ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je kao nova. Nema posvete, pisanja, podvlačenja.

Broj strana: 309
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 20 cm
Godina izdanja: 2019.
ISBN: 9788661730641


Kategorija: Priče
Autor: Laslo Krasnahorkai
Ide svet je zbirka koja sadrži 21 priču. Priče sakupljene u ovoj knjizi odvijaju se na raznim stranama sveta, radnje su smeštene ili u sadašnjosti ili u sasvim bliskoj prošlosti. Glavni junaci su ljudi koji imaju velika očekivanja i želje, neprestano maštaju o odlasku, napuštanju svoje svakodnevice, ali oni zapravo nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svojim trivijalnim životima. Oni se, u stvari, ne mrdaju s mesta, dok svet prolazi, kako i sam naslov implicitno sugeriše.

Laslo Krasnahorkai nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Rođen je 1954. u gradu Đula u istočnoj Mađarskoj. Od svog prvog romana objavljenog 1985. Krasnahorkai na sebe skreće kako pažnju čitalaca tako i kritičara. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada.

Laslo Krasnohorkai, László Krasznahorkai

Laslo Krasnahorkai

U mađarskoj tradiciji prezime (Krasnahorkai) prethodi imenu.
Laslo Krasnahorkai

Laslo Krasnahorkai
Lični podaci
Datum rođenja 5. januar 1954. (71 god.)
Mesto rođenja Đula, NR Mađarska
Nagrade
Nobelova nagrada za književnost (2025)
Međunarodna nagrada Buker (2015)
Nagrada Vilenica (2014)
Američka nagrada za književnost (2014)
Mađarska nagrada Lovorov venac (2002)
Nagrada Šandor Marai (1998)
Stipendija Žigmonda Morica (1983)
Nagrada Bestenliste (1993)
Veb-sajt
Laslo Krasnahorkai (mađ. Krasznahorkai László; Đula, 5. januar 1954) mađarski je književnik i scenarista. Poznat je po teškim i zahtevnim romanima, često nazivanim postmodernim, sa distopijskim i melanholičnim temama.[1] Nekoliko njegovih dela, posebno njegovi romani Satantango (Sátántangó, 1985) i Melanholija otpora (Az ellenállás melankóliája, 1989), pretvoreni su u igrane filmove mađarskog filmskog reditelja Bele Tara. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2025.

Biografija
Rani život i obrazovanje
Laslo Krasnahorkaije rođen u Đuli u Mađarskoj 5. januara 1954.[2][3] u jevrejskoj porodici srednje klase[4] po očevoj strani. Njegov otac György Krasznahorkai je bio advokat, a njegova majka Júlia Pálinkás administrator socijalnog osiguranja.[5]

Laslo Krasnahorkai je 1972. godine završio srednju školu `Erkel Ferenc` gde je specijalizirao latinski jezik. Od 1973. do 1976. studirao je pravo na Univerzitetu `Jožef Atila` (od 1999. Univerzitet u Segedinu ), a od 1976. do 1978. na Univerzitetu Eötvös Loránd (ELTE) u Budimpešti.[5] Od 1978. do 1983. studirao je mađarski jezik i književnost na ELTE-u, diplomirao je tezu o radu i iskustvima pisca i novinara Šandora Maraija (1900–1989) nakon što je pobegao od komunističkog režima 1948. (Marai je živeo u egzilu u Italiji, a kasnije u San Dijegu, Kalifornija).[5] Tokom perioda studija, Krasnahorkai je radio u izdavačkoj kompaniji Gondolat Könyvkiadó.[3]

Karijera pisca
Od završetka univerzitetskih studija, Laslo Krasnahorkai se izjašnjava kao samostalni autor. Godine 1985. njegov debitantski roman Satantango postigao je uspeh i odmah je gurnut u prvi plan mađarskog književnog života. Knjiga je distopijski roman smeštena u njegovu domovinu Mađarsku i smatra se njegovim najpoznatijim delom. Dobio je nagradu za najbolju prevedenu knjigu na engleskom 2013.[6] Prvi put je putovao izvan komunističke Mađarske 1987. godine, provevši godinu dana u Zapadnom Berlinu kao primalac DAAD stipendije. Od raspada Sovjetskog bloka, živeo je na raznim lokacijama.[6] 1990. godine, po prvi put, mogao je da provede značajan period u istočnoj Aziji. Oslonio se na svoja iskustva u Mongoliji i Kini u pisanju Zarobljenika iz Urge i Razaranja i Tuge ispod nebesa. Više puta se vraćao u Kinu.[7]

