Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

65789) VOJNA POŠTA I SANITET VOJNE GRANICE 1496 - 1871 , Vojin Višacki , Savez filatelista Srbije Beograd 2000 ,
PREDGOVOR

Filatelija, a posebno poštanska istorija, fantastično je područje za nova istraživanja pojedinih segmenata naše bliže i dalje prošlosti, koja doprinose obogaćivanju znanja, ne samo iz uže oblasti ove pasije, več i iz kulturnih, naučnih, političkih, vojnih, trgovačkih i drugih aspekata. Jedno od ovih područja iz prošlih vekova je i Vojna Krajina, vojno-politička institucija na određenoj teritoriji, koja je predstavljala neobično važnu kariku u razvoju Evrope, a posebno u istoriji našeg naroda, ostavljajući duboke tragove svog nekadašnjeg postojanja sve do danas.

lako opširno obradivana sa vojno-političkog aspekta od strane pojedinih stranih i domaćih autora, do danas se niko kod nas još nije opširno i sveobuhvatno upustio u osvetljavanje ove oblasti sa aspekta razvoja poštanskog saobraćaja, tako da je ovaj rad, gospodina Višackog pionirski poduhvat na našim prostorima. Presudno za profil ovoga rada bila je činjenica da je autor pre svega filatelista, neumorni i uporni istraživač još sačuvanih arhivskih i drugih izvora, usmeren osećanjem za istoriju uopšte kao i povezanosti istorijskih zbivanja i razvoja pošte, Kako je jedan od pravaca razvoja filatelije u svetu baš poštanska istorija, to je delo potpuno u trendu razvoja savremene filatelije.

U okviru prikaza istorijskih prilika na našim prostorima koje su uslovile formiranje Vojne granice, autor detaljno opisuje prve tehnike prenošenja vesti; one su kasnije, preko kurirske službe, kočija, kambijatura, privatne pa državne pošte, uvodenja žigova, konačno prerasle u ralativno efikasnu i dobro organizovanu poštansku službu u drugoj polovini devetnaestog veka. Autor pri tom uspešno pokušava da razdvoji vojnu od civilne pošte devetnaestog veka. To isto sa uspehom čini kada razdvaja civilnu od vojne pošte na teritoriji Vojne granice i susednih oblasti, kao izuzetan fenomen postojanja dva poštanska sistema istovremeno, koji funkcionišu svaki za sebe, ali su medusobno prepleteni, a ponegde i istovetni. Čitanje i proučavanje rukopisa može da predstavlja veliko povećanje obima poznavanja funkcionisanja pošte posebno u periodu pre uvodenja maraka, ne samo na prostoru Granice već i uopšte na Balkanskom poluostrvu.

Posebnu dragocenost rukopisa predstavlja poglavlje o Sanitetu. Sakupljanje karantinirane i dezinfikovane pošte, pa i službene pošte sa administrativnim žigovima karantinskih stanica, postalo je u toku poslednje decenije atraktivno za sakupljače predfilatelije naših zemalja. Kako su do danas sva dostupna dela u ovom području fragmentarno odnosno nepotuno prikazana samo na stranom jeziku, to je ovim delom popunjena jedna značajna praznina.

Skraćeni, ali ipak dovoljno opširan izvod teksta knjige na nemačkom jeziku, u kombinaciji sa brojnim dovoljno razumljivim tablicama, omogučiće i stranim čitaocima upoznavanje ove publikacije.

Toplo preporučujući ovo delo svim sakupljačima poštanske istorije kao i onima koji šire proučavaju našu istoriju, želim da istaknem zahvalnost autoru što mi je ukazao čast ponudom da napišem jedan od predgovora ovoj knjizi.

Beograd, 15. marta 2000.

Dr Jovan Vešković
RETKOST ! tvrd povez, format 18 x 24,5 cm , ilustrovano, latinica, 256 strana