ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tvrde korice, omot očuvan.
Новела „Ивет” је први пут објављена у листу „ Фигаро ” у касно лето 1884. године, а затим је следеће године објављена као део истоимене збирке кратких прича у издању Харварда , главног издавач Мопасанових дела. Из писама које је Мопасант слао свом издавачу, сазнаје се да је аутор новелу почео писати почетком године и да је у почетку био веома задовољан њоме и планирао је да је објави као засебну књигу . Међутим, одустао је од намере да томе не придаје превелики значај, сматрајући то само духовитом искрицом и анегдотом , а не студијом. заправо, и сам је оценио роман следећим речима: „Вешт је, али не јак...“ ( Ц`ест адроит, маис це н`ест пас форт... ). Мопасант је овим делом желео да докаже да може да се такмичи са Фејеом и другим салонским писцима тог времена, те је стога свесно опонашао њихов елегантан стил. Роман је настао као одраз Мопасановог уласка у високе кругове друштва у којима му је било тешко. Мопасант, који је био сујетан и веома осетљив, желео је да се афирмише у светским круговима и да им се диви, али се осећао несигурно. [1]

Садржај
Жан де Сервињи је богаташ из Париза који време проводи у журкама. Једне ноћи води свог пријатеља Леона Савала ( Леон Савал ) у дом маркизе Обарди, која у својој кући организује велике забаве на којима се игра, игра комарца и флертује. У ствари, маркиза је богата куртизана која често мења љубавнике. Маркиза Обарди се одмах заљубљује у високог и згодног Леона, док је Жан један од многих удварача прелепе Ивет, маркизине ћерке. Током забаве, маркиза позива двоје пријатеља да је посете на њеном имању у близини Париза . Током посете, маркиза ужива у Леоновом друштву, а Жан отворено изјављује љубав Ивет. Када Ивет то каже својој мајци, она постаје забринута за будућност своје ћерке, знајући да Џин нема намеру да је ожени, већ само жели да се забави. Збуњена и разочарана разговорима са Џином и мајком, Ивет се повлачи у себе, а затим се свађа са својом мајком, убеђујући је да напусти живот куртизане и повуче се у неко удаљено место. Пошто њена мајка не чује за такве планове, она одлучује да умре и у ту сврху набавља хлороформ . Када га следеће посете познаници њене мајке, Ивет води своје просце на локални сајам, терајући их да изводе разне глупости, а затим се повлачи у своју собу и удише хлороформ. Међутим, она не умире, већ само пада у дубок сан, након чега је Џин спасава. Када се освести, Ивет пада у загрљај Џина, који обећава да ће је заувек волети. [2]
У `Ивет` Мопасант је дао објективну друштвену критику, али дело садржи и субјективну осетљивост; новела је сатирична, али и сентиментална. Међутим, не може се рећи да је аутор идеализовао главну јунакињу, девојку Ивет, а слика средине у којој се налази показује Мопасанов реализам. Међутим, друштвена критика није директна, јер Мопасант скоро никада не оптужује, већ само износи чињенице које оптужују. Ментални сукоби ликова у роману описани су доста опширно, што је новина у Мопасановом стваралаштву, али се он у тим суптилностима не губи, већ отвореним очима посматра спољашњи свет, сликајући призоре који нису нимало суптилни, као што је то случај. што подсећа на његов натурализам. Заправо, љубавна тематика у делу није суптилна, већ је карактерише натуралистички приказ жене и љубави, као једног од главних својстава његових дела. Мопасант не измишља, он само описује шта је видео и што је доживео. [3]