Njegov roman Melanholija otpora dobio je 1993. nemačku nagradu Bestenliste za najbolje književno delo godine.[6][8] Godine 1996. bio je gost Wissenschaftskolleg-u Berlinu.[7] Dok je dovršavao roman Rat i rat, putovao je mnogo po Evropi. Američki pesnik Alen Ginzberg bio je od velike pomoći u dovršavanju dela; Krasnahorkai je neko vreme boravio u Ginzbergovom stanu u Njujorku i opisao je pesnikov prijateljski savet kao vredan u oživljavanju knjige.[9]

Tokom 1996, 2000. i 2005. proveo je šest meseci u Kjotu. Njegov dodir sa estetikom i teorijom književnosti Dalekog istoka rezultirao je značajnim promenama u njegovom stilu pisanja i raspoređenim temama.[10] Često se vraćao i u Nemačku i u Mađarsku, ali je takođe proveo neko vreme u nekoliko drugih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Španiju, Grčku i Japan,[11] koje su pružile inspiraciju za njegov roman Seiobo járt odalent, koji je osvojio Nagrada za najbolju prevedenu knjigu u 2014.[12]

Počevši od 1985. godine, renomirani reditelj i autorov dobar prijatelj Bela Tar snimao je filmove skoro isključivo zasnovane na delima Krasnahorkaia, uključujući Satantango i Werckmeister harmóniák (Verkmajsterove harmonije)[7] Laslo Krasnahorkai je rekao da će film Torinski konj iz 2011. biti njihova poslednja saradnja.[13]

Krasnahorkai je dobio međunarodno priznanje kritičara. Suzan Sontag ga je opisala kao `savremenog mađarskog majstora apokalipse koji inspiriše poređenje sa Gogoljem i Melvilom`.[6] V. G. Zebald je primetio: „Univerzalnost Krasnahorkaijeve vizije parira onoj Gogoljevih Mrtvih duša i daleko prevazilazi sve manje brige savremenog pisanja.[14] Godine 2015. dobio je Međunarodnu Buker nagradu, prvi mađarski autor koji je nagrađen tom nagradom.[8]

Komitet Švedske akademije nauka je 2025. godine dodelio Krasnahorkaju Nobelovu nagradu za književnost.[15]

Lični život
Nakon što je nekoliko godina boravio u Berlinu, u Nemačkoj, gde je šest meseci bio gostujući profesor S. Fišera na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, Krasnahorkai boravi „kao pustinjak u brdima Sentlaslo“ u Mađarskoj.[2][16] Nakon razvoda od svoje prve žene Anikó Pelyhe, sa kojom se oženio 1990. godine, oženio se po drugi put 1997. godine. Dóra Kopcsányi, druga žena je sinolog i grafički dizajner.[2] Ima troje dece: Katu, Agnes i Emu.[2]

Počasti i nagrade
Krasnahorkai je nagrađen brojnim književnim nagradama, među kojima su najviša nagrada mađarske države, Košutova nagrada i Međunarodna Buker nagrada za svoje delo prevedeno na engleski jezik.[8]

