Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje svakako najlepšeg i najpoetskoijeg Kišovog dela.
Omot iskrzan, ali ceo, unutrašnjost vrlo dobro očuvana, bez pisanja, cepanja itd. Sve se vidi na slikama.

„Bašta, pepeo“ je roman srpskog književnika Danila Kiša objavljen 1965. u izdanju beogradske Prosvete u biblioteci „Jugoslovenski pisci”. U pitanju je drugi deo trilogije „Porodični cirkus”, za kojim sledi roman „Peščanik”, a kojem prethodi zbirka priča „Rani jadi”. Ovim delom Kiš se potvrdio kao zreli književnik i postao nezaobilazno ime u srpskoj prozi.[1]

Roman „Bašta, pepeo” ispripovedan je u prvom licu, iz perspektive dečaka Andreasa Sama. Oblikovan je kao niz slabo povezanih i nedorečenih epizoda iz Samovog detinjstva tokom Drugog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na odnos dečaka prema ekscentričnom ocu Eduardu, koji je u isti mah predstavljen kao pesnik, ludak, genije, kukavica, prorok i mučenik. Kiš je, odbijajući da iznese moralni sud o Eduardovom ponašanju, stvorio kompleksni lik zagonetnog i poluludog čoveka elokvetnog jezika i maštovitog uma, koga napušta razum i trezvenost u kriznim vremenima.[2] U romanu su prisutne dve naizgled suprotne pripovedačke strategije: prva izrazito lirska, usmerena na unutrašnji svet junaka, njegove roditelje i sestru, dok je druga usmerena na stvari i predmete. Književni kritičari su ovu drugu strategiju vezali za francuski „novi roman”, s tim da Kiš nije doslovno preuzeo ovaj postupak, već mu se suprostavio oblikujući ga u skladu sa sopstvenim poetičkim načelima. Tako usmerenost na predmete i detaljni opisi enterijera ne dovode do potčinjavanja i „zatrpavanja” likova, već predstavljeni predmeti često imaju funkciju saopštavanja nečeg iz emotivnog i intelektualnog života junaka.[3]

Veliki deo romaneskne priče je autobiografski utemeljen na Kišovom životu. Pisac je u razgovoru istakao: U romanu „Bašta, pepeo” radi se o metafori, o stahopoštovanju deteta prema ocu. Otac je uvek veličina. To je skoro frojdovski problem: tokom izvesnog perioda, otac predstavlja kralja u odnosu na dete, on je omnipotentan. U romanu „Bašta, pepeo” hteo sam da razvijem tu metaforu sa idejom da jednog dana još nešto napišem o ocu.[4] Roman je preveden na nekoliko svetskih jezika uključujući engleski, francuski, nemački, mađarski i poljski jezik.[2]
pol-xII