Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dimenzije joge – Sri Kumarsvamiđi: 100 str. 850 din.
Sri Kumarsvamiđi
DIMENZIJE JOGE
MAHATAPASVI
ŠRI KUMARSVAMIĐI
DIMENZIJE JOGE
Predgovor
Knjiga dimenzije joge je iskren pokušaj istraţivanja joge i svih
njenih oblika. Joga ĉoveka uĉi umetnosti ţivljenja u skladu sa
Beskonaĉnim, ispunjavajući tako njegovu veĉnu ĉeţnju da
bude beskonaĉan u svim dimenzijama svog bića. Kako nauka i
filozofija, tako i joga igra vaţnu ulogu u ljudskom ţivotu. Ona
budi svest i veru u više ţivotne vrednosti, omogućava
pojedincu da ovde i sada spozna skrivene mogućnosti duše i
podstiĉe univerzalnu ljubav.
Šiva-joga, ĉiji je cilj da probudi pinealnu ţljezdu, jeste
jedinstvena tehnika, jer je laka, jednostavna i nauĉno
potvrĊena. Pinealna ţljezda je poznata pod nazivom puruša
mani ili kamen mudraca koji gvoţĊe pretvara u zlato. Jednom
kada se probudi i nesmetano radi, pinealna ţljezda
transformiše ĉovekovu niţu i manje vrednu prirodu u boţansku
prirodu. Reĉeno savremenim nauĉnim jezikom, pinealna
ţljezda je ispunjena peskovitom supstancom koja se sastoji od
karbonata, kreĉa i fosfata. Otuda je njen naziv kamen, dok je u
alhemiji priznata kao simbol u obliku kamena mudraca.
Pinealna ţljezda je Petar1
iz Novog Zaveta, na kome se temelji
crkva ili zajednica, a to znaĉi da je istinsko jedinstvo moguće
samo onda kada se otvori treće oko.
Ova knjiga je riznica mudrosti. Šta je mudrost? Mudrost je
zdrav razum u neuobiĉajenoj meri. Mudrost je opaţati sa
jednim otvorenim okom i biti odvojen od sveta, ali ne
neprijateljski raspoloţen prema njemu, sticati nova iskustva, trpeti patnje, ali ni za trenutak ne zaboraviti da su prolazne.
Kraj ţivota nije frustracija nego ispunjenje, vrhunac mudrosti.
Iskazujem zahvalnost svim autorima ĉijim delima sam se
iscrpno sluţio.
PRVI DEO
Prvo poglavlje
KORACI U ŠIVA-JOGI
Danas je opšte prihvaćeno da joga predstavlja jednu od
najstarijih i najbogatijih tradicija ĉoveĉanstva. Sasvim je
verovatno da je osnovana još pre 5000 godina, za vreme
civilizacije u dolini Inda. Natpisi pronaĊeni u Mehenjo Darou i
Harapi prikazuju boga Šivu u sedećem joga poloţju. Izraz
Minakana, koji se povezuje s tim natpisima, ukazuje na drevni
karakter jogijske discipline. U tom drevnom vremenu, jogiji,
ĉuveni po svom asketizmu i disciplini, bili su poznati pod
imenom Mine. Uĉeni Mini su stanovali u pećinama i bili su
pokrovitelji Šiva-joge.
Šiva-joga je drevna, demokratska i nauĉna. Istorija Šiva-joge je
stara preko 5000 godina i potiĉe iz doba kalkolitika.2 Ona je
demokratska, jer mogu da je veţbaju svi, bez obzira na kastu,
boju koţe, versko uverenje, poloţaj, ţivotno doba, pol i sluţbu,
a nauĉna zato što se zasniva na zakonima svetlosti i
elektriciteta.
Ĉovek poseduje organe sluha, vida, dodira, ukusa i mirisa.
Sliĉno tome postoji i organ misli, a to je pinealna ţljezda.
Svakako, ona je uspavana, ali njena aktivnost moţe da se
podstakne. Kada se pinealna ţljezda podstakne na rad snaga
misli se diţe na n-ti stepen i zapoĉinje da funkcioniše
kosmiĉka inteligencija. Nauĉnici tvrde da je pinealna ţljezda
ostatak zakrţljalog trećeg oka. Adepti tvrde da je embrionalna i
sposobna za dalji razvoj. Ceo proces Šiva-joge zamišljen je s
ciljem da se netremiĉnim gledanjem u Lingu ostvari razvoj uspavane pinealne ţljezde. Unutrašnja stanja svesti se postiţu
razliĉitim brzinama vibracija. Ono što nam promakne u
laganom postojanom hodu, sposobni smo da dohvatimo kada
ubrzamo korak. Poput strasti, i percepcije mogu biti jaĉe ili
slabije izraţene. Ukoliko su jaĉe, dobićemo nagoveštaj
kosmiĉke svesti. Pesnici, slikari, muziĉari i mistici ĉesto imaju
priliku da iskuse bljesak kosmiĉke svesti. Progresivnim
širenjem svesti ili iznenadnim svetlećim skokom iznad sebe
samih, u stanju smo da se popnemo na vrh kosmiĉke svesti.