2025: Nobelova nagrada za književnost
2022: Nagrada Milovan Vidaković[17]
2021: Austrijska državna nagrada za evropsku književnost
2020: Literature.gr Phrase of the Year Prize 2018
2019: Nacionalna književna nagrada za prevodnu književnost (SAD) za Povratak kući Barona Venkhajma[18]
2017: Aegon Art Award za Povratak kući barona Venkhajma (Mađarska)
2015: Međunarodna Buker nagrada[19]
2015: Dorothy and Lewis B. Cullman Centar za naučnike i pisce iz Njujorške javne biblioteke[20]
2014: Vilenica Prize (Međunarodni književni festival Vilenica, Slovenija)
2014: Nagrada za najbolju prevedenu knjigu - dobitnik Ottilie Mulzet za prevod romana Seiobo járt odalent. Prvi autor koji je osvojio dve BTBA nagrade[21]
2014: Američka nagrada za životni doprinos međunarodnom pisanju
2013: Nagrada za najbolju prevedenu knjigu - dobitnik Đorđe Sirteš za prevod romana Satantango[22]
2012: Prima Primissima Prize (Budimpešta, Mađarska)
2010: Brücke-Berlin Prize (Berlin, Nemačka) za Seiobo járt odalent
2010: Spycher-Prize (Leuk, Švajcarska) za njegov kompletan rad, ali posebno za From the North a Mountain[23]
2009: Nagrada Društva književnika (Budimpešta, Mađarska)
2008: Nagrada za mađarsko nasleđe (Budimpešta, Mađarska)
2004: Košutova nagrada (Mađarska)
2003: Nagrada Soroš fondacije
2002: Laureat Republike Mađarske (Magyar Köztársaság Babérkoszorúja)
1998: Nagrada Marai Šandor (Mađarsko Ministarstvo prosvete i kulture)
1993: Nagrada Krudi Giula (Mađarska)
1993: Bestenliste-Nagrada (Baden-Baden, Nemačka) za Melanholiju otpora
1992: Nagrada Deri Tibor (Mađarska)
1987–1988: DAAD Fellowship (Zapadni Berlin, Savezna Republika Nemačka)
1987: Nagrada Jožef Atila (Mađarska)
1987: Nagrada Mikes Kelemen Kör (Holandija)
Dela
Romani
1985: Satantango (Sátántangó)
1989: Melanholija otpora (Az ellenállás melankóliája)
1992: Zarobljenik iz Urge (Az urgai fogoly)
1999: Rat i rat (Háború és háború)
2004: Uništenje i tuga ispod nebesa (Rombolás és bánat az Ég alatt)
2008: Seiobo járt odalent
2016: Povratak kući barona Venkhajma (Báró Wenckheim hazatér)
2021: Herscht 07769
2021: Seiobo járt odalent
Novele
2003: Planina na sever, jezero na jug, putevi na zapad, reka na istok (Északról hegy, Délről tó, Nyugatról utak, Keletről folyó)
2009: Poslednji vuk (Az utolsó farkas)
2018: Aprómunka egy palotaért
2019: Mindig Homérosznak
Zbirke kratkih priča
1986: Odnosi milosti (Kegyelmi viszonyok))
2013: Svet ide dalje (Megy a világ).
Eseji, intervjui i drugi radovi
1993: Univerzalni Tezej (A Théseus-általános), tri izmišljena predavanja, uključen u The World Goes On
2001: Veče u šest: Neki besplatni govori na otvaranju izložbe (Este hat; néhány szabad megnyitás), eseji
2003: Krasnahorkai: Razgovori (Krasznahorkai Beszélgetések), intervjui
2010: Állatvanbent, zajedno sa Maksom Nojmanom, kolaž proze i slika
2012: On niti odgovara niti postavlja pitanja: Dvadeset pet razgovora na istu temu (Nem kérdez, nem válaszol. Huszonöt beszélgetés ugyanarról), intervjui.
2013: Muzika i književnost br. 2, specijalno izdanje časopisa sa tekstovima Krasnahorkaija i esejima o njegovom delu Bele Tara i Maksa Nojmana.[24]
2017: Projekat Menhetn, književni dnevnik sa fotografskim esejem
Kratke priče
1984: Priča o Bogdanoviču (`El Bogdanovichtól`) u knjizi Tvoje kraljevstvo dođe: 19 kratkih priča 11 mađarskih autora (str. 64–79).
1986: Poslednji čamac (`Az utolsó hajó`)) u knjizi Tvoje kraljevstvo dođe: 19 kratkih priča 11 mađarskih autora (str. 53–63).
1990: Najnovije, u Torinu (`Legkésőbb Torinóban`), uključeno u The World Goes On
1998: Isaija je došao (`Megjött Ézsaiás`), uključen u War & War
1999: Nemi do gluvih (`Néma a süketnek`), uključeno u The Hungarian Quarterly (str. 49-55)
2001: Ne na Heraklitskom putu (`Nem a hérakleitoszi úton`), uključeno u The World Goes On
2002: Svet ide dalje (`Megy a világ előre`), uključen u The World Goes On .
2003: Sto ljudi sve ispričano (`Talán száz ember összesen`), uključeno u The World Goes On
2005: Bolyongás állva, uključen u The World Goes On
2008: Spust na šumskom putu (`Lefelé egy erdei úton`), uključen u The World Goes On
2009: A sebességről, uključen u The World Goes On
2010: Számla: Palma Vecchiónak, Velencébe, uključen u The World Goes On
2010: Nine Dragons Crosing, uključeno u The World Goes On
Scenariji za filmove
1988: Prokletstvo (Kárhozat), u režiji Bele Tara
1989: Poslednji čamac (Az utolsó hajó), u režiji Bele Tara
1994: Satantango (Sátántangó) režija Bela Tar
1997–2001: Verkmajsterske harmonije (Werckmeister harmóniák), u režiji Bele Tara
2007: Čovek iz Londona (A Londoni férfi), u režiji Bele Tara
2011: Torinski konj (A torinói ló), u režiji Bele Tara