pregleda

Osma ofanziva Branko Ćopić


Cena:
300 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Prodavac Pravno lice

kutakzacarani (673)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 998

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrdokoričeno izdanje.
Послије Другог свјетског рата, у 114 села и градова у Војводину је досељено око 250 хиљада људи. Велики број досељеника био је са територије Босне и Херцеговине, више од 76.000. Осим њих, колонизовано је више од 40.000 становника из Хрватске, око 38.000 из Црне Горе, преко 15.000 из централне Србије. Ово масовно досељавање становника у Војводину је из коријена промијенило њен етнички састав. Најмасовнији колонистички талас је у Војводину стигао из Босне и Херцеговине. Неки од тамошњих срезова из којих је 1945. и 1946. године више од 12.200 породица пресељено у Војводину су Бањалука, Кључ, Котор Варош, Босанска Дубица, Грахово, Петровац, Сански Мост, Мркоњић Град, Гацко, Невесиње, Требиње. Највећи дио смјештен је у Банат, у педесетак насељених мјеста у појасу дуж границе са Румунијом. Осим тога, у Војводини је остала и бар половина од више од 200.000 људи избјеглих током ратова на тлу бивше Југославије деведесетих година. Послије Другог свјетског рата било је 1,6 милиона становника, а Срби су чинили тек једну трећину.
Осма офанзива је фигуративан назив епопеје Бранка Ћопића за колонизовање Војводине непосредно након Другог свјетског рата.

Историјска позадина
Послије Другог свјетског рата, у 114 села и градова у Војводину је досељено око 250 хиљада људи. Велики број досељеника био је са територије Босне и Херцеговине, више од 76.000. Осим њих, колонизовано је више од 40.000 становника из Хрватске, око 38.000 из Црне Горе, преко 15.000 из централне Србије. Ово масовно досељавање становника у Војводину је из коријена промијенило њен етнички састав. Најмасовнији колонистички талас је у Војводину стигао из Босне и Херцеговине. Неки од тамошњих срезова из којих је 1945. и 1946. године више од 12.200 породица пресељено у Војводину су Бањалука, Кључ, Котор Варош, Босанска Дубица, Грахово, Петровац, Сански Мост, Мркоњић Град, Гацко, Невесиње, Требиње. Највећи дио смјештен је у Банат, у педесетак насељених мјеста у појасу дуж границе са Румунијом. Осим тога, у Војводини је остала и бар половина од више од 200.000 људи избјеглих током ратова на тлу бивше Југославије деведесетих година. Послије Другог свјетског рата било је 1,6 милиона становника, а Срби су чинили тек једну трећину.

Zbog velike količine knjiga,nekada previdimo neka oštećenja,pa pitajte da pregledamo knjigu pre slanja i kupovine.
Ne odgovaramo za stete nastale u transportu.
MOLIMO VAS DA UPLATITE IZNOS TACNO KAKO VAM JE RECENO. NEMOJTE DA ZAOKRUZUJETE IZNOS.
Radno vreme od ponedeljka do petka
od 8h-20h
Lično preuzimanje u našoj knjižari u Pančevu
Kontakt isključivo Limundo i Kupindo porukama
Proverite stanje pre nego što kupite,dešava se da knjiga nije više dostupna jer je psrodata u knjižari.
Knjige šaljemo dva puta nedeljno,sredom i petkom


Predmet: 77959857
Tvrdokoričeno izdanje.
Послије Другог свјетског рата, у 114 села и градова у Војводину је досељено око 250 хиљада људи. Велики број досељеника био је са територије Босне и Херцеговине, више од 76.000. Осим њих, колонизовано је више од 40.000 становника из Хрватске, око 38.000 из Црне Горе, преко 15.000 из централне Србије. Ово масовно досељавање становника у Војводину је из коријена промијенило њен етнички састав. Најмасовнији колонистички талас је у Војводину стигао из Босне и Херцеговине. Неки од тамошњих срезова из којих је 1945. и 1946. године више од 12.200 породица пресељено у Војводину су Бањалука, Кључ, Котор Варош, Босанска Дубица, Грахово, Петровац, Сански Мост, Мркоњић Град, Гацко, Невесиње, Требиње. Највећи дио смјештен је у Банат, у педесетак насељених мјеста у појасу дуж границе са Румунијом. Осим тога, у Војводини је остала и бар половина од више од 200.000 људи избјеглих током ратова на тлу бивше Југославије деведесетих година. Послије Другог свјетског рата било је 1,6 милиона становника, а Срби су чинили тек једну трећину.
Осма офанзива је фигуративан назив епопеје Бранка Ћопића за колонизовање Војводине непосредно након Другог свјетског рата.

Историјска позадина
Послије Другог свјетског рата, у 114 села и градова у Војводину је досељено око 250 хиљада људи. Велики број досељеника био је са територије Босне и Херцеговине, више од 76.000. Осим њих, колонизовано је више од 40.000 становника из Хрватске, око 38.000 из Црне Горе, преко 15.000 из централне Србије. Ово масовно досељавање становника у Војводину је из коријена промијенило њен етнички састав. Најмасовнији колонистички талас је у Војводину стигао из Босне и Херцеговине. Неки од тамошњих срезова из којих је 1945. и 1946. године више од 12.200 породица пресељено у Војводину су Бањалука, Кључ, Котор Варош, Босанска Дубица, Грахово, Петровац, Сански Мост, Мркоњић Град, Гацко, Невесиње, Требиње. Највећи дио смјештен је у Банат, у педесетак насељених мјеста у појасу дуж границе са Румунијом. Осим тога, у Војводини је остала и бар половина од више од 200.000 људи избјеглих током ратова на тлу бивше Југославије деведесетих година. Послије Другог свјетског рата било је 1,6 милиона становника, а Срби су чинили тек једну трећину.
77959857 Osma ofanziva Branko Ćopić

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.