Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-82096-76-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Matković, Slavko, 1948-1994 = Matković, Slavko, 1948-1994
Naslov Ovako ja pišem : priče i prepiska / Slavko Matković
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Jezik srpski
Godina 2024
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Vojvodine `Miloš Crnjanski`, 2024 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 98 str. ; 24 cm
Zbirka ǂEdicija ǂ`(p)Ogledi`
Napomene Tiraž 300.
Predmetne odrednice Matković, Slavko, 1948-1994 -- Prepiska

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavio je knjigu priča i prepiske iz zaostavštine Slavka Matkovića. Knjigu je priredio urednik Mirko Sebić, sarađujući sa Balintom Sombatijem na njoj, a pored priča iz zaostavštine Slavka Matkovića, objavljena je i sveobuhvatna prepiska između ova dva umetnika.
„Želim da još jednom, ovim pisanim tragom, izrazim zahvalnost Balintu Sombatiju koji mi je pre dve godine predočio ove Slavkove tekstove. Bez njegove posvećenosti oni nikada ne bi postali knjiga. Naravno, zahvalnost pripada i porodici Matković koja je Balintu Sombatiju ustupila uvid u još uvek nedovoljno poznato blago umetničke zaostavštine Slavka Matkovića”, napisao je Sebić na početku ove knjige koja svakako predstavlja izuzetnu vrednost za istoriju umetnosti i nezaobilazan dokument za proučavanje neoavangardne umetnosti na ovim prostorima tokom 70. i 80. godina prošlog veka.

Ova knjiga svakako potvrđuje reči Slavka Matkovića iz pisma koje je Balintu Sombatiju pisao 29. januara 1985. godine: „Biće nas još u ovom prostoru i posle naše fizičke smrti, ja znam jer često letim tamo gde drugi ne misle da se može stići. […] Uvek pobedim art-šejtana koji vuče na drugu stranu. […] Tebe, Margitu i decu grlim, Vaš Alan Ford”.

Slavko Matković bio je jugoslovenski i srpski avangardni umetnik. a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom. Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.
Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu.
Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik, a bavio se i vizuelnom, konkretnom i tipografskom poezijom.
Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, „arte poveera“, mejl-artom, stripom (u časopisu „Uj Symposium“ je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata.
Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, „najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma“) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina.
U svom likovnom stvaralaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine „Bosch+Bosch“ 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš).
Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost.
Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenaristkinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).
Dela
uredi
Autor je većeg broja knjiga i grafičkih svezaka.
5112/a, vizuelna poezija (u saradnji s Laslom Salmom), 1971.
Knjiga, vizuelna poezija, 1979.
Selotejp tekstovi, vizuelna poezija, 1987.
Cvetovi saznanja, pesme, 1973.
Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976.
Antigraf, pesme, 1983.
Fotobiografija, pesme, 1985.
Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije „West-East“, antologiju Milana Živanovića „Sto godina sto pesnika – Vojvodina 20. vek“. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer.
Nagrade
uredi
1985: Nagrada dr Ferenc Bodrogvari, za zbirku pesama Fotobiografija.



katalin ladik judita salgo vladan radovanovic

MG158