Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Advaita vedanta – Sri Atmananda Krišna: 132 str. 1030 din.
Sri Ananda Wood
ADVAITA VEDANTA
Uĉenje Sri Atmananda Krishna Menona
(1883 - 1959)
o Advaita Vedanti
Ovo znaĉajno delo obuhvata sledeće teme:

Univerzalno i individualno –
„kosmološka‟ i „direktna‟ staza.
Tri stanja – istraţivanje iz
svakodnevnog iskustva.
Ja sam „svest‟ („Prajnyanam asmi‟).
Svedoĉenje misli – promena i
nepromenljivo. Svest i prosvetljenje.
Pamćenje. Viši i niţi razum. Razumnost.
Komentari dubokog spavanja.
Svi objekti pokazuju na svest –
Egzistencija ima sedište.
Sreća – ne u predmetima ili umu,
nego koja dolazi kroz pravo ja. Ljubav i
devocija.
Pozadina gde se sva iskustva
javljaju, borave i išĉezavaju.
Odgovori na neka pitanja.
Prakriya 1
UNIVERZALNO I INDIVIDUALNO
U uvodu za Atma Darshan (strana 2), Shri Atmananda
kaţe:
”Od dva nacrta mišljenja, naime onog koji dovodi
individualno pod univerzalno i univerzalno pod individualno,
ovde je usvojen drugi.”
Na ovaj naĉin je naĉinjena razlika izmeĊu dva
pristupa realizaciji, koje je Shri Atmananda zvao „kosmiĉki‟ i
„direktni‟. U „kosmiĉkom‟ pristupu, „individualna osoba‟ ili
„jiva‟ se smatra nepotpunim delom obuhvatnog univerzuma.
Otuda je pristup opisan kao „dovoĊenje individualnog pod
iniverzalno‟. Ovo zahteva proširenje razmatranja na
univerzalno funkcionisanje – kojim vlada svemogući „Bog‟,
ili koji izraţava sveobuhvatnu realnost, koja je nazvana
“brahman”.
Bukvalno „brahman‟ znaĉi „proširen‟ ili „veliki‟. Kada
ono što se razmatra postane prošireno, izvan svih ograniĉenja
našeg fiziĉkog i mentalnog viĊenja, taj brahman je realizovan.
Takvom širenju moţe se pristupiti kroz razliĉite veţbe koje su
bile propisane za proĉišćenje sadhakinog karaktera od
pristrasnosti i neobjektivnosti ega. Posebno postoje etiĉke
veţbe koje oslabljuju egoizam; ima devocijskih veţbi koje
kultivišu predanost oboţavanom boţanstvu; a postoje i
meditativne veţbe koje bacaju um u posebna samadhi stanja
gde se uobiĉajena ograniĉenja rastvaraju u jako opseţnoj
zadubljenosti.
Kroz takve propisane veţbe, sadhaka moţe biti daleko
objektivniji, i na taj naĉin zadobija mnogo šire, i mnogo
obuhvatnije razumevanje sveta. Uĉitelj moţe shodno tome da
pripremi sadhaku, kroz jako prošireno razumevanje sveta, pre
usmeravanja istraţivanja koje se odraţava u nedualnoj istini.
Ova kosmološka staza obuhvata karakteristiĉni stav vere i
poslušnosti, prema tradiciji koja je propisala veţbe za širenje
uma i proĉišćavanje. Prema tome, toj stazi je bilo dato
istaknuto mesto u tradicionalnim društvima, koja su bila
organizovana na osnovi pokoravanja veri.
U „direktnom‟ pristupu, uĉitelj smesta rukovodi
misaonim istraţivanjem, iz uĉenikovog aktuelnog viĊenja
sveta i liĉnosti. Na uĉenikovoj strani, istraţivanje zavisi od
iskrenog zanimanja za istinu, dovoljnog da ide direktno s
dubokim skeptiĉnim i nepokolebljivim istitivanjem
ukorenjenih verovanja, od kojih zavise uĉenikovo
razumevanje sebe i viĊenje sveta. Ovo poziva na nezavisno
drţanje – da se ne uzimaju stvari na poverenje, nego da je
bolje postavljati pitanja i otkriti stvari za sebe.
Tradicionalna društva su takvo nezavisno ponašanje
javno spreĉenavala zbog straha od destabilizacije pokorne
vere koja je bila potrebna za odrţavanje njihovog društvenog
reda. Prema tome, postojala je tendencija da se direktni
pristup donekle drţi skrivenim, daleko od opaţanje obiĉnih
ljudi. Kao na primer, skeptiĉna pitanja o upanišadama su
donekle drţana skriveno, do njihovog objavljivanja u
poslednja dva veka.
U modernom svetu, mi smo razvili razliĉite vrste
društvenog ţivota - gde je obrazovanje daleko šire
rasprostranjeno, a nezavisno ispitivanje se ohrabruje od
njegovih najranijih stadijuma. Stoga je prirodno da je „direktan put‟ ili „vicara marga‟ postao svima dostupan, i
veoma slavan kroz Ramanu Maharshija.
U Šri Atmanandinim uĉenjima, postoji nastavak tog
trenda prema nezavisnom ispitivanju, od strane individualnog
sadhake. Ovde reĉ „individualna osoba‟ ili “jiva”‟ smatrana je
kao varljiva pojava koja zbunjuje biće i liĉnost. Ispitivanje je
direktno okrenuto unutra, reflektujući se natrag od fiziĉkih i
mentalnih priloga do najunutarnjije1
istine o sebi ili „atmanu.‟
Pitanja okrenuta prema njihovim vlastitim preuzetim
verovanjima, koja drţe kao sigurno um i telesno posredništvo,
pokazuju nam neki spoljašnji svet. Reflektujući se natrag od
uma i telesnog spoljašnjeg posredovanja, istraţivanje se vraća
do direktnog samosaznanja iz najdubljeg centra iskustva,
odakle je istraţivanje došlo.
Kada se istraţivanje obrne unutra, sva posmatranja,
zapaţanja i interpretacije univerzuma se takoĊe vraćaju natrag
unutra, do najunutarnjijeg centra koji je istinski individualan.
Sva opaţanja, misli i osećanja moraju se vratiti tamo natrag,
pošto su oni interpretirani i usvojeni u trajnom znanju. Otuda
je ovaj pristup opisan kao pristup „dovoĊenja univerzalnog
pod individualno‟.
Ukratko; Šri Aurobindovo uĉenje je zapoĉelo s
direktnim istraţivanjem u „atmanovoj‟ strani jednaĉine „atman
= brahman‟. Istraţivanje je epispemološko, ipitujući pitanje
‟šta jeste‟ uz pomoć pitanja: „Kako je to saznato?‟ Ispitujući
svaki predmet s unutrašnje taĉke gledišta saznanja sebe,
potpuna realnost sveta je svedena na nedualni svest, gde se
sopstvo i realnost (atman i brahman) nalaze (kao) identiĉni.