljno raširena saznanja o konceptu refleksivne prakse u našoj stručnoj i naučnoj javnosti,
ne postoje sistematični pregledi i kritičke analize različitih shvatanja refleksivne prakse,
nisu dovoljno ispitane mogućnosti obrazovanja za refleksivnu praksu i nema pregleda različitih ideja o tome.

Osim potrebe detaljnijeg objašnjavanja značenja ovog konstrukta (ili njegovih različitih značenja), potrebno je njegovo kritičko preispitivanje i istraživanje brojnih pitanja u vezi sa obrazovanjem koje bi trebalo da obezbedi da refleksivna praksa postane način rada nastavnika.

-------------------------


U dosadašnjoj pedagoškoj literaturi i istraživačkoj praksi u nas, proučavanja profesije nastavnik i obrazovanja za ovu profesiju su sporadična i nesistematska, a to posebno važi za problematiku refleksivne prakse. U takvom kontekstu, monografija Lidije Radulović Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu, već zbog same tematike, predstavlja značajan i pionirski poduhvat u našoj sredini. U njoj se po prvi put kod nas sistematski razmatra sam konstrukt refleksivne prakse i nudi obuhvatan prikaz, kritička analiza i klasifikacija različitih shvatanja odnosno upotrebe tog konstrukta. U celini rukopis monografije predstavlja izuzetno studiozan, po tematici pionirski, a po pristupu i rezultatima originalan rad, čiji se značaj ogleda kako u naučnom doprinosu modernom zasnivanju cele jedne pedagoške discipline /područja kako je obrazovanje nastavnika/, tako i u stručno-praktičnom unapređenju i reformi univerzitetskog obrazovanja nastavnika u nas.

Prof. dr Mirjana Pešić (iz recenzije)


Lidija Radulović je docent u Centru za obrazovanje nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nastavnik je za pedagoško-didaktičke predmete u inicijalnom obrazovanju budućih nastavnika predmetne nastave i za više predmeta na osnovnim i doktorskim studijama Odeljenja za pedagogiju. Objavila je samostalnu monografiju Seoska škola kao posrednik kulture (1996), više koautorskih monografija i priručnika (Modeli različitih oblika predškolskog vaspitanja – 1989, Pedagogija u akciji – 1998. i 2003, Kako možemo zajedno, priručnik za voditelje radionica iz oblasti obrazovanja za prava deteta i dečje participacije – 2000, Vodič za nastavnike „Građansko vaspitanje`za 2. razred srednje škole – 2002, Mentor i pripravnik: vodič za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, 2009), kao i samostalnih i koautorskih članaka u naučnim zbornicima i časopisima. Bavi se istraživanjem problema profesionalizacije nastavničke delatnosti, obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika.