Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjige su nove.

Izdavač: Geopoetika - Edicija Svet proze

Haruki Murakami (jap. 村上春樹; 村上春樹, Kjoto 12. januar 1949)[1] jeste japanski književnik. Murakami je jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca nadrealizma i dobitnik više prestižnih književnih nagrada. Njegove knjige i priče su bestseleri u Japanu i na međunarodnom planu, a njegov rad je preveden na 50 jezika[2] i prodati su milioni primeraka izvan njegove zemlje.[3][4][5] Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, uključujući Gunzou nagradu za nove pisce, Svetsku nagradu za fantaziju, Međunarodnu nagradu za kratku priču Franka O`Konora, Nagradu Franc Kafka i Jerusalimsku nagradu.[6][7][8]

Odrastao u Kobeu pre nego što se preselio u Tokio da pohađa Univerzitet Vaseda, objavio je svoj prvi roman Čuj vetar kako peva (1979) nakon što je sedam godina radio kao vlasnik malog džez bara.[9] Njegova značajna dela uključuju romane Norveška šuma (1987), Hronika ptice navijalice (1994–95), Kafka na obali mora (2002) i 1Q84 (2009–10), pri čemu je 1Q84 rangiran kao najbolje delo japanske heksej ere (1989–2019) prema istraživanju književnih stručnjaka nacionalnog lista Asahi Šimbun.[10] Njegov rad obuhvata žanrove uključujući naučnu fantastiku, fantastiku i kriminalističku fantastiku, a postao je poznat po upotrebi magičnih realističkih elemenata.[11][12] Njegova zvanična veb stranica navodi Rejmonda Čendlera, Kurta Vonegata i Ričarda Brautigana kao ključne inspiracije za njegov rad, dok je sam Murakami naveo Kazua Išigura, Kormaka Makartija i Daga Solstada kao svoje omiljene trenutno aktivne pisce.[9][13] Murakami je takođe objavio pet zbirki kratkih priča, uključujući njegovo poslednje objavljeno delo, Prvo lice jednine (2020) i nefikcijske radove, uključujući Anderground (1997), inspirisano ličnim intervjuima koje je Murakami vodio sa žrtvama napada sarinom u metrou u Tokiju, i O čemu pričam kada govorim o trčanju (2007), seriji ličnih eseja o njegovom iskustvu maratonca.[14]

Njegova fikcija je polarizirala književne kritičare i čitalačku publiku. Japanski književni establišment ponekad ga je kritikovao kao nejapanskog, što je dovelo do toga da Murakami podseća da je bio „crna ovca u japanskom književnom svetu“.[15][16][17] U međuvremenu, Geri Fiskedžon, urednik Murakamijeve zbirke Slon nestaje (1993), Murakamija je opisao kao „zaista izvanrednog pisca“, dok je Stiven Pul iz Gardijana svrstao Murakamija kao „među najvećim živim svetskim romanopiscima“ za njegov opus.[18][19]

Biografija
Haruki Murakami je rođen u Kjotu, ali je veći deo svog odrastanja proveo u Kobeu. Njegov otac je bio sin budističkog sveštenika, a majka ćerka veletrgovca iz Osake. Oboje su predavali japansku književnost.

Uprkos toj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost, što ga i izdvaja iz glavne struje japanske književnosti.

Studirao je dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju, gde se i upoznao sa svojom budućom ženom Joko. Njegovo prvo zaposlenje bilo je u prodavnici gramofonskih ploča. Nakon završenih studija, 1974. godine, otvara džez bar „Peter Cat“ u Tokiju, koji radi sve do 1982. godine. Tema mnogih njegovih romana, kao i sami naslovi, povezani su sa muzikom, uključujući i Igraj, igraj, igraj (od R&B grupe The Dells), Norveška šuma (po pesmi Bitlsa) i Južno od granice, zapadno od sunca (prvi deo naslov je pesme Neta Kinga Kola).

Murakami je započeo sa pisanjem u svojim ranim tridesetim godinama. Kako je sam rekao, gledajući bejzbol utakmicu, odjednom je osetio neobjašnjivu inspiraciju za pisanjem svog prvog romana (Slušaj pesmu vetra, 1979). Nekoliko narednih meseci pisao je samo nekoliko sati nakon završenog radnog dana u baru, tako da je uspevao da piše samo kratka poglavlja. Nakon što ga je završio, roman je poslao na jedini seminar koji je hteo da prihvati rad takve dužine i osvojio je nagradu.

Taj prvobitni uspeh ohrabrio ga je da nastavi dalje sa pisanjem. Godinu dana kasnije, izdaje nastavak Fliper 1973. Godine 1982. izdaje Lov na divlju ovcu. Godine 1985. objavljuje Tvrdo kuvana zemlja čudesa i kraj sveta

Svetski poznat Murakami postaje objavljivanjem Norveške šume, nostalgične priče o gubitku i seksualnosti. Milion kopija prodano je u Japanu. Među mladima u Japanu, Murakami je postao superzvezda. Knjiga je štampana u dva dela koja su prodavana zajedno. Jedna je imala zeleni, a druga crveni deo. Najzagriženiji obožavatelji izražavali su svoju naklonost jednom od delova noseći knjigu zelene, odnosno crvene boje. Godine 1986. Murakami napušta Japan i putuje u Evropu i nastanjuje se u SAD.

Predaje, između ostalog, na Univerzitetu u Prinstonu. Baš u to vreme i nastaju romani Igraj, igraj, igraj i Južno od granice, zapadno od sunca.

Kratke priče su važan deo Murakamijevog opusa. Priče napisane u periodu između 1983. i 1990. godine objavljene su pod naslovom Slon nestaje. Posle potresa takođe je zbirka priča. Fizički je aktivan i to smatra jako važnim za svoj stvaralački rad.[20]

Dela

Potpisano englesko izdanje knjige 1Q84, u Udruženju „Adligat” u Beogradu
Neki od njegovih najpoznatijih romana su:

Slušaj pesmu vetra (1979)
Fliper (1973)
I slon iščeznu i druge priče (1981)
Lov na divlju ovcu (1982)
Okorela zemlja čuda i smak sveta (1985)
Norveška šuma (1987)
Igraj, igraj, igraj (1988)
Južno od granice, zapadno od sunca (1992)
Knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993)
Hronika ptice navijalice (1994)
Sputnik ljubav (1999)
Posle potresa (2000)
Kafka na obali mora (2002)
Kad padne noć (2004)
1Q84 (2009)
Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013)
Muškarci bez žena (2014) zbirka kratkih priča
Pisac kao profesija (2015) knjiga eseja
O čemu govorim kada govorim o trčanju (2017)
Ubistvo Komtura (2018)
Prvo lice jednine (2021)
Grad i njegove nestalne zidine (2024)[21]
Prevodioci Murakamijevih dela u Srbiji su Nataša Tomić i Divna Tomić, a izdavač Geopoetika, u Bosni ga prevodi izdavač Šahinpašić.

Rad
Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Kervera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjeg perioda provedenog u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a radi kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Svoju arhivu zaveštao je tokijskom univerzitetu Vaseda.[22]

Nagrade
On je šesti dobitnik „Franc Kafka“ nagrade za roman Kafka na obali mora.

Kritičari ga smatraju važnom figurom u postmodernoj književnosti, a „Gardijan“ ga je pohvalio kao „jednog od najvećih svetskih živih romanopisaca“.

Filmovi
Murakamijev prvi roman „Slušaj pesmu vetra“ je ekranizovan 1981. godine.

Godine 2004. izlazi film „Toni Takitani“ koji je snimljen po Murakamijevoj istoimenoj kratkoj priči.

Najzad, 2010. godine je snimljen film „Norveška šuma“. Ekranizacija Murakamijevog istoimenog romana.