Šiva-linga omogućava ĉoveku da se popne na vrh kosmiĉke
svesti, gde više ne razmišlja o svemiru, nego zajedno sa
svemirom ţivi u skladu s njegovim ritmiĉkim otkucajima.
Savremena psihologija istraţuje pitanje da li je postojanje, ĉiji
je površinski pojavni oblik budni ţivot, svesno ili nesvesno.
Ako je nesvesno, ne moţemo da se nadamo da će nas obasjati
skrivena svetlost, jer ona ne postoji, niti ćemo moći da
otkrijemo tajne njene snage. Ako je svesno, pred nama se
otvara dublja, uzvišenija i moćnija svesnost nego što je
površinsko jastvo, otvara se beskonaĉni vidik samorazvoja dok
ĉoveĉanstvo koraĉa u susret neslućenim mogućnostima.
Drevna indijska joga je spoznala istinu o svesnom za razliku
od nesvesnog. Joga razlikuje tri stupnja svesti – obiĉnu svest,
podsvest i nadsvest. Izvor i temelj postojanja nije nesvesno,
nego nadsvesno ĉija je kreativna reĉ Aum (Om)3
, pranava,
veĉno da, neprekidno izgovarano u dubinama boţanske
prirode. To je okultno znaĉenje ĉinade. Ĉinada nije fiziĉki
zvuk koji proizvodi zvuĉna viljuška, niti je to unutrašnji zvuk
koji ĉujemo ako zatvorimo oĉi. Ĉinada je spanda, veĉno
kretanje logosa u boţanskim dubinama Apsolutnog.
Da bi podstakao na aktivnost više astralno ĉulo, jogi usmerava
paţnju na pranavu ili Om i svu svoju snagu saţima u središtu
izmeĊu obrva. Astralno ĉulo je okultno ĉulo, nazvano je šestim ĉulom, koje zraĉi duhovnost. Ono je simbol zauvek budnog
oka Apsolutnog, u okultizmu nazvanog ĉit bindu. Ĉit bindu
ima svoja obeleţja svetla, ali ne fiziĉkog, unutrašnjeg ili
psihiĉkog svetla, nego svetla svesti, samospoznaje,
Apsolutnog. To je transcendentalno svetlo ĉiji se sjaj trajno širi
svemirom. Ako je ĉinada ţivot Apsolutnog, ĉit bindu njegovo
svetlo, tada je ĉit kala njegov zakon i volja. U okultizmu kala
se definiše kao svatantrija šakti ili volja Apsolutnog. Ona nije
nešto spoljašnje u odnosu na objekat niti deluje na materijalno
izvan sebe same, nego je ―prisutna u postojanju, na postojanju
kao samosvesna volja, volja koja se ispoljava kao snaga liĉnog
delovanja i pretvara se u njegov rezultat.‖
Kada se sahasrara, ili temeni pleksus u kome je smeštena
pinealna ţljezda podstakne na punu aktivnost, ona postaje
najblistaviji od svih centara, prepun neopisivih hromatskih
efekata, koji vibrira izvanrednom brzinom i otvara treće oko
buĊenjem pinealne ţljezde. Podruĉje sahasrare obeleţavaju
ĉinada, ĉit bindu i ĉit kala, ţivot koji pulsira, svetlost koja
blista i zakon koji upravlja.
Ĉovek nije mašina, nego biće, zaista sloţeno biće. Mašina ne
moţe da spasi ĉoveka. Ĉovek će da se oslobodi svoje
neskladnosti i nesavršenstva jedino duhovno-psihiĉkim putem,
potpunom promenom koja će uticati na sve delove njegovog
bića. Opšte je prihvaćeno da postoji put koji vodi do ljudskog
savršenstva. Za hodoĉasnikov napredak na putu
samoostvarenja taj put je neizbeţno potreban. Šiva-joga je
takav put, put koji vodi do unutrašnje promene. Šiva-joga teţi
sveukupnom ĉovekovom savršenstvu i produhovljenju svih
njegovih snaga. Sve velike religije su priznale da postoji put
koji vodi do unutrašnje promene ĉoveka. Obeleţja tog puta
sliĉnim reĉima opisuju sve velike religije sveta. U Šiva-jogi taj
put obeleţava šest stupnjeva: bhaktasthala, mahešasthala,
parasadisthala, pranalingisthala, šaranasthala i aikjasthala.
U nizu psihiĉkih stanja duhovne svesti prva je bhaktasthala ili
predanost samo jednom Bogu. Na tom stupnju posvećenikovi
osećaji su zaokupljeni samo Bogom, kristališući se u
predanost, religiozni osećaj par exellence. Psihološki gledano,
to je izvanredno uzvišen osećaj, mešavina zadivljenosti,
strahopoštovanja, zahvalnosti, negiranja liĉnih osećaja.
Negiranje liĉnih osećaja saĉinjava suštinu predanosti. Ispred
svemogućeg Boga duša negira samu sebe neprestanim
razmišljanjem o krhkosti ljudske prirode i prolaznosti
svetovnog ţivota. Negiranje liĉnih osećaja je bitan sastojak
predanosti i zato odviše samopouzdana, samoljubiva i sujetna
osoba nikada neće moći da oseti predanost koja podrazumeva
odreĊenu poniznost i velikodušnost. Tehnika Šiva-joge se
odlikuje kvalitativnom raznolikošću emocionalnog iskustva o
Bogu. Emotivni kvaliteti su subjektivni i ne govore toliko o
prirodi stvari koliko o prirodi naših impulsivnih reakcija na
stvari. Posmatrajući s takvog psihološkog stanovišta, sve
usrdne teţnje, molitve, kao i psihiĉko izgaranje i revnost
mistika, samo su impulsivne reakcije na Boga.
Te psihiĉke reakcije izazivaju promenu ukusa, najznaĉajniju
promenu u iskustvu mistika. Za njega je to prvo javljanje
ljubavi prema Bogu, ljubavi koja oblikuje njegov karakter i od
presudnog je uticaja na njegov sveukupni ţivot. Tu se po prvi
put, na dodir transcendentalne realnosti, budi jastvo. Polje
svesti se pomera od prvog do drugog, tj. novog roĊenja. U
trenutku kada se rodi, pojedinac ulazi u svoj liĉni mali svet i
postaje podloţan primarnim instinktima oĉuvanja i
reprodukcije, instinktima koji nesumnjivo saĉinjavaju sastavni
deo direktnog nasleĊa primitivnih predaka. Zora novog roĊenja
uvodi pojedinca u svet proširene svesti koju krase odbljesci
spoljašnjeg sjaja i unutrašnje vizije.
Prelaz iz jednog u drugo roĊenje nije onako gladak kako ga
zamišljamo. Ĉesto je praćen nizom vrlo naglašenih oscilacija
izmeĊu stanja zadovoljstva i stanja bola. Ta dva stanja odgovaraju teţnjama i sklonostima – prvo je uzlazno i kreće se
prema unutra, a drugo je silazno i kreće se prema napolje.
Zavisno od delovanja primarnih nagona, klatno jastva se njiše
tamo-amo. To sistoliĉko i dijastoliĉko kretanje obiĉno prati
intenzivna toplota ili unutrašnji plamen koji najavljuje patnje
novog roĊenja.
Neizbeţna bol u mukama novog raĊanja tema je mahešasthale,
drugog stupnja u Šiva-jogi. Poput svakog drugog ĉišćenja, i
ova sthala ukljuĉuje oslobaĊanje od ĉulnih stega, uticaja
okoline i svetovnog obrazovanja, od ponosa, predrasuda i
sebiĉnosti. Na ovom stupnju jastvo se oslobaĊa svega što stoji
izmeĊu njega i dobrote. Ĉišćenje je dug proces u kome se
jastvo na dramatiĉan naĉin okreće od nestvarnog ţivota ka
stvarnom, od jednoliĉnog i prijatnog ţivota ka mukotrpnom i
asketskom ţivotu. Maheša mora da se pridrţava zaveta, otuda
opravdanost asketizma na ovom stupnju. U izreci jednog
velikog sveca sadrţana je velika istina: ―Ne dirati tuĊu
imovinu je vrata, ne poţeleti tuĊu ţenu je šeela, nikoga ne
povrediti je nijama.‖ Iz ovoga je vidljivo da patnja, koja je
misticima tako draga, podstiĉe ih da izgraĊuju moralni karakter
i neguju dobrotu. Psihološki temelj bhaktasthale su osećaji.
Bhakta doţivljava kvalitativnu raznolikost emocionalnog
iskustva Boga. Psihološki temelj mahešasthale jeste volja.
Voljni podsticaj onog psihološkog skoncentrisan je na smrt
jastva u strogo pojedinaĉnom smislu. Svi skriveni delovi
karaktera koji podrţavaju postojanje nestvarnog, ali sloţenog
ega, moraju da budu uklonjeni. Kao drveće u šumi ĉovekovo
jastvo tera nove grane i raste prema vazduhu i svetlu. Promena
karaktera je ĉesto vrlo burna i predstavlja stvarnu borbu
izmeĊu neusklaĊenih delova jastva i njegovih niţih i viših
delova akcije. Pa ipak, asketizam i odricanje izazivaju potpunu
sublimaciju liĉnosti.