Godina izdanja: 2024.
Format - 15x23 cm
Povez - Mek
Pismo - Latinica
Izdavač: Heliks
Autor: Kit Devlin
EAN: 9788660241162
[...]Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i Sijeni na dva dana skren sa rute i od u Pizu kako bih pokušao da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, misterioznom matatičaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju savrenog sveta, i čije sam matatičke korake, u jednom važnom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o nju napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S druge strane, postojanje tog ogromnog jaza u istoriji nauke značilo je da je Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vrena čija biografija nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.Nisam se interesovao kao istoričar, jer to nisam. Matatičar sam. Ono što me je najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste ta značajna sličnost moje i njegove matatičke karijere. Osetio sam da smo srodne duše.Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam razmišljao o tome kako je moja matatička karijera bila drugačija od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se zaputio na Bristolski univerzitet kako bih priprio doktorat.U to vre, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam jedino znao da je on matatičar koji je otkrio čuveni, po nju nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio – nisam bio u pravu), za koji sam znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije – nisam bio u pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam da je on bio jedan od najuticajnijih ljudi svih vrena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih matatičkih otkrića – iako je bez sumnje bio najsposobniji matatičar među svojim savrenicima – već njegove moći objašnjavanja. Bio je sposoban da shvati matatičke ideje koje su u njegovo vre bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Štaviše, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“.Dok sam bio mlad diplomac, moji uzori nisu bili ljudi poput Leonarda Fibonačija, već matatičari koji su došli do značajnih matatičkih otkrića – matatički divovi koji su živeli bliže današnjici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i Kurt Gedel. Poput mnogih mladih koji izaberu da postanu matatičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih – tako što bih dokazao važnu teoru ili rešio težak zadatak koji je decenijama mučio najveće umove.Neki od mojih savrenika uspeli su u tome. Mladi američki matatičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio je 1963. Kantorov probl kontinuuma, zagonetku koja je više od 60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali kao što je to slučaj s većinom matatičara, morao sam da se zadovoljim značajno manjim uspesima.[...]Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često nejasne, složene matatičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu da oživim matatiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.