ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Stanje: NOVO!
Autor: Milo Lompar
Povez: tvrd
Pismo : ćirilica
Br. strana: 260

Profesor Filološkog fakulteta i tumač književnosti (najviše Njegoša i Crnjanskog), Milo Lompar je izuzetan angažovani intelektualac. Opremljen teorijsko-filozofskim znanjima, on u ovoj knjizi razmatra teme intelektualca i moći, književnosti između kulture i politike, izazove nihilizma, iskustva između tradicionalnog i globalnog uma, prvenstveno u dijalogu sa mislima i delima Stojana Novakovića, Slobodana Jovanovića, Mihaila Đurića, Franka Lisona, Amfilohija Radovića, Radomira Konstantinovića naspram Nikole Miloševića.

Dr Milo Lompar u knjizi Oprostaj sa intelektualcem kaze da intelektualac ne postoji ako nema odnos sa mocima. Moc uvek postoji unutar necega sto zovemo formacijom. Ona je uvek podeljena na izvesne formacije unutar kojih se odigrava igra izmedju intelektualca i moci. Zilijan Benda 1928. godine napisao je knjigu `Izdaja intelektualaca`, u kojoj kaze da intelektualci moraju biti odredjeni univerzalnim shvatanjima. On se zalaze za univerzalizam i smatra da su intelektualci njegovog doba izdali jer su se svrstali ili uz klasne ili uz rasne ideje, uz nacisticki rezim sa jedne i komunisticki sa druge strane, postajuci propagandisti.
Mihailo Djuric je devet meseci proveo na robiji u komunizmu. A i devedesetih je bio protiv rezima. On je, kao retko ko, imao sukob sa obe strane poretka. Osamdesetih godina bila su jako popularna njegova predavanja u Beogradu. Dvadeset minuta ranije u amfiteatrima niste mogli naci mesto. Na ta predavanja dolazio je i za rec se javljao Amfilohije Radovic, da bi kasnije sedao i za katedru sa Djuricem. Njih dvojica se ni u cemu nisu slagali, ali te debate su bile jako zanimljive i trajale su po dva sata. Takve tribine danas ne postoje iz cega proizilazi da intelektualac danas mora prihvatiti svoju beznacajnost, te da se mora zameriti i strani koju sam zastupa, odnosno on mora na svojoj kozi izmeriti dejstvo zupcanika moci.
Sartr kaže da se intelektualac mora angažovati sa zahtevima vremena na strani potlačenih, a njegov ucenik Bernar Levi kaze tvrdi da intelektualac mora zadržati angažman po diktatu epohe, te da on postoji samo ako je vidljiv, te da su mediji sudbina intelektualca. Jedan marksistički filozof je rekao da mi živimo lakejsko doba, a to je antiintelektualno doba. To znači da se nešto dogodilo sa intelektom. U srpskoj kulturi, sa ovim širim kontekstom, autor je posmatrao intelektualca kao nosioca moći u ovoj knjizi. On daje primer Stojana Novakovića, iza kojeg je ostalo veliko delo u filologiji, istoriji, književnosti, ali koji je kao državnik i diplomata prešao složen put od austrofila do rusofila. Profesora Lompara je interesovalo kako je Novaković stavljao književnost između kulture i politike. Napisao je `Istoriju srpske književnosti`, gde daje filološki legitimitet Vuku Karadžiću, ali u svojim memoarima kasnije će tvrditi da je Vukova pobeda odnela ono dobro za šta su se Vukovi protivnici zalagali. To je bitna stvar za jednu razliku, a ta razlika je između tehničara znanja, dakle filologa i intelektualca. On kao intelektualac odjednom u uzgrednim rečenicama prenosi nešto što je filološki neprimetivo, a to su rusofobni stavovi Đure Daničića. Ovde se govori o pravcu moći koja je stajala iza Vuka. Novaković je tek kasnije primetio to što ima posledice do danas. Autor se osvrnuo i na tekstove Slobodana Jovanovića iz doba emigracije, koje naziva zapisima brodolomnika.
Posebna pažnja Mila Lompara bila je usmerena ka delovanju Radomira Konstantinovića i Nikole Miloševića, intelektualaca nastalih, kako je rekao, unutar komunističkog projekta.
`Ovaj prvi je imao poziciju propovednika komunizma, a kasnije ulogu propovednika globalizma, a u oba slučaja sa negativnim odnosom prema srpskoj tradiciji. Recimo, analizirajući jednu pesmu Sime Pandurovića, Konstantinović piše da je ovaj reakcionar. Nikola Milošević, međutim, vremenom razvija drugu intelektualnu poziciju, poziciju jeretika. Jeretik se razlikuje od disidenta, jer se unutar režima bori za bolji poredak. Milošević je prešao put od komuniste do liberala sa osećanjem za nacionalno`. Poput poređenja Konstantinovića i Miloševića, profesor Lompar je istakao da je u knjizi zabeležio i neka lična sećanja, te dao paralelu između Mihaila Đurića i Amfilohija Radovića.

Milo Lompar je rođen 1962. godine u Beogradu. Završio je Grupu za jugoslovenske i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde predaje Srpsku književnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba.
Predsednik je Zadužbine Miloša Crnjanskog.