Jezik: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Strani

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare.

Druga violina i druge priče - Aleksandar Gatalica

Izdavač: Akademska knjiga
Godina izdanja: 2024
Broj strana: 212
Format: 21 cm
Povez: Broširani

Vasja, volim te i želim da ti pomognem. Najpre pomišljam da nešto treba da ti poručim muzikom: mi tako jedino razgovaramo sa više od nekoliko reči. Sviramo Betovenovu Krojcerovu sonatu, onu u kojoj klavir ima veću ulogu i tu ja ponovo vrebam priliku da Vasji saopštim koliko ga volim, a on, on se čak ni ne okreće. Najviše voli da prisloni violinu uz levi obraz, okrene uho ka voljenom instrumentu i sluša ga kako peva. Tada zatvori oči i ne primećuje ni mene, ni publiku, ni čitav svet koji po njegovim rečima, evo, počinje da se ruši. Čekam priliku u Krojcerovoj sonati i jasno mu poručujem koliko ga volim, ali on isprva oči ne otvara i levi obraz ne odvaja od crvenog obraza svoje violine. Onda otvara iznenada oči: poruku je čuo kroz šumu Betovenovih nota, svira i on malo drugačije, toliko da samo ja to mogu čuti. I kaže mi… šta mi kaže? Ne, ne, ništa ne želi lično da mi poruči: opet mi se obraća kao dobri bog i kao da mi poručuje da sam i ja deo cele te prirode koja neće izumreti, jer samo on, on njen bog, mora da ide na put…
Aleksadar Gatalica rođen je 1964. u Beogradu. Diplomirao je na katedri za svetsku književnost 1989. Pojavljuje se na srpskoj književnoj sceni 1993. godine i od tada je objavio 11 knjiga. Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na deset evropskih jezika. Poznat je i kao prevodilac (prvi put je preveo četiri antičke drame na srpski jezik – Euripidove Alkestidu, Bahantkinje i Ifigeniju u Aulidi i Sofoklovog Edipa na Kolonu), preveo je i pesničku zaostavštinu pesnika koji nisu potpunije prevođeni (Mimnermo, Solon, Sapfa). U prevodu Gatalice do sada su na pozorišnu scenu postavljene tri antičke drame. Kao muzički kritičar, pisao je kritike za dnevne listove Glas javnosti i Večernje novosti. Oženjen je i ima jedno dete. Dobitnik je nagrada „Miloš Crnjanski”, „Ivo Andrić”, „Umberto Saba”, Nagrade Udruženja dramskih umetnika, „Stevan Sremac”. Januara 2013. dobio je najprestižnije domaće književno priznanje – NIN-ovu nagradu za roman Veliki rat, a mesec dana kasnije i nagradu „Meša Selimović” za isto delo.