Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Filmska ispovest Živojina Pavlovića (1993 - 1998.), književnika i reditelja, nastala u dve poslednje godine njegovog života, uramljena je u dva citata, dva zapisa o sreći: `Biti filmski reditelj ponekad znači -sreću`, reči su Ingmara Bergmana istaknute kao moto, dok izreka Hansa Magnusa Encesbergera, na samom kraju, govori o tome da je sreća prošla.
Uzbudljivi život na planeti filma prati se u ovoj knjizi od dečije opčinjenosti pokretnim slikama do stvaralačkih izazova, radosti i muka. Pavlović kao

da još jednom iza kamere, pred njeno oko izvodi i sebe i mnogobrojne učesnike u zajedničkim poduhvatima, oživljava nastajanje svojih filmova od pisanja scenarija do realizacije i njihovih potonjih života u bioskopima, seća se i onih koji nisu mogli biti snimljeni. Njegov poslednji film `Država mrtvih`, snimljen a nezavršen, ugledao je svetlo dana tek ove godine.